Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Diplomatska kriza u odnosima Turske i Holandije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kriza u odnosima Turske i Holandije produbila se 12. marta, pošto je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio Holandiji da će platiti cenu za pogoršanje odnosa jer nije dozvolila turskim ministrima da učestvuju na političkim skupovima u toj zemlji. Hag je saopštio da izvinjenje ne dolazi u obzir. Diplomatski sukob dve zemlje izbio je nekoliko dana pre holandskih parlamentarnih izbora 15. marta, na kojima se očekuje uspon ultradesničarske i anti-islamske stranke Gerta Vildersa. EU je 13. marta pozvala Tursku na uzdržanost.
Erdogan je optužio Holandiju za "nacizam i fašizam" jer, kako je naveo, samo takvi režimi zabranjuju stranim ministrima posetee. "Rekao sam da sam mislio da je nacizam završen, ali pogrešio sam. Nacizam je živ na Zapadu", rekao je predsednik Turske.
On je tako reagovao pošto je Holandija vratila 11. marta nazad u Tursku tursku ministarku za porodicu Fatmu Betil Sajan Kaja i povukla dozvolu za sletanje aviona turskog ministra spoljnih poslova Melvuta Čavušoglua zbog "rizika po javni red i bezbednost". Čavušoglu je trebalo da u Holandiji prisustvuje mitingu u okviru kampanje uoči referenduma u Turskoj 16. marta na kome građani treba da se izjasne o davanju većih ovlašćenja predsedniku.
Holandski premijer Mark Rute rekao je da je bio prinuđen da spreči turske ministre da stignu u Holandiju u nameri da učestvuju u kampanji među državljanima Turske jer je, kako je naveo, Ankara njegovoj vladi zapretila sankcijama.
Rute je prvo rekao da je za smirivanje tenzija, ali je Erdogan to odlučno odbio.
"Niste još platili cenu da bismo mogli da razgovaramo o obnavljanju odnosa", rekao je Erdogan na skupu u Kocaeliju na severozapadu Turske. "Tek treba da položite račun za svoju drskost", rekao je on i nazvao Holandiju "banana republikom".
Erdogan je kritikovao, kako je ocenio, preteranu silu koju su holandski policjaci primenili da bi rasterali oko hiljadu demonstranata koji su se u noći između 11. i 12. marta okupili u blizini konzulata u Roterdamu kako bi izrazili podršku dolasku turskih ministara.
"Ako puštate konje, pse na moje sunarodnike, onda morate da položite račun", upozorio je Erdogan osvrnuvši se na to što je holandska policija koristila jedinice sa psima i konjima i vodene topove.
Holandski premijer je zatim pooštiro ton. "Izvinjenje ne dolazi u obzir, oni treba da se izvine za ono što su juče uradili", rekao je Rute za AFP 12. marta. "Taj zahtev je potpuno neprihvatljiv", rekao je on.
Demonstranti u Istanbulu su nakratko 12. marta zamenili holandsku zastavu na konzulatu Holandije turskom. Holandske vlasti su protestovale kod turskih vlasti koje su obećale da će to istražiti.
Otpravniku poslova ambasade Holandije u Ankari uručene su 13. marta dve zvanične protestne note jer su turski ministri sprečeni da govore na mitinzima u Holandiji, kao i zbog prekomerne upotrebe sile nad demonstrantima tokom protesta koji je usledio.
U žiži predizobrne kampanje u Holandiji
Diplomatski sukob sa Turskom je obeležio tokom vikenda i predizobrnu kampanju u Holandiji pred izbore 15. marta, kojom ionako dominiaraju pitanje imigacije i jačanja ekstremne desnice.
"Decenije otvorenih granica, masovnog doseljavanja, bez integracije, dvojno državljansto, i eto rezultata", napisao je 11. marta na Tviteru Vilders uz fotografiju žene sa maramom kako, u moru turskih zastava ispred konzulata u Roterdamu, pravi selfi.
Pitanje kulturne integracije postala je nezaobilazna predizborna tema, a sadašnji premijer Ruite koji se kandiduje za treći mandat, pokušao je da nadjača Vildersa.
"I dalje postoji stvarna mogućnost da Vilders bude na čelu najjačke partije kada se probudimo 16. marta", odnosno dan posle izbora, rekao je Rute za holandsku javnu TV NOS i dodao da niko nije verovao u Bregzit i izbor Donalda Trampa za američkog predsednika, pa se to desilo.
Prema istraživanju javnog mnjenja od 12. marta, Ruteova Partija slobode i demokratije je prva po snazi, pošto bi mogla da računa na 16% glasova, odnosno 23 doi 27 mesta od 150 u parlamentu, što je ipak mnogo manje od neophodne većine.
Podrška Ruteu je porasla pošto je preduzeo odlučne korake posle incidenta u odnosima s Turskom.
Podrška Vilderosvoj Partiji slobode je pala i ta stranka bi mogla da računa na 13% glasova ili 19 do 23 mesta u parlamentu, odnosno da bude druga po snazi.
Vilders je obećao da će, ako bude izabran za premijera, zabraniti dolazak muslimanskih imigranata, prodaju Kurana i da će zatvoriti džamije.
EU poziva Tursku na uzdržanost
Evropska unija je 13. marta apelovala na Tursku "da se uzdrži od oštrih izjava" u diplomatskoj krizi sa Holandijom.
EU poziva Tursku da se "uzdrži od oštrih izjava i postupaka koji bi mogli dodatno da pogoršaju situaciju", navodi se u saopštenju koje potpisuju šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i evropski komesar Johanes Han, zadužen za susedsku politiku i pregovore o proširenju.
Mogerini i Han su naveli i da je Venecijanska komisija izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog predloženih promena Ustava u Turskoj, jer smatra da će previše moći biti skoncentrisano na jednom mestu uz ozbiljan uticaj na neophodnu kontrolu i nezavisnost sudstva.
Zabrinjava i činjenica da se proces izmene ustava odigrava u trenutku dok u državi vlada vanredno stanje, navodi se u saopštenju i dodaje da će predloženi amandmani, ukoliko budu prihvaćeni na referendumu 16. aprila, i posebno njihova praktična primena, biti procenjivani sa stanovišta obaveza Turske kao kandidata za članstvo u EU i kao članice Saveta Evrope.
Mogerini i Han su rekli da je neophodno izbeći dalju eskalaciju i naći načine da se situacija stavi pod kontrolu, podsećajući da odluke vezane za održavanje mitinga i skupova u nekoj od država članica EU, donosi ta država članica u skladu sa međunarodnim i nacionalnim zakonima
Turski ministri uglavnom nepoželjni, osim u Francuskoj
Pitanje učešća turskih ministara na skupovima čiji je cilj da se mobiliše podrška turske dijaspore Erdogu izazvalo je tenzije u odnosima Ankare i više evropskih zemalja. U drugim članicama EU su otkazivani skupovi, ali nijedna od njih nije zabranila dolazak turskim ministrima. Turska, koja je jedna od ključnih članica NATO, važan je partner EU u borbi protiv ilegalne imigracije.
Premijer Danske Lars Leke Rasmusen zamolio je turskog premijera Binalija Jildirima da odloži planiranu posetu zbog "tenzija" između Turske i Holandije. Danski javni servis DR javio je da Jildirim planira da dođe u Holandiju 20. marta, ali je Rasmusen saopštio da ta poseta ne može da bude organizovana u svetlu "trenutnog turskog napada na Holandiju".
"U normalnim okolnostima, bilo bi nam zadovoljstvo da poželimo dobrodošlicu turskom premijeru", rekao je Rasmusen, dodajući da je danska vlada "veoma zabrinuta" zbog političkih događaja u Turskoj.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je rekao da je protiv dolaska turskih ministara na mitinge. "Turska (predizobrna) kampanja nema šta da traži ovde, u Nemačkoj", rekao je on. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je rekao da se nada da će se Turska urazumiti.
U Nemačkoj živi najbrojnija turska zajednica van Turske, koja broji 1,4 miliona ljudi. Vlasti više nemačkih gradova su nedavno zbog rizika po javni red otkazale mitinge na kojima je trebalo da učestvuju turski mitinzi, što je izazvalo bes Erdogana.
Čavušoglu je, međutim, učestvovao 12. marta na skupu u gradu Mec, na istoku Francuske, a Erdogan je zahvalio toj zemlji što je dozvolila šefu turske diplomatije da se obrati državljanima Turske u tom gradu. "Francuska nije upala u zamku", rekao je Erdogan.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Mark Ero pozvao je 12. marta na "ublažavanje" tenzija i apelovao na turske vlasti da "izbegavaju provokacije i ekscese".
U Francuskoj je takođe u toku kamapnja za predsedničke izbore čiji prvi krug treba da se održi kroz šest nedelja. Kandidat desnice Fransoa i Fijaon i kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen ocenili su da Francuska nije trebalo da dozvoli taj skup u Mecu.
Čavušoglu je trebalo da učestuvje 12. marta i na skupu u Cirihu, ali je on otkazano na zahtev holeta u kome je skup trebalo da se održi, javila je Švajcarska radio-televizija.
U Austriji, vlasti jedne opštine su zabranile 10. marta održavanje mitinga turske dijaspore zbog opasnosti od narušavanja javnog reda.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
