Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nove tenzije u odnosima Nemačke i Turske
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odnosi Nemačke i Turske dodatno su se pogoršali pošto su nemačke lokalne vlasti otkazale tri skupa podrške referendumu u Turskoj o uvođenju predsedničkog sistema, na kojima je trebalo da učestvuju turski zvaničnici. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je uporedio otkazivanje skupova sa "nacističkom praksom". Berlin je upozorio da su takve ocene neprihvatljive, a više evropskh zvaničnika i političara je pozvalo na rešavanje pitanja nastupa stranih političara na skupovima pa čak i na zabranu njihovog učešća.
Šef kabineta nemačke kancelarke Peter Altmajer rekao je 6. marta da su Erdoganove tvrdnje da Nemačka primenjuje nacističke prakse apsolutno neprihvatljive. "To ćemo, kao savezna vlada, vrlo jasno staviti do znanja" Turskoj, rekao je on za nemačku javnu TV ARD i dodao da nema razloga da neko Nemačkoj drži lekcije i iznosi zamerke.
Erdogan je 5. marta na skupu u Istanbulu uporedio otkazivanje proturskih skupova u Nemačkoj sa "nacističkom praksom". "Vaša praksa se ne razlikuje od nacističke. Mislili sam da je Nemačka davno odustala od te prakse, ali smo pogrešili", rekao je on.
"Dajete nam lekcije o demokratiji a onda moje ministre sprečavate da se obrate na skupu", dodao je predsednik Turske.
Odnosi Nemačke i Turske pogoršali su se pošto su lokalne vlasti otkazale tri skupa podrške referendumu o uvođenju predsedničkog sistema koji će se održati 16. aprila u Turskoj. Turska je žestosko reagovala tvrdeći da Nemačka želi da na referendumu pobedi opcija "ne".
Nemačka kancelarka Angela Merkel je ranije objasnila da se savezna vlada ne meša u nadležnosti lokalnih vlasti koje su donele odluku od otkazivanju skupova na kojima je trebalo da se obrate turski ministri.
"Pravna situacija u Nemačkoj je takva da imamo federalni sistem. Opštine i regioni imaju svoje nadležnosti kao što to ima i federalna država. Organizovanje skupova je u nadležnosti opština", rekla je Angela Merkel.
Odnosi Nemačke i Turske su inače vrlo složeni a Ankara je posebno nezadovoljna kritikama zbog masovnih čistki posle neuspelog puča u julu prošle godine. Odnosi su se pogoršali pošto je prošle nedelje zbog "teorisitčke propagande" uhapšen dopisnik lista Velt u Turskoj Deniz Jučel.
Erdogan je rekao za Jučela da je kurdski separatista i dvostruki "nemački špijun", dok je Berlin snažno osudio kršenja slobode izražavanja.
Turska obično optužuje Nemačku da štiti navodne učesnike puča i "teroriste", odnosno simpatizere Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Ankara, Brisel i Vašington smatraju terorističkom organizacijom.
U Nemačkoj živi najbrojnija turska zajednica na svetu koju čini oko tri miliona ljudi, od kojih 1,4 miliona ima pravo glasa i na meti je turskih stranaka pred izbore ili druga izjašnjavanja u Turskoj.
Austrijski kancelar traži zabranu
I drugi evropski lideri su se osvrnuli na zabranu političkih skupova turske zajednice poput austrijskog kancelara Kristijana Kerna koji je rekao da bi Evropska unija trebalo da zabrani turskim zvaničnicima da u zemljama EU drže skupove podrške predstojećem referendumu u Turskoj.
"Potreban je zajednički stav EU kako bi se sprečili takvi događaji", rekao je Kern u intervjuu za nemački list Velt am Zontag i dodao da bi na taj način Nemačka, koja je otkazala tri turska skupa, bila "pošteđena pritisaka iz Turske".
Kern je istakao da potpuni prekid veza sa Turskom ne bi bio u interesu EU i podsetio da je ta zemlja važan partner u oblasti bezbednosti, migracija i ekonomske saradnje.
Na to je na mreži Tviter odmah reagovao turski ministar za evropska pitanje Omer Čelik. "Sve dok je nivo poštvanja osnovnih vrednosti nizak u zemlji poput Austrije, nastavićemo da ih podsećamo na osnovne vrednosti", naveo je Čelik i dodao da takvi postupci samo jačaju pokrete ekstremne desnice.
Turske vlasti su krajem februara izrazile nezadovoljstvo pošto je Austrija saopštila da Erdogan nije dobrodošao da u toj zemlji vodi kampanju pred referendum zakazan 16. aprila.
Holandske vlasti su ocenile 3. marta da održavanje skupa podrške Erdoganu u Roterdamu 11. marta nije poželjno. Tom skupu bi trebalo da prisustvuje šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu.
Holandski premijer Mark Rute je rekao za holandsku TV NOS 4. marta da vlada razmatra mogućnosti da spreči posetu turskih zvaničnika. "Smatramo da holandski javni prostor nije mesto za održavanje političkih kampanja drugih zemalja", napisao je Rute ranije na svom Fejsbuk profilu.
Holandski poslanik ekstremne desnice Gert Vilders rekao je da se protivi dolasku šefa turske diplomatija na skup. Vilders je rekao da se taj skup organizuje u jeku kampanje za parlamentarne izbore u Holandiji 15. marta i da turski zvaničnici ne treba da dolaze i mešaju se u unutrašnje stvari.
Lajčak: Doneti propise na nivou EU
Slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak je rekao 6. marta da kontroverze oko otkazanih turskih političkih skupova bacile svetlo na činjenicu da Evropa nema propise i standarde kojim bi se regulisale aktivosti političara iz zemalja koje nisu članice.
On je ocenio da je vreme da počne da se razgovara o tome. "Mislim da treba da postoje propisi. Radije bih da budem restriktivan, jer vidimo kakvu štetu to može da nanase", rekao je Lajčak.
Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel je ocenio da je potrebno normalizovati vrlo napete odnose sa Turskom.
On je po dolasku na sastanak ministara EU u Brisel rekao da svaka zemlja ima svoje mišljenje, a da je u Nemačkoj situacija vrlo jasna s pravne tačke.
Izvor: AFP, AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
