Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kopečni: Istok Evrope ne razmišlja dovoljno o Luks liksu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ondžej Kopečni, zamenik direktora nevladine organizacije Glopolis, aktivista za odgovornu ekonomiju i jedan od autora izveštaja Ko plaća poreze u centralnoj i istočnoj Evropi, koji pokriva Češku, Poljsku, Sloveniju, Letoniju, Mađarsku i Bugarsku.
Afera Luks liks nije dovoljno odjeknula u zemljama centralne i istočne Evrope. U oblasti poreza nam je potreban veći uticaj Evrope. Političari nam serviraju strane investicije kao najveću dragocenost, ali ne postavlja se pitanje troškova? Zapanjujuće je da je u Bugarskoj za 10 najvećih kompanija iznos olakšica koje su dobile od države bio veći od uplaćenog poreza.
Razgovarao: Džejms Krisp, politički urednik, EurActiv.com
Iznenadilo me je što su skandali Luks Liks i "panamska dokumenta" dobili mnogo manje pažnje u centralnoj i istočnoj Evropi nego u bilo kom drugom delu EU.
Istina je da to nije izazvalo mnogo pažnje. I dalje mislim da ljudi ne smatraju da je to značajno pitanje u zemljama centralne i istočne Evrope, a ni političari od toga ne prave veliko pitanje.
Trebalo bi više obratiti pažnju na to što ovo nije veliko pitanje u tim zemljama. To znači da političari tih zemalja ne misle da će ih povlačenje ili ravnodušnost prema pitanjima utaje poreza koštati poena u zemlji.
Ovde, u zatvorenom svetu briselskih institucija, čini se da je jasno da je to pitanje jako značajno, ali ima zemalja čija javnost ne razume šta je Luks liks i koliko je to važno, i na koji način je povezano sa politikama EU. U tim zemljama je, u isto vreme, podrška Uniji na veoma niskom nivou.
Background Evropski parlament je u februaru 2015. odlučio da pokrene poseban odbor za početni period od šest meseci da istraži komplikovane poreske aranžmane kojie su zemlje članice sklapale sa kompanijama.
Uloga odbora Takse (TAXE), koji ima 45 članova, je pre svega da istraži usklađenost poreskih aranžmana sa propisima o državnoj pomoći i poreskim propisima. Ovaj posebni odbor će nakon toga izraditi izveštaj, u kojem će se naći i preporuke za unapređenje transparentnosti i saradnje između članica u korist unutrašnjeg tržišta, evropskih kompanija i građana.
Više od 300 kompanija, uključujući Pepsi, AIG i Dojče banka, imalo je tajne ugovore sa Luksemburgom kako bi smanjili račune za poreze, pokazao je izveštaj Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara ICIJ 5. novembra, pozivajući se na procurela dokumenta.
Čini se da su kompanije provukle stotine milijarde dokara preko Luksemburga i time uštedele milijarde dolara poreza, navela je grupa istraživačkih novinara, na osnovu pregleda 28.000 stranica poverljivih dokumenta.
Luksemburg se suočio sa međunarodnim kritiakama nakon što je ovo otkriveno, procurela dokumenta predstavljaju i pritisak predsednika EK Žana Kloda Junkera, koji je bio premijer Luksemburga, da objasni svoju ulogu u poreskoj politici zemlje.
U ovoj oblasti nam je potrebno jače prisustvo EU. Mislim da bi to mogla da bude prilika za uske evropske krugove u Briselu da pokažu da je u ovoj oblasti zaista bolje da bude jača nadležnost EU nego Češke ili Bugarske.
Ali, da li su poreske utaje problem u tim zemljama?
Izmeštanje profita i utaja poreza su nešto što postoji i u zemljama centralne i istočne Evrope. Tako da je odgovor da, to je sigurno pitanje.
U svakoj zemlji je drugačija situacija ali je uopšte uzev činjenica da smo uzeli kao primer 10 najvećih kompanija, najvećih po obrtu i, ukratko, gledali smo koliki profit su imali u toj zemlji i koliki porez su platili. Iz toga možemo da vidimo da li su kompanije ustvari platile minimalnu poresku stopu, i da li su platile manje. videli smo da su u nekim zemljama platili mnogo manje nego što je trebalo.
Pažnju mi je posebno privukao slučaj Bugarske...
Bugarska je poseban slučaj, čak i više od drugih, jer tamo ove kompanije čak mogu da dobiju subvencije. Ne samo da ne plaćaju fer udeo poreza i profita, nego čak dobijaju uplate od vlade.
Da li sam u pravu ako kažem da je 10 najvećih kompanija u Bugarskoj dobilo od države više novca nego što je uplatilo poreza?
Nije li to zaista zapanjujuće? Razlog za to je način na koji se u našim zemljama gleda na direktne strane investicije. One su dragocene jer donose zaposlenje, nove tehnologije, inovacije. Tako nam to političari predstavljaju, ali ne vidimo nužno i troškove. Ne radimo analizu troškova i koristi.
Još jedna tema je izdvojena u izveštaju – da li naše vlade dobijaju dovoljno od stranih direktnih investicija i načina na koji ih privlače specifičnim poreskim režimima ili poreskim olakšicama ili subvencijama? Da li je dovoljno tih nekoliko hiljada radnih mesta?
Da li zemlje centralne i istočne Evrope imaju kompleks niže vrednosti? Da li misle da neće dobiti strane investicije bez tih privilegija?
Mislim da je delimično stvar u tome što političari misle da treba da donesu zaposlenost ili nova radna mesta i da misle da je to ono zbog čega će dobiti na izborima. Drugo, ako se vratimo na pitanje zašto kompanije ne plaćaju fer udeo, mislim da je nivo poverenja u državu i državne institucije dosta nizak. Rasprostranjeno je verovanje da, ukoliko platiš porez, država novac neće koristiti na najefikasniji način. U najboljem slučaju biće izgrađen isuviše skup put. U najgorem slučaju, neko će to samo staviti u svoj džep.
Da li ljudi shvataju da običan poreski obveznik mora da uskoči kada kompanije ne plaćaju dovoljno poreza?
Ne, ne razumeju. Kada se govori o poreskoj utaji u Češkoj i češkim medijima, skoro uvek se podrazumeva da je reč o poreskoj utaji PDV-a. Ukoliko u Češkoj pomenete poresku utaju, mnogi će pomisliti na PDV jer se sadašnja vlada fokusira na utaju PDV. I u medijima je isti slučaj, jer su veoma dobri u PR-u.
Da li postoji veće poverenje u evropske institucije nego u nacionalne države?
Iskreno, mislim da je posebno u Češkoj poverenje u evropske institucije još niže, To je priličan paradoks, posebno ako govorimo o porezima.
Da li to škodi svakom pokušaju EU da postigne veću poresku transparentnost?
Mislim da bi ljudi pokušaj EU da se građanima omogući pristup informacijama o profitima kompanija ili vlasnika koji imaju koristi u najmanju ruku razumeli kao logičan. Ali kada govorimo o usklađenim propisima o poreskoj osnovici, na to će se gledati na sasvim drugačiji način. U osnovi, reč je o stavu da je to nešto što će nam Brisel nametnuti i onda ćemo izgubiti suverenitet nad porezima.
Problem percepcije ne postoji samo u centralnoj i isitčnoj Evropi...
U velikoj meri se slažem, i mislim da je to možda zajedničko svim zemljama. Profiti putuju po svetu, ali propisi staju na nacionalnim granicama. Pa kako očekujete da oporezujete profit koji ustvari može veoma lako da ide preko granica?
Komisiju predvodi Žan-Klod Junker, koji je bio na čelu Luksemburga i optuživan je za Luks liks (LuxLeaks).
Razumem šta hoćete da kažete, i to je argument koji se veoma često koristi u mojoj zemlji. Ništa ne možemo da učinimo u vezi sa tim. Ukoliko možete da kažete da nas ti predlozi vode ka daljem dizanju porezai tamo gde se ekonomske aktivnosti odvijaju, šta znači to što je Junker na čelu Komisije koja to predlaže? Da li ćemo jednostavno odbaciti dobar predlog zbog Junkera? To je problem sa Luksemburgom, i kada govorimo o nekim predlozima, posebno o crnoj listi (poreskih rajeva). Ali nije to slučaj samo sa Luksemburgom, već i sa drugim mestima sa povoljnim porezima, poput Holandije, Britanije, a možda i Mađarske. Vidimo da to nije samo Junkerova igra.
<
Povezani sadržaj
br /> |
|
|
EurActiv Srbija
