Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bregzit - glavobolja za Severnu Irsku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Bregzit Severnoj Irskoj zadaje glavobolje – strah od uspostavljanja granica sa Irskom, uvođenja carina u trgovini sa Irskom i Unijom i smanjenja evropskih fondova, što bi sve moglo da podstakne tenzije između zastupnika ujedinjenja sa Irskom i pobornika zajedničke države, ali i da utiče na privredu. U takvom kontekstu, briga za budućnost bez obilnih evropskih fondova za izgradnju mira deluje veoma realno.
Endrju Mekreken (Andrews MacCracken), direktor Fondacije zajednice Severne Irske koja dodeljuje fondove različitim udruženjima, ističe da će mnoge dobrotvorne organizacije biti suočene sa problemom finansiranja nakon istupanja.
"Neizvesno je šta će se događati oko Bregzita, i šta će se biti sa finansiranjem iz EU", naveo je on.
Irska je takođe izrazila zabrinutost i najavila da planira da izvrši pritisak na EU da nastavi političku podršku Severnoj Irskoj. Od 1995. godine, Brisel je za mirovni proces izdvojio 1,3 milijardi evra, dok je dodatna milijarda izdvojena za period do 2020. za finansiranje prekograničnih iniicijativa.
Ovo je veliki iznos, pogotovo imajući u vidu da je nezaposlenost u Severnoj Irskoj 5,5%, što je više od proseka za Veliku Britaniju (4,7%), dok je u Belfastu još i viša.
Za organizaciju Partnerstvo severnog Belfasta, koja je koordinirala obnovu severnog dela grada, već je kasno – ona se nedavno ugasila nakon dve decenije postojanja, pošto tokom dve prethodne godine nije dobila evropske fondove, ali i zato što Bregzit eliminiše svaku mogućnost da se takav novac pribavi nakon 2020.
Dugogodišnji zvaničnik te organizacije Džon Mekori ocenio je da finansiranje izgradnje mira potrebnije nego ikada zbog rastuće polarizacije dve zajednice – onih koji se izjašnjavaju kao Irci i onih kao Britanci, kao i između dve glavne političke partije koje su zajedno u vlasti – nacionalističkog i levičarskog Šin fejn i desničarskih pobornika ujedinjene Britanije DUP.
Iako je rizik od sukoba mali, a u društvu inače podeljenom između irskih nacionalista i pobornika zajedničke države, prema navodima Gardijana, počinje da jača i identitet Severnih Iraca, kojim se mire irski identitet i pripadnost Velikoj Britaniji, podeljenost i tenzije i dalje su osetni, pa i strah od prestanka dotoka novca za izgradnju mira.
U sukobima između 1969. i 1998. godine poginulo je 3.500 osoba, od čega 563 u severnom delu Belfasta.
"Evropski fondovi su bez najmanje sumnje podržali naš mirovni proces", rekao je za AFP Alan Mekbrajd, čelnik Vejv trauma centra, nevladine organizacije za podršku žrtvama nasilja. On navodi da je finansiranje garantovano do 2020, ali da za period nakon toga nema nikakve izvesnosti.
Kako je glasala Severna Irska
U Severnoj Irskoj se na referendumu 23. juna 2016. o istupanju iz eu 55,7% izjasnilo za ostanak u Uniji, a 44,3% za istupanje, s tim što je izlaznost bila 63%, odnosno 9 procentnih poena manja nego u Velikoj Britaniji. Ovo međutim nije imalo veliki uticaj na opšti rezultat, budući da je Serverna Irska najmanji deo Britanije, sa 1,8 miliona stanovnika, odnosno 2,9% ukupnog stanovništva zemlje.
Istraživanja svedoče o velikoj polarizaciji između irskih nacionalista i pobornika jedinstvene Britanije. Tako je za ostanak u Uniji glasako 89% onih koji se predstavljaju kao nacionalisti, 88% onih koji se predstavljaju kao Irci i 85% onih koji se smatraju katolicima, s tim što se ove odrednice u velikoj meri preklapaju.
Među podržavaocima Britanije je polarizacija manja, pa se 35% takozvanih "unionista" izjasnilo za EU, 38% onih koji se predstavljaju kao Britanci i 41% protestanata.
Postoji čvrsta veza i između političke pripadnosti i stava prema EU. Glavne stranke nacionalista Šin fejn i Socijalna demokratska i laburistička partija SDLP smatraju da se jedinstvo Irske mora očuvati po svaku cenu. Neke od mogućnosti su danski model selektivnog teritorijalnog članstva, što je primenjeno u slučaju danske teritorije Grenland, ili neko drugo kreativno rešenje za izuzeće za Severnu Irsku.
Pored toga, Šin fejn predlaže referendum u Severnoj Irskoj, što je moguće prema Sporazumu od Velikog petka na svakih sedam godina ukoliko se proceni da je većina za ujedinjenje. Na takav ishod, međutim, za sada ne ukazuje ni jedno istraživanje.
Zašto Bregzit donosi rast tenzija?
Za zadržavanje jedinstvenog tržišta između Irske i Severne Irske bila bi potrebna dozvola EU. Vlada Britanije je uvrstila među prioritete za pregovore sa EU bescarinsku trgovinu kroz specijalni ugovor sa EU, kao i zadržavanje zajedničke zone putovanja između Britanije i Irske.
Ukoliko se sporazum o ovome ne bi postigao, uticaj na Severnu Irsku bio bi veliki, navodi se u brifingu Evropskog parlamenta.
Glavni strah Irske u pogledu Bregzita je uspostavljanje prave granice između Irske, koja ostaje u EU, i Severne Irske koja istupa kao deo EU.
Ovo je političko pitanje za nacionaliste, koji se izjašnjavaju kao Irci i protive se granicama koje naglašavaju podele, pa bi same granične kontrole bile izvor napetosti.
Barijere za prolazak ljudi i robe, međutim, donele bi i veoma realne ekonomske probleme Severnoj Irskoj, koja u EU proda 57% svog izvoza, od čega 34% u Irsku. Svaki peti evro izvoza Severne Irske ostvari se u Irskoj, pokazuje Brifing dokument Evropskog parlamenta o uticaju Bregzita na Severnu Irsku.
U slučaju uspostavljanja trgovinskih barijera, uticaj bi se razlikovao od sektora do sektora. U poređenju sa ostatkom Britanije, najveći efekat osetio bi se u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu.
Ukoliko bi se za izvoz u EU uvele tarife koje se primenjuju u STO na poljoprivredne proizvode, to bi dovelo do negativnih efekata, dok bi prosečne tarife za uvoz poljoprivednih proizvoda stvorile inflatorni pritisak.
Ovome treba pridodati i zabrinutost zbog istupanja iz programa poljoprivredne podrške, odnosno zajedničke poljoprivredne politike, iz koje je u periodu 2014-15 došlo 60% prihoda u novcu na imanja Severne Irske.
Razvoj šverca kako bi se izbegle tarife čini se neizbežnim.
Navodi se i da ne bi bilo pametno sprovoditi fizičku proveru robe u trgovini, zbog ekonomskih ali i političkih razloga s obzirom na osetljivost ove teme i nepopularnost carine na granici Irske i Severne Irske.
Prema dokumentu EP, procenjeno je da bi, imajući u vidu zavisnost severne Irske od trgovine sa EU, povlačenje moglo da dovede do pada bruto domaćeg proizvoda Severne irske od 3%.
Koliki je manevarski prostor Severne Irske?
Stranka Šin fejn pominje referendum o istupanju iz Britanije, ali se ovakvo rešenje za sada ne čini realnim, barem kratkoročno gledano.
U takvim okolnostima, Severna Irska nema nikakvu moć odlučivanja o istupanju iz EU. To je utvrdio sud u Belfastu u oktobru 2016, a potvrdio vrhovni sud u januaru ove godine.
Jedino što će moći u Belfastu da se odlučuje je izbor evropskih propisa koji će se zadržati nakon istupanja.
Naime, povlačenje Eu zakona, višedecenijskog nasleđa, će se sprovesti kroz Veliki zakon o povlačenju, čime će se poništiti Zakon o Evropskoj zajednici koji je omogućio da Britanija pristupi Uniji. Njime će se zakoni EU zapravo preneti u Veliku Britaniju, nakon čega će se od slučaja do slučaja poništavati ili zadržavati. Evropski zakonodavci više neće imati uticaj na Ostrvo, kao ni odluke Evropskog suda pravde.
Nadležnosti Severne Irske će se povećati preuzimanjem dela nadležnosti koje su bile prenete na Brisel.
Iz mirovnog Sporazuma na Veliki petak iz 1998. godine moraće da se ukloni pozivanje na EU.
Izvor: AFP, Evropski parlament i S.V.
Ilustracija: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
