Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Odrešene ruke za Bregzit - šta dalje?
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Britanska premijerka Tereza Mej najavila je 14. marta da će do kraja marta pokrenuti proceduru za Bregzit i o tome obavestiti Parlament. U obraćanju poslanicima Donjeg doma parlamenta, Mej je navela da u narednim danima očekuje odobrenje kraljice da pokrene Bregzit. Uslediće formalno pokretanje procedure, pa prvi samit preostalih 27 zemalja o osnovnim smernicama za pregovore. Nad samu Britaniju nadvila se strepnja od raspada, jer je premijerka Škotske najavila da planira da zatraži novi referendum o nezavisnosti tog dela Britanije.
Mej navodi da "u narednim danima", očekuje odobrenje kraljice za pokretanje Bregzita, što je po njenim rečima formalnost.
"Vratiću se pred ovaj dom parlamenta pre kraja meseca da vas obavestim o odluci kada se budem i zvanično pozvala na član 50" Lisabonskog ugovora, čime razlaz od EU zvanično početi, dodala je ona.
"Novi odnos biće pozitivan za celu Veliku Britaniju", navela je ona, insistirajući na reči "celu" u trenutku kada škotska premijerka najavljuje da će tražiti održavanje novog referenduma o nezavisnosti ovog dela zemlje.
Parlament je prethodno, 13. marta, usvojio zakon o pokretanju procedure za istupanje, i sada su vladi Tereze Mej odrešene ruke da pokrene razlaz od Unije.
Usvajanje u parlamentu okončano je tako što su poslanici Donjeg doma parlamenta odbacili amandmane Doma lordova – amandman o garancijama prava na boravak za evropske građane u Velikoj Britaniji odbačen je sa 335 glasova protiv i 287 za, dok je amandman koji bi garantovao da parlament ima poslednju reč o sporazumu o uslovima istupanja sa 331 protiv i 286 za. Lordovi, koji se ne biraju na izborima već su imenovani na doživotnu funkciju, ovakav stav poslanika Donjeg doma su prihvatili, usvojili zakon bez svojih izmena u drugom čitanju, i time omogućili nastavak procedure.
"Ovo je razočaravajući rezultat za sve koji prepoznaju značaj ključnog značaja parlamentarne kontrole nad Bregzitom", rekla je konzervativna poslanica Ana Subri (Anna Soubry), koja se protivi Bregzitu.
Cilj predloga o parlamentarnoj kontroli međutim nije bio da se Bregzit poništi, već da se insistira na ulozi parlamenta, koji je zemlju i uveo u EU, dok je namera Doma lordova, u kojem dominiraju opozicioni laburisti, bila i da se garantuje što "mekši" Bregzit, odnosno što manja promena u ključnim odnosima sa EU.
Za pregovore 15 do 16 meseci
Zvanična svrha govora Tereze Mej u parlamentu 14. marta je da se poslanici obaveste o sadržaju najskorijeg evropskog samita u Briselu, ali javnost najviše čeka i najmanje naznake o planu za istupanje iz EU.
Prema nezvaničnim navodima, procedura bi mogla biti pokrenuta 27. marta, a neki neimenovani izvori iz Vlade rekli su za britanske medije da je cilj ovako kasnog roka u martu da se izbegne da se početak razlaza od EU poklopi sa izborima u Holandiji 15. marta, ali i obeležavanjem 60. godišnjice Rimskog ugovora o osnivanju EU 25. marta.
Jedan od razloga mogla bi biti i najava škotske premijerke Nikole Sterdžon da organizuje referendum o nezavisnosti za kraj 2018. ili početka 2019. godine.
Uslediće sastanak 27 lidera preostalih zemalja članica 6. aprila, na samitu čiji cilj je da se definišu osnovne smernice pregovora. Evropljani će pokušati da zbiju redove, budući da bi Britanci mogli da iskoriste eventualne podele unutar Unije da pribave što povoljnije uslove.
Nakon pokretanja procedure, EU i London će imati dve godine da okončaju pregovore, s tim što će do početka proći dva meseca koliko je potrebno Evropskoj komisiji za detaljan plan za pregovore, dok je glavni pregovarač EU Mišel Barnije ukazao i da se sporazum mora postići pre oktobra 2017. godine, kako bi se naknadna procedura za sporazum postigla. Time je praktično ostavljeno 15 do 16 meseci za razgovore.
Ispostavljanje računa Londonu
Evropljani planriaju da pregovore započnu ispostavljanjem računa od 40 do 60 milijardi evra Londonu, što su procenjene obaveze Londona prema evropskom budžetu do 2020. godine, kao i za isplatu penzija.
Prema nedavnom izveštaju Doma lordova, Britanija nakon istupanja neće imati obavezu da ovo isplati, mada bi takav potez bio jednak objavi rata Uniji.
Britanska premijerka Mej je sredinom januara, predstavljajući svoj plan za Bregzit, kao opciju navela "jasan i čist" prekid sa Unijom, takozvani "tvrdi" Bregzit, što podrazumeva da će ova zemlja ograničiti slobodan protok ljudi, istupiti sa jedinstvenog tržišta, i da se na nju neće odnositi odluke Evrpskog suda pravde.
Mej istovremeno želi da zadrži što širi pristup jedinstvenom tržištu zahvaljujući "novom širokom sporazumu o slobodnoj trgovini, hrabrom i ambicionznom", koji tek treba osmisliti.
Pokušaće da garantuje prava za Britance koji žive u članicama EU, dok će sudbina Evropljana u Britaniji biti moneta za pregovore o tome.
Parlament će biti konsultovan nakon pregovora o istupanju, pre konačnog zaključenja sporazuma, ali neće moći da ga menja već samo da prihvati ili odbaci. U slučaju da ga odbaci, istupanje će biti bez sporazuma, odnosno pod manje povoljnim uslovima.
Značajno je da se član 50 i sporazum odnose samo na razrešavanje nasleđa članstva Britanije u EU, dok će o budućim odnosima, poput trgovine i pravosuđa, biti potrebni novi pregovori koji mogu trajati godinama. Otuda zamisao da se postigne takozvani prelazni sporazum, koji bi omogućio da prelazni period ne bude suviše bolan, pre svega za preduzeća.
Britanska ekonomija za sada se pokazala dosta otpornom, pa je uprkos alarmističkim prognozama da će za privredu to biti šok, nezaposlenost krajem decembra ostala na stabilnih 4,8%, a rast je iznosio 2%, dok je rast i za ovu godinu povećan na 2%.
I vlasti i ekonomisti se međutim slažu da će u narednim godinama doći do usporavanja.
Sve izvesniji referendum u Škotskoj
Premijerka Škotske Nikola Sterdžon (Sturgeon) najavila je da će sredinom marta zatražiti od škotskog parlamenta zatražiti dzvolu da od britanske vade zatraži odobrenje da organizuje novi referendum o eventualnom istupanju.
Iako je na pethodnom referendumu u septembru 2014. građani odlučili za ostanak u Britaniji, Sterdžon smatra da je potreban novi referendum budući da su Škotlanđani na referendumu Bregzitu sa 62% glasali za ostanakna jedinstvemn tržištu, sa kojeg Mej planira da izvede zemlju.
Usledila je i razmena kritika, pošto je Sterdžon navela da je Mej nepopustljiva po ovom pitanju, dok je Mej uzvratila ocenom da politička stranka Sterdžonove SNP ima "usku viziju".
U Briselu je Evropska komisija potvrdila da bi nezavisna Škotska morala da podnese zahtev za pristupanje Uniji.
Mišljenja britanske javnosti o potezu Sterdžonove su podeljena. Tako evroskeptični Dejli Mejl smatra da je ona cinična, i donosi naslov "Nikola, miči šape sa našeg Bregzita", a takođe evroskeptični Dejli mejl očekuje "Novu bitku za Veliku Britaniju".
Sa druge strane, proevropski Gardijan (The Guardian) donosi ocenu da je pobedu Tereze Mej u Parlamentu zasenila Sterdžonova, koja je znala da "uhvati strateški trenutak" za svoju najavu.
Najava dolazi u trenutku kada se SNP sastaje na kongresu krajem nedelje, kao i Konzervativna Mej.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
