Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poslednji rok za Mađarsku i Poljsku da prime izbeglice
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.05.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Strpljenje Brisela prema zemljama koje ne žele da prime izbeglice je na izmaku i one su dobile rok do juna da prime tražioce azila iz Italije i Grčke u skladu sa planom usvojenim 2015. U Mađarskoj i Poljskoj nisu impresionirani najavom Brisela da bi protiv njih mogle biti pokrenute procedure za kršenje propisa, i najavljuju da neće postupiti u skladu sa upozorenjem.
"Ovo je poslednje upozorenje", rekao je evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos, predstavljajući trenutni rezultat sprovođenja plana za premeštanje migranata, koji je usvojen 2015. godine kako bi se pomoglo Italiji i Grčkoj koje su najizloženije krizi.
Ovo nije prva pretnja Evropske komisije, ali do sada nisu postavljani rokovi.
"Ukoliko se ništa ne promeni do našeg sledećeg izveštaja u junu, Komisija će bez oklevanja iskoristiti ono za šta po osnivačkim sporazumima Unije ima ovlašćenja i otvoriće procedure za kršenje propisa", upozorio je Avramopulos na konferencji za novinare u Evropskom parlamentu u Strazburu.
Ove procedure mogu da dovedu do procesa pred Sudom pravde EU, i kao ishod da imaju velike finansijske kazne.
"Ne pristajemo na kvote"
"Nije me strah ovih zvučnih najava Komisije", odgovorila je bez oklevanja šefica poljske konzervativne vlade Beata Šidlo (Szydlo), koja je već u fokusu Brisela zbog osporavane reforme o ustavnom sudu.
"Nećemo se složiti sa uvođenjem obaveznih kvota Poljskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji EU", dodala je ona.
Ni Mađarska nije prećutala ove pretnje.
"Briselu bi bilo dobro da se koncentriše na zaštitu granica umesto što šiti posledice sopstvenih grešaka", saopštila je vlada u Budimpešti.
Tražeći način da pomogne Grčkoj i Italiji u koju je došlo više od milion migranata 2015. godine, zemlje EU su u septembru 2015. usvojile plan raspodele 160.000 migranata u druge zemlje EU u roku od dve godine. Međutim, ovaj plan premeštanja mogućih azilanata koji je trebalo da predstavlja oličenje evropske solidanrnosti zapravo je pokazao podeljenost između zemalja članica, koje su plan sprovodile sporo, a neke i nikako.
Mađarska i Slovačka su čak pokrenule sudski postupak da ospore ovaj plan.
Tako je do 16. maja ove godine reraspodeljeno samo 18.418 tražilaca azila, od čega 5.711 iz Italije i 12.707 iz Grčke, što je daleko manje od inicijalno planiranih.
"Pozivam Poljsku i Mađarsku, koje do sada nisu primile nijednu osobu, da to odmah počnu da rade", rekao je Avramopulos.
Evropska komisija navodi da su ove dve zemlje, uz Austriju, jedine koje do sada nisu primile nijednog tražioca azila u skladu sa planom iz 2015, čime su prekršile svoje pravne boavete.
Austrija koja je zatražila privremeno izuzeće od ovog plana pozivajući se na to da je prihvatila dosta migranata kao zemlja na takozvanoj balkanskoj ruti, zvanično se obavezala da će preuzeti 50 osboa iz Italije, što je Komisija pozdravila, ali je pozvala tu zemlju da preuzme i migrante iz Grčke.
Strogi kriterijumi takođe problem
Evropska komisija je uputila kritiku i na račun Češke koja nije dala doprinos već godinu dana. Druge zemlje, poput Španij, Belgije, Hrvatske, Nemačke, Rumunije Slovačke i Francuske, trebalo bi da povećaju mesečne obaveze prihvatanja azilanata, navodi Komisija.
Sprovođenje plana, pored protivljenja zemlaja članica, otežavaju i restriktivni kriterijumi za učestvovanje tražilaca azila u programu, budući da mora biti gotovo izvesno da će nakon prebacivanja dobiti azil. Ovo je u slučaju osoba iz Sirije i Eritreje gotovo izvesno, ali su zato Iračani isključeni iz programa prebacianja.
Komisija navodi da u Grčkoj od desetina hiljada migranata samo 12.400 ispunjava ze uslobe. U Italiji, pored 2.500 kandidaza za pemeštanje koji su do sada registrovani, očekuje se registrovanje još oko 700, kao i više od 1.100 koji su ove godine došli u Italiju.
Tako je početni cilj od 160.000 postao nedostižan, a 50.000 mesta od tog cilja je već stavljeno na raspolaganje za prebacivanje Sirijaca direktno iz Tuske, u okviru sporazuma o migracijama koji je postignut sa vlastima u Ankari 2016. godine.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
