Grke čekaju novi udari na kućne budžete, jer novi plan štednje usvojen u parlamentu 18. maja uveče predviđa smanjenje penzija i povećanje poreza. Mere su usvojene tesnom većinom vladajuće koalicije, uprkos velikom nezadovoljstvu građana koji su tokom prethodnih dana održali velike štrajkove.

Nove mere štednje od skoro pet milijardi evra usvojene su na zahev kreditora EU i MMF-a, i trebalo i da omoguće isplatu nove tranše međunarodne pozajmice. Grčka se nada i otpisu dela duga.

Mere su usvojene glasovima 153 poslanika levičarske Sirize premijera Aleksisa Ciprasa i male desničarske suverenističke partije Anel, dok je 128 poslanika glasalo protiv, a 17 poslanika neonacističke Zlatne zore je isključeno iz rasprave nakon što je jedan od njihovih poslanika maltertirao u skupštini jednog desničarskog poslanika.

U časovima uoči usvajanja, dok je premijer Aleksis Cipras pozivao poslanike da glasaju za nove mere, izbili su kratkotrajni incidenti ispred Parlamenta. Naime, tokom protesta na poziv sindikata, okupila se i grupa madih koja je bacila Molotovljeve koktele na policijske snage za razbijanje demonstracija, a one su odgovorile suzavcem.

Nove mere, koje predviđaju uštedu od 4,9 milijardi evra, moraju se primeniti nakon sadašnjeg plana pomoći koji traje od 2015. do 2018. godine, odnosno između 2019. i 2012. godine, u okviru srednjeročnog budžeta o kojem se raspravljalo u budžetu.

Nova mera predviđa i nadoknade za najsiromašnije, poput pomoći za stanarine i lekove.

"Očekujemo i olakšice za otplatu duga"

Usvajanje ovih mera je uslov za deblokiranje tranše od 7 milijardi evra međunarodne pomoći, koje će pre svega služiti za otplatu 4 milijarde evra Evropskoj centralnoj banci i dve milijarde evra privatnim investirtorima.

Grčki premijer Cipras nada se da će nova tranša biti odobrena na sastanku ministra finansija zone evra, odnosno Evrogrupe, 22. maja.

Vlada Grčke na ovom sastanku očekuje i jasna obećanja partnera u pogledu mera koje bi Grčkoj olakšale vraćanje ogromnog javnog duga od 179% bruto domaćeg proizvoda.

"Nakon sedam godina krize, najzad se nadamo opštem sporazumu (sa poveriocima), koji će uključii i mere za ublažavanje duga", naveo je cipras u skupštini.

On je priznao da su mere "teške", ali je dodao i da se nada da će doprineti stabilnosti zemlje i oporavku ekonomije.

Njegov glavni politički protivnik, šef opozicione desničarske Nove demokratije Kirijakos Micotakis, optužio ga je da "laže" i "vara" Grke i pozvao da podnese ostavku.

Grci na nogama, i dalje bez oporavka ekonomije

Cipras je pre izbora u januaru 2015. godine obećao da neće nastaviti politiku štednje koju su vodili njegovi prethodnici, konzervativci i socijalisti. Međutim, nakon sukoba sa zonom evra i pretnjom od grčkog bankrota, bio je prinuđen da potpiše treću međunarodnu pozajmicu u julu 2015, praćenu merama štednje.

Grčka je podvrgnuta striktnim merama štednje od 2010, ali i dalje ne može da izađe iz recesije, pa je BDP u prvom tromesečju opao za 0,5% u poređenju sa istim periodom prošle godine, nakon stagnacije 2016.

Na dan usvajanja mera, po kišnom danu, stotine penzionera su protestovale uzvikujući "miči šape sa socijalnih mera".

Nekoliko sati kasnije, više od 12.000 demonstranata, većinom iz komunističkog sindikata Pame, okuplo se ispred parlamenta.

Dan ranije, i u privatnom i u javnom sektoru održan je 24-časovni štrajk, uz protest 12.000 ljudi u Atini i 6.000 u Solunu.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Grčka otvara kancelarije za pomoć zaduženim građanima
  
• 

  Vesti

  : Evroposlanici optužuju Merkel da podstiče podele sever-jug
  
• 

  Vesti

  : Nove tenzije u odnosima Grčke i poverilaca