Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Lideri G7 traže zajedničku poziciju posle brojnih potresa
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.05.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ovogodišnji samit Grupe 7 najbogatijih zemalja obeležiće ne samo nova lica, nego i nove nacionalne pozicije nekih članica. Na skupu u Taormini debitovaće predsednici Francuske i SAD Emanuel Makron i Donald Tramp i premijeri Velike Britanije i Italije Tereza Mej i Paolo Đentiloni a tamo gde je nekada postojala široka saglasnost, lideri G7 sada će morati da rade na novim zajedničkim stanovištima i izgradnji međusobnog poverenja.
Od prošlogodišnjeg samita, mnogo toga se dogodilo - Britanija je odlučila da napusti EU a novi američki predsednik je naložio preispitivanje američke politike o klimatskm promenama, tražio zabranu ulaska za građane više muslimanskih zemalja i pokrenuo pitanje zadržavanja postojećeg stanja u trgovini.
Verovatno najproblematičnije pitanje na skupu u Taormini, gradu na istočnoj obali Sicilije u blizini Etne, biće klimatske promene.
Trampova odluka da se preispita politka SAD u oblasti promena klime i emisije gasova sa efektima staklene bašte nije "u duhu" stavova američkih partnera iz G7 pa ministri eneretike te grupe ranije ove godine nisu mogli da se dogovore oko zajedničke deklaracije.
Aktivisti borbe za zaštitu prirodne sredine nadaju se da će lideri G7 uspeti da izbegnu ćorsokak ali se to možda i neće desiti, upozorava se u analizi agencije AP pred samit u Taormini 26. i 27. maja.
Američki predsednik rekao je da će odlučiti da li da SAD odustanu od Pariskog sporazuma o borbi protiv globalnog otopljavanja posle samita, čime je ostavio nešto nade za kompromis na Siciliji koji bi bio od velikog značaja za samit Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja u Hamburgu u julu.
Jedan francuski zvaničnik rekao je da će biti "razočaravajuće" ako formulacija o klimatskim promenama bude "suviše slaba u završnom saopštenju". Očekuje se da razgovori o tom pitanju traju do duboko u noć prvog dana skupa.
Istovremeno pitanje bezbednosti za G7 ima još veći značaj posle terorističkog napada u Mančesteru, gde je poginulo 22 mahom mladih.
Domaćin skupa, italijanski premijer Đentiloni, obećao je da će G7 raditi na formulaciji "najjače moguće obaveze (borbe) protiv terorizma".
O tom pitanju se izjasnio i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk koji je istakao da se slaže sa stavom predsednika SAD da međunarodna zajednica treba da bude "jaka, čak i brutalna" kada je u pitanju borba protiv terorizma i ekstremističke organizacije Islamska država.
Govoreći uoči samita G7, Tusk je rekao da je terorizam bio među glavnim temama sastanka zvaničnika EU i Trampa u Briselu, posebno zbog napada u Mančesteru.
"Potpuno se slažem sa njim (Trampom) da međunarodna zajednica, G7, SAD, Evropa ... treba da budu jaki, čak i brutalni prema terorizmu i ID", rekao je Tusk.
On je takođe pozvao "sve članice G7" da ponovo potvrde politiku sankcija protiv Rusije zbog ukrajinskog pitanja.
Italijani su već postavili bezbednost za najveći prioritet skupa, uključujući stanje u mediteranskom basenu i na korejskom poluostrvu.
Istovremeno izbor Sicilije kao mesta održavanja skupa ukazuje na bojazni od rizika po bezbednost preko mora, sa strane Libije, odakle kreće veliki broj migranata prema Evropi.
Većina od više desetina hiljada migranata koje svake godine spasu na moru iskrcava se na Siciliji, čega neće biti za vreme samita jer je privremeno zabranjeno pristajanje.
Italijanski organizatori skupa želeli su da svetske lidere što više približe migrantskoj krizi.
Globalna ekonomija i trgovina
Lideri G7, zemalja koje zajedno daju gotovo polovinu godišnje globalne ekonomske proizvodnje, sreću se u trenutku kada je stanje svetske ekonomije relativno dobro. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, dugo čekani oporavak prerađivačke industrije i trgovine će podstaći rast u 2017. na 3,5% sa 3,1% u 2016. Istovremeno se na finansijskim tržištima beleži rast.
Ipak, ekonomski rast je manji nego pre krize a bojazni koče oporavak. Jedna od zabrinjavajućih činjenica je hronično nizak rast produktivnosti. Biznismeni su pesimisti oko budućeg rasta i zarade i nerado se odlučuju da troše na nove mašine, pogone ili softver.
U teoriji bi smanjenje korporacijskih poreza koje je predložio Tramp moglo da bude deo rešenja ali je usvajanje te mere neizvesno.
Italija traži od G7 da doprinesu da više ljudi ima koristi od ekonomskog rasta i da se kroz obuke za sticanje novih veština i bolje poreske politike smanji nejednakost.
Kada je reč o trgovini, Trampova administracija osporava ranije sporazume G7 o borbi protiv protekcionizma odnosno prakse favorizovanja domaće industrije u odnosu na strane konkurente kroz poreze ili propisima.
Tramp kaže da trgovina mora da bude izbalansirana i poštena, kao i slobodna, kako bi bila na korist američkim radnicima i kompanijama. On je kritikovao zemlje poput Kine i Nemačke koje imaju velike suficite sa SAD, dakle one koje više prodaju američkim potrošačima nego što kupuju od američkih kompanija.
Na samitu G7 u Japanu 2016. lideri su se dogovorili da rade "protiv svih oblika protekcionizma". Međutim, ministri finansija G7 nedavno su se jedino složili da kažu da će "raditi na jačanju doprinosa trgovine ekonomijama (G7)".
Samit G7 je neformalno godišnje okupljanje sedam ekonomski i demokratski razvijenih zemalja čiji sporazumi nisu obavezujući ali često služe da se napravi zajedničko polažište na drugim forumima, poput UN, MMF i Svetske banke, koji imaju veću pravnu snagu.
Završna saopštenja G7 predstavljaju zajedničku volju lidera da slede postavljene ciljeve. Prema istraživačima Univerziteta u Torontu koji se bave G7, poštovanje 19 prioriteta sa prošlogodišnjeg samita je 73%.
Izvor: AP
Foto: AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
