Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Erdogan: EU nije neophodna Turskoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.07.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će za Ankaru biti utešno ako Evropska unija (EU) otvoreno kaže da ne može da prihvati Tursku u članstvo. Odnosi bloka i Turske su već duže vreme u krizi jer evropski lideri optužuju Erdogana za kršenje osnovnih ljudskih prava i udaljavanje od najbitnijih demokratskih vrednosti. On, s druge strane, te optužbe odbacuje i u jednom trenutku je čak najavio mogućnost referenduma o tome žele li Turci u EU ili ne.
Erdogan je u emisiji HARDtoks (HARDtalk's) na Bi-Bi-Siju rekao da je Turska sposobna da stoji na svojim nogama i da EU nije nezamenljiva za njegovu zemlju kao i da će u slučaju odbijanja Brisela preći na plan B i C. On nije objasnio šta ti planovi znače.
"Evropska unija nam nije neophodna... Mi smo opušteni", naveo je Erdogan.
Njegov odgovor usledio je u trenutku kada su turske vlasti produžile pritvor za lokalnog direktora organizacije za ljudska prava Amnesti internešnal (Al) i još devet osoba, što je izazvalo kritike međunarodne zajednice.
Uhapšeni su osumnjičeni za članstvo u naoružanoj terorističkoj grupi, ali nije jasno kojoj, navodi Al i od lidera država koje su učestvovale na samitu G20 u Hamburgu od 7. do 8. jula, zatražila je da u razgovoru sa Erdoganom postave pitanje sve lošijeg stanja ljudskih prava u Turskoj.
Od pokušaja vojnog puča u julu 2016, Erodoganov režim se žestoko svetio. Privedeno je, uhapšeno i na suđenje čeka više od 50.000 ljudi, a suspendovano ili otpušteno 150.000, uključujući vojnike, policajce, učitelje i javne službenike. Zatvoreno je 130 medija i uhapšeno 150 novinara.
Turski predsednik je 11. jula 2017. odbacio navode o hapšenju tolikog broja novinara, rekavši da se u pritvoru nalaze samo dve osobe sa novinarskim legitimacijama.
Glavne optužbe za uhapšene su terorizam i veze sa turskim klerikom i opozicionarom, Fetulahom Gulenom koji je u dobrovoljnom izgnanstvu u SAD. Gulen je negirao bilo kakvu vezu sa pučistima i apelovao na Ameriku da ga ne izruči Turskoj koja je takav zahtev podnela nakon propasti puča.
Odnosi Evropske unije i Turske su već duže vreme u krizi jer evropski lideri optužuju Ankaru za kršenje osnovnih ljudskih prava i udaljavanje od najbitnijih demokratskih vrednosti. On, s druge strane, te optužbe odbacuje i u jednom trenutku je čak najavio moućnost referenduma o tome žele li Turci u EU ili ne.
Evropski parlament je 6. jula glasao za suspenziju pristupnih pregovora sa Turskom, ali to nije obavezujući stav za zemlje članice, s obzirom da su one do sada, zajedno sa Evropskom komisijom, već nekoliko puta ignorisale mišljenje Parlamenta. Ankara je ljutito reagovala na rezultat glasanja u Strazburu, a miinistri su rekli da je ono bazirano na netačnim informacijama i pozvali Evropu da bude solidarna sa Turskom posle neuspelog vojnog puča.
Na dan glasanja, policija je u Turskoj privela je 11 aktivista AI u vreme održavanja seminara u jednom hotelu u blizini Istanbula. Među njima je bilo i stranaca.
Prvi pregovori između Turske i EU, tada još Ekonomskom zajednicom, službeno su počeli u aprilu 1987. Turska je posle 10 zemalja osnivača EU bila jedna od prvih država koje su postale članice Veća Evrope 1949. godine, a i jedan je od osnivača Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj 1961. godine. Zemlja je sa EU potpisala tzv. Carinski ugovor 1995.
Službeno joj je priznat status kandidata za članstvo u EU decembra 1999, a zvanični pregovori su počeli oktobra 2005, kad i sa Hrvatskom koja je u EU ušla 1. jula 2013.
Zapeli su pre nekoliko godina, pa praktično, mada ne i zvanično, prekinuti zbog optužbi da kroz Tursku u Siriju nesmetano prolaze oružje i regrutovani borci iz drugih zemalja koji se pridružuju džihadistima tzv. Islamske države. A dodatno ih je iskomplikovao referndum o ustavnim promenama aprila 2017. na kojem je Erdogan tražio i dobio mnogo veća predsednička - po mnogima "sultanska" - ovlašćenja.
Situacija se pogoršala i zbog tri miliona izbeglica sa proširenog Bliskog Istoka koje se nalaze u Turskoj i čije puštanje u Zapadnu Evropu bi dodatno zakomplikovalo migrantsku politiku EU.Dogovor Ankare i Brisela o ograničavanju migrantskog talasa u Evropu postignut je u martu 2016, s tim što se EU obavezala da Turskoj pomogne sa tri milijarde evra za izbglice iz Sirije koje tamo borave, kao i da ubrza olakšanje viznog režima za turske građane, ali se kasni sa ispunjavanjem dogovorenog što je Erdogana navelo da zapreti i otvaranjem granice.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
