Poljski poslanici vratli su se na posao posle letnje pauze u radu parlamenta i sledi burna politička jesen, sudeći prema najavljenim raspravama o promenama koje gura vladajuća nacionalističko-konzervativna partija Pravo i pravda. Na dnevnom redu biće, pored ostalog, limitiranje stranog vlasništva u medijima, reforma školstva, dalje promene u pravosuđu, ali i zaoštreni odnosi sa Briselom i nekim liderima EU.

Nakon kraha komunizma 1989, izdavači i emiteri iz Nemačke i drugih zapadnih zemalja uspostavili su dominantnu ulogu na poljskom i medijskim tržištima drugih centralnoevropskih zemalja.

Vladajuća stranka u Poljskoj smatra da broj medija u stranom vlasništvu predstavlja opasan monopol koji zemlje Zapadne Evrope ne bi nikada dozvolile.

Ta partija zato radi na zakonu kojim će se "drastično" ograničiti strano vlasništvo u novinama, časopisima i drugim medijima. "Dekoncentracija" je neophodna "za dobrobit Poljske i dobrobit građana", rekao je lider partije Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski (Jaroslaw Kaczynski).

Među kompanijama kojima preti opasnost su švajcarsko-nemački Ringier Aksel Springer (Axel) koji je vlasnik čitanog tabloida Fakt i poljskih verzija Njuzvika i Forbsa, nemačke medijske kuće Bauer medija grupa, Burda i Izdavačka grupa Pasau (Verlagsgruppe Passau), kao i američka kompanija Skrips netvorks interaktiv (Scripps Networks Interactive), vlasnik TVN koja pravi nezavisne i popularne vesti. Skrips je nedavno kupila takođe američka kompanija Diskaveri (Discovery).

Kritičari strahuju da Pravo i pravda, nakon što je pretvorila javne medije u organ partijske propagande, nastoji da preuzme kontrolu nad privatnim medijima kako bi ućutkala kritike.

Nova škola, nove patriote

Pravo i pravda zagovara i reorganizaciju obrazovnog sistema sa ciljem usađivanja većeg patriotizma u mlade Poljake. Ministarstvo obrazovanja navodi da želi da ohrabri vrednosti "otadžbine, nacije, države".

Predloženo je, između ostalog, uklanjanje drevne grčke i rimske istorije iz nastavnog plana za četvrti razred kako bi se đaci u tom dobu više fokusirali na poljsku istoriju.

U sklopu višegodišnje tranzicije predviđeni su i postepeno ukidanje nižeg srednjeg obrazovanja (posle šestog razreda, u devetogodišnjoj školi) i povratak na sistem osmogodišnje osnovne škole posle koje bi išla srednja.

Neki nastavnici i direktori strahuju da će izgubiti posao a kritičari kažu da će patriotski nastavni plan za posledicu imati manje tolerantne mlade Poljake.

Ipak, poljski konzervativci istrajavaju u nameri da uvedu promene u obrazovni sistem koje će, kako se očekuje, biti osporavane u velikom delu.

Preuzimanje kontrole nad sudovima

Stranka Pravo i pravda već je postigla delimičnu kontrolu u poljskom pravosuđu što je, kako je obrazloženo, bilo neophodno da bi sudovi postali efikasniji i kako bi se uklonile "mnoge bolesti" zaostale iz doba komunizma.

Kritičari kažu da promene samo omogućavaju veću kontrolu partije nad sudovima.

Do sada je partija Pravo i pravda popunila Ustavni sud ljudima koju su joj lojalni na krajnje sumnjiv način, navodi se u analizi agencije AP. Takođe je ministru pravde, koji je i državni tužilac, dala moć da imenuje predsednike sudova u zemlji.

Međutim, dalje promene u pravosuđu zaustavio je u julu predsednik Andžej Duda koji je izabran 2015. zahvaljujući podršci Prava i pravde ali se od tada razišao sa njenim liderima.

Očekuje se da tokom jeseni i parlament i predsednik predstave nove vizije dva pravosudna zakona na koja je stavljen veto. Jedno od ključnih pitanja je da li će vladajuća stranka biti u stanju da učvrsti kontrolu nad Vrhovnim sudom u čijoj je nadležnosti i potvrđivanje izbornih rezultata.

Evropska unija je inače 12. septembra preduzela nove mere protiv Poljske zbog, kako smatra, nazadovanja demokratije, čime se približila mogućem sudskom procesu i eventualnom novčanom kažnjavanju Varšave.

Nastojanje poljskih konzervativaca da preoblikuju pravosudni sistem i steknu direktnu vlast nad sudovima Evropska komisija vidi kao napad na nezavisnost sudstva i na vladavinu prava u 28 godina staroj demokratiji.

Prvi korak u pravnom procesu protiv Poljske Komisija je pokrenula u julu. Sada je EK preduzela drugi od tri koraka u takozvanoj prekršajnoj proceduri protiv Varšave i dala joj rok od mesec dana da poradi na promenama u pravosuđu.

Ako Poljska ne odgovori na preporuke, Komisija može da preda slučaj Evrospkom sudu pravde, koji bi Varšavi mogao da odredi kazne.

Odnosi sa zapadnim moćnicima

U narednom periodu Pravo i prava moraće, uz borbu za izmene zakona na domaćem terenu, da se pozabavi i odnosima sa evropskim moćnicima koji su poslednjih meseci zategnuti.

Najsporniji je odnos Poljske sa EU a najveći problemi u tom odnosu su pravosudna reforme i seča šume, za EU nelegalne, za Varšavu legalne i potrebne, u Bjalovješkoj šumi, poslednjoj evropskoj prašumi.

Odbijanje Poljske da prihvati izbeglice u sklopu plana EU o preraspodeli samo pojačava tenzije sa Briselom.

Poljski lideri spore se i sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom koji želi da zaustavi priliv slabo plaćenih radnika iz drugih zemalja u Francusku.

Takođe je Varšava zapretila Nemačkoj da će joj ispostaviti račun za razaranja u Poljskoj u Drugom svetskom ratu.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Poljskoj mesec dana za usklađivanje reformi sa EU
  
• 

  Vesti

  : Poljskoj prete EU sankcije zbog pravosuđa
  
• 

  Vesti

  : Poljski parlament o kontroverznom pravosudnom zakonu, EU preti
  
• 

  Vesti

  : Unesko traži od Poljske da prekine seču poslednje evropske prašume
  
• 

  Vesti

  : Poslednji rok za Mađarsku i Poljsku da prime izbeglice