Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pobeda katalonskih secesionista
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.12.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Partije koje se zalažu za otcepljenje Katalonije od Španije osvojile su na vanrednim izborima većinu u katalonskom parlamentu dobiviši time novi zamah u političkoj borbi za nezavisnost. Pojedinačni pobednik je stranka unionista dok je najveći gubitnik izbora konzervativna partija španskog premijera.
Na osnovu 99,8% prebrojanih glasova, tri stranke koje se zalažu za nezavisnost Katalonije na izborima su osvojile 70 mesta u parlamentu Katalonije sa ukupno 135 mesta. Izlaznost je bila rekordna - na birališta je izašlo gotovo 82% od 5,5 miliona birača.
Ipak, pobeda separatista nije izrazita. Naime, oni su izgubili podršku u odnosu na prethodne izbore 2015. a partija koja zagovara jedinstvo Španije prvi put je postala pojedinačno najjača u parlamentu Katalonije.
Rezultat izbora održanih 21. decembra zapravo je otvorio više pitanja nego što je dao odgovora na pitanje šta sledi u Kataloniji gde je dugotrajna borba za nezavisnost eskalirala sukobom sa španskom vladom pre dva meseca, posle referenduma i proglašenja nezavisnosti.
Taj rezultat takođe je problem za španskog premijera Marijana Rahoja koji je raspustio katalonsku vladu i raspisao prevremene izbore u nadi da će separatiste oterati s vlasti, navodi se u analizi agencije AP.
Umesto toga, rezultat glasanja favorizuje bivšeg katalonskog lidera Karlesa Pućdemona koji je kampanju vodio iz egzila u Briselu jer se protiv njega u Španiji vodi istraga. On je optužen za pobunu, za šta sledi višegodišnja zatvorska kazna.
Pućdemon, koji je osvojio više glasova od drugih kandidata iz redova secesionista, pozdravio je iz Brisela pobedu partija koje se zalažu za nezavisnost autonomnog španskog regiona naglašavajući da je to "rezultat koji niko ne može da ospori".
Španski premijer je izgubio plebiscit koji je želeo, poručio je Pućdemon, koji je činjenicu da su partije koje su za nezavisnost dobile većinu u regionalnom parlamentu ocenio kao "šamar" onima koji joj se protive.
"Želim da čestitam katalonskom narodu na tome što je svetu dao lekciju … lekciju o građanstvu i demokratiji", rekao je Pućdemon.
Doskorašnji katalonski predsednik je dodao da Evropa mora uzeti u obzir rezultat izbora, kao i da "recept Rahoja ne funkcioniše" u Kataloniji.
Drugi veliki pobednik izbora je liderka partije Građani (Ciutadans) Ines Arimadas. Njena partija, koja je za jedinstvo Španije, osvojila je 25% glasova, odnosno 37 mesta, i biće pojedinačno najveća stranka u parlamentu.
"Prosecesionističke stranke više nikada neće moći da tvrde da govore u ime svih u Kataloniji", istakla je Arimadas i obećala da će njena partija nastaviti da se suprostavlja separatistima. "Nastavićemo da se borimo za mirnu koegzistenciju, zdrav razum i Kataloniju za sve Katalonce", rekla je liderka unionista.
Ocenjuje se da je spektakularnom jačanju unionista doprineo "transfer" glasova Rahojeve konzervativne Narodne partije koja je naveći gubitnik izbora - dobila je samo tri mesta u parlamentu prema 11 u 2015.
Partije za nezavisnost - Pućdemonova koalicija Zajedno za Kataloniju, Republikanska levica Katalonije (ERC) i mala antikapitalistička stranka Kandidatura narodnog jedinstva (CUP), zajedno imaju 70 mesta u parlamentu, dva više od potrebne većne ali dva manje nego u prethodnom parlamentu. Te tri grupe su osvojile 48% glasova.
"Izbori su malo toga rešili", kaže stručnjak za katalonsku istoriju sa Univerziteta Kardif Endrju Dauling. "Zagovornici nezavisnosti su pobedili ali slično kao 2015. godine - većina mesta u parlamentu ali ne i glasova", dodao je Dauling, preneo je AP.
Inače, nedelje kampanje nisu donele debate o regionalnoj politici i pitanjima poput obrazovanja, sve veće nejednakosti i nezaposlenosti već je u središtu bilo nedavno proglašenje nezavisnosti koje je uvuklo u Španiju u najtežu krizu za mnogo godina.
Nezavisnost Katalonije nema podršku u drugim delovima Španije, takođe ni u EU.
Ishod političke borbe je ključan za region koji daje 19% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Španije a prva posledica katalonske borbe za nezavisnost je usporavanje ekonomskih aktivnosti cele zemlje.
Centralna banka Španije je smanjila procene rasta BDP u 2018. i 2019. za jedan procentni poen, na 2,4 odnosno 2,1%, navodeći kao razlog situaciju u Kataloniji.
Evropska unija saopštila je da "neće promeniti" stav o Kataloniji posle izbora na kojima su stranke koje se zalažu za nezavisnost osvojile većinu u regionalnom parlamentu, izjavio je 22. decembra portparol Evropske komisije Aleksander Vinterštajn.
"Naš stav o pitanju Katalonije je dobro poznat i više puta ponovljen na svim nivoima. Neće se promeniti", rekao je portparol. Budući da je reč o regionalnim izborima, kako je rekao, Evropska komisija ih ne komentariše.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
