Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Katalonija izlazi na ključne izbore
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.12.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Kataloniji je završena kampanja za regionalne izbore koji će biti prelomna tačka u najtežoj političkoj krizi u Španiji za više decenija. Atipična kampanja završena je obraćanjem svrgnutog katalonskog lidera Karlesa Pućdemona preko video linka iz egzila u Belgiji dok se drugi kandidat iz redova zagovornika nezavisnosti obratio biračima iz zatvora. Na izborima 21. decembra sučeliće se lideri stranaka koje su za otcepljenje bogatog regiona na severoistoku Španije i kandidati partija koje su za ujedinjenu zemlju.
Glasači nisu apatični i očekuje se rekordna izlaznost ali, prema anketama, kandidati stranaka koje su za i protiv nezavisnosti Katalonije "dišu jedni drugima za vrat" i nijedna strana neće imati "jasnu" većinu.
Regionalne izbore će pažljivo pratiti Evropska unija koja se još oporavlja od šoka nakon odluke Britanije da izađe iz EU a sada strahuje od razdora u četvrtoj po veličini ekonomiji zone evra.
Pitanje Katalonije uzburkalo je strasti širom Španije čija je vlada preduzela korak bez presedana i ukinula autonomiju tog regiona nakon što je katalonska vlada 27. oktobra proglasila nezavisnost.
"Ovo nisu obični izbori", rekao je pristalicama Pućdemon u poslednjem obraćanju pred izbore iz Brisela.
"Pitanje nije ko će dobiti najviše glasova već da li će pobediti zemlja (Katalonija) ili (španski premijer Marijano) Rahoj", istakao je Pućdemon.
Analitičari smatraju da će secesioniti, s obzirom da u njihovom kampu vlada zbrka, u slučaju pobede verovatno odložiti put ka nezavisnosti na neko vreme.
"Čak i ako bude formirana vlada pobornika nezavisnosti, ona će biti veoma oprezna jer neće želeti da ponovo izgubi obnovljenu vlast", rekao je za agenciju AFP istoričar sa Univerziteta Kardif Endrju Dauling (Andrew Dowling). Kako je dodao, oni neće želeti da im centralna vlada ponovo suspenduje autonomiju.
I dok istraživanja javnog mnjenja ukazuju na blago vođstvo Katalonske republikanske levice (ERC) koja je za nezavisnost, glasači bi mogli da se opredele i za partiju centra Građani (Ciudadanos) čija harizmatična liderka Ines Arimadas "igra na kartu" snažne borbe protiv nacionalizma.
Ona se oštro bori protiv Pućdemona, koga španski sudovi traže pod optužbom za pobunu i zloupotrebu javnih fondova.
"Veoma smo blizu toga da naši snovi postanu stvarnost", rekla je 19. decembra pristalicama Arimadas u Barseloni.
Migel Kariljo (Miguel Carillo), dugogodišnji glasač Rahojeve konzervativne Narodne partije, kaže da će ovaj put "strateški" glasati za Građane. "Mi ne želimo republiku. Želimo da budemo ujedinjeni sa Španijom", rekao je on za AFP.
Gubitak podrške u Kataloniji naterao je Rahoja da otputuje u Barselonu poslednjih dana kampanje u nadi da će podstaći birače da glasaju za njegovu partiju.
"Glas za Narodnu partiju je glas za slobodu, socijalni mir, zakon, harmoniju, španski ustav, pluralizam, za Kataloniju, Španiju i Evropu", istakao je Rahoj.
Rešetke nisu prepreka za kampanju
Pućdemonov bivši zamenik Oriol Žunkeras (Junqueras) iz zatvora je vodio kampanju za svoju Katalonsku republikansku levicu (ERC).
Pristalice nezavisnosti Katalonije sada se za glasove ne bore samo sa partijama koje su za jedinstvnu Španiju, već i između sebe.
Žunkeras je vodio zaista neuobičajenu kampanju, s obzirom da je u zatvoru imao pravo na samo deset telefonskih razgovora nedeljno. Ipak, dao je intervju za katalonski radio i slao članke, pisma, čak i pesme, pristalicama.
Kriza u Kataloniji stigla je do vrhunca 1. oktobra, kada je sada srušena vlada organizovala zabranjeni referendum o nezavisnosti. Glasanje je pratila oštra reakcija policije i Španija je ušla u najgoru političku krizu za više decenija.
Na izborima 21. decembra ne očekuje se ubedljiva pobeda ni separatista, ni partija koje su za jedinstvo. Pošto se na računa da će neko osvojiti potrebnu većinu u parlamentu sa 135 mesta, posle izbora mogli bi da počnu dugi pregovori o formiranju regionalne vlade.
Ipak, čini se da su separatisti u blagoj prednosti.
"Veća je verovatnoća da pristalice nezavisnosti glasaju u većem broju a izborni sistem je takav da su ruralni regioni, gde su nacionalistička osećanja najjača, više zastupljeni", kaže analitičarka Ekonomistovog odeljenja za istraživanja (EIU) Ana Luis Andrade.
Ako se partije ne dogovore o vladajućoj koaliciji, Katalonija bi 2018. mogla ponovo na izbore, čime bi se politička neizvesnost samo produžila.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
