Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Makronov plan za neformalni samit
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.02.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ukoliko primena transnacionalnih lista za evropske izbore 2019 – o čijoj organizaciji će na neformalnom samitu 23. februara raspravljati predsednici i premijeri 27 zemalja EU – ne bude po želji Emanuela Makrona, francuski predsednik se nada da će bar imati glavnu reč pri izboru novog predsednika Evropske komisije. Francuska agenda za samit uključuje: brojnost buduće EK, sastavljanje transnacionalnih lista, proceduru za vodeće kandidate (spitzenkandidaten) i konsultacije sa građanima.
"Poenta svih ovih tema je ista: udahnuti novi život u evopsku debatu," rekao je za EURACTIV.fr izvor iz predsedničkog kabineta.
Makron, koji očekuje da ovaj neformalni samit bude ključan za njegov pokušaj remonta evropskog projekta, moraće svoju poziciju da brani na dva fronta: transnacionalne liste i izbor budućeg predsednika EK.
Stvarna primena takvih lista u vreme izbora 2019. ne izgleda izvodljivo, prema rečima izvora iz Makronovog kabineta koji predviđa "široku podršku ideji o transnacionalnim listama na sledećim izborima", koji će se održati 2025.
Na plenarnom zasedanju u Strazburu 7. februara evroposlanici su bili protiv transnacionalnih iliti panevropskih lista koje bi omogućile građanima EU da glasaju za političare iz drugih članica.
Evroposlanici su bili podeljeni o tom pitanju i do samog kraja nije se znalo kakav će biti ishod glasanja. Prema predlogu dvoje evroposlanika, Danute Hibner i Pedra Silve Pereire, od 79 mesta u EP koja će ostati upražnjena posle izlaska Britanije iz EU, 46 bi bila rezervisana za panevropsku listu. Ostala bi bila podeljena članicama koje su nedovoljno zastupljene u EP.
Protiv transanacionalnih lista bile su i evroskeptične partije koje se zalažu da se u interesu štednje mesta koja ostanu posle Bregzita ukinu, jer bi se tako uštedelo 40 miliona evra, rekao je kopredsedavajući grupe Evropa nacija i slobode (ENF) Marsel de Graf. I za radikalnu levicu je štednja argument protiv transnacinalinh lista.
Švedski evroposlanik Gubar Hekmark smatra da ideja o transnacionalnim mandatima u Evropskom parlamentu nije dobra jer je neevropska i nedemokratska i jer podrazumeva da bi evroparlamentarci sa tih lista glasali bez baze u izbornim jedinicama i bez odgovornosti bilo kome i to u vreme kad ljudi osećaju jaz u poverenju između glasača i političkih predstavnika čime bi se on samo produbio.
Protiveći se tim stavovima u EP, Makron će svoju poziciju braniti na plenarnoj parlamentarnoj sednici u Strazburu u aprilu. Očekuje ga kritika evroparlamentaraca, i mada pravljenje transnacionalnih lista ima podršku nevelikog broja članova parlamenta, jedinstveni su u protivljenju ukidanja procedure za vodeće kandidate.
Na prošlim izborima 2014, novi predsednik Evropske komisije je određen prema proceduri za vodeće kandidate koja podrazumeva da predloženi šef pobedničke političke grupacije na glasanju automatski dobija posao.
Ova procedura koja smanjuje uticaj zemalja članica na konačni ishod omogućila je da Žan-Klod Junker postane predsednik EK uprkos protivljenju nemačke kancelarke Angele Merkel.
Bez pratijske grupacije u EP, Makron ne prihvata automatsku prirodu ovkave procedure za nominaciju jer ona izbor omogućava kandidatima velikih političkih porodica.
Od septembra 2017, francuski predsednik upozorava da neće dozvoliti da velike političke stranke zadrže monopol u debatama o Evropi i evropskim izborima.
Ovakvim izjavama stekao je neprijatelje među evroparlamentarcima, sa svih strana političkog spektra, veoma privrženih proceduri za vodeće kandidate, koja, po njihovom mišljenju, uvećava demokratski element evropskog projekta.
"Ali evropska mašina nije nepromenjiva," kaže izvor iz Makronovog kabineta koji radi na tome da obezbedi podršku drugih šefova država i vlada u suprotstavljanju izboru kandidata iz većinskih političkih grupacija.
"Postoje evropske partije koje imaju svoje procedure. To je njihovo pravo i to je ono što one žele. Ali se mora napraviti razlika kad je reč o ishodu evropskih izbora," smatraju u francuskoj vladi.
Debata o tome ko će biti u sledećoj EK, "moraće da se vodi u novom sazivu parlamenta, ne u ovom," smatra izvor iz Makronovog kabineta. Makron se nada da će u vezi s tim uspeti da ubedi ostale članove Evropskog saveta na sastanku u Briselu.
I dok drugi mogu imati simpatije za Makronovu ideju o izboru novog predsednika evropske administracije, ne čini se da odnos snaga po pitanju transnacionalnih lista ide u korist francuskog predsednika.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
