Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU ne odustaje od sankcija protiv Rusije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker razvejao je nade da će uskoro biti ukinute sankcije koje je EU uvela Rusiji. On je 16. juna u Sankt Peterburgu naglasio da će to biti učinjeno tek pošto Moskva u potpunosti primeni mirovne sporazume o Ukrajini. Koliko već 17. juna EU je produžila sankcije koje su uvedene posle pripajanja Krima Rusiji, a odnose se na uvoz krimske robe, izvoz evorpske tehnologije i na ulaganja na tom poluostrvu. Ekonomske sankcije koje su uvedene zbog uloge Moskve u sukobu na istoku Ukrajine trebalo bi da budu produžene sledeće nedelje.
"Sledeća etapa je jasna: potpuna primena sporazuma, ni manje ni više. Time jedino možemo da počnemo naš razgovor i jedini način da se ukinu ekonomske sankcije koje su uvedene", rekao je Junker na otvaranju Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Petersburgu.
Savet ministara Evropske unije je 17. juna odlučio da za još godinu dana produži sankcije Rusiji "kao odgovor na nezakonito prisajedinjenje Krima i Sevastopolja". Kako je saošteno, EU ostaje pri stavu da je to bio nezakonit čin koji odbija da prizna.
Teže ekonomske sankcije koje su uvedene zbog uloge Moskve u sukobu na istoku Ukrajine trebalo bi da budu produžene sledeće nedelje, pošto se o tome na sastanku u Luksemburgu 24. juna slože ministri 28 članica EU.
Produženje sankcija na još šest meseci nije upitno iako neke članice poptu Italije, Mađarske, Grčke i Kipra sve više pokazuju rezerve u pogledu sankcija dok je Nemačka govorila i o mogućnosti postepenog ukidanja sankcija Rusiji, piše AFP.
Moskva je upozorila da će produžiti embargo na prehrambene proizvode iz EU do kraja 2017. godine.
Produžene sankcije za Krim
Background EU je 2014. godine uvela sankcije Moskvi posle pripajanja Krima Rusiji i pobune proruskih snaga u istočnoj Ukrajini, koje prema tvrdnjama Zapada, podržavaju ruske vlast. Moskva je od početka demantovala da je vojno pomaže pobunjenike u Ukrajini.
Rusija je na evropske sankcije odgovorila uvođenjem embarga na evropske prehrambene proizvode, što je unazadilo njene trgovinske odnose sa EU.
Sporazum iz Minksa je postignut u februaru 2015. uz posredovanje Francuske i Nemačke, ali se osim prekida vatre, koje se poštuje uz teškoće, u većem delu ne primenjuje, poput odredbe o organizovanju lokalnih izbora.
Restriktivne mere koje je EU produžila 17. juna odnose se na, kako se navodi u saopštenju, proizvode poreklom s Krima.
Sankcijama se zabranjuju i investicije na područja Krima i Sevastopolja, "što znači da Evropljani i kompanije sa sedištem u EU ne smeju kupovati zemljište ili preduzeća na Krimu, finansirati kompanije s Krima ili im pružati usluge".
Na udaru sankcija dolaze i turističke usluge na Krimu a posebno "evropski krstareći brodovi ne mogu da se ukotve u lukama na krimskom poluostrvu, osim u slučaju hitne potrebe".
EU zabranjuje i "izvoz određene robe i tehnologije krimskim kompanijama ili za korišćenje na Krimu u transportu, telekomunikacijama i energetici, kao i koje se tiču istraživanja i proizvodnje nafte, gasa i ruda". "Tehnička podrška, posredovanje, gradjevinske ili inžinjering usluge vezane za infrastrukturu tih sektora takođe potpadaju pod sankcije", navodi se u saopštenju.
Razvejane nade
Vest da će se Junker, prvi put od stupanja na čelo Evropske komisije, sastati u Sankt Peterburgu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, podstakla je špekulacije o mogućem ublažvanju sankcija EU, što prema mišljenju više evropskih zvaničnika treba uraditi.
Takav stav dele italijanski premijer Mateo Renci, koji na forumu učestvuje kao počasni gost na čelu velike delegacije, ili njegov grčki kolega Aleksis Cipras koji se krajem maja sastao sa Putinom u Atini.
Junker je na sastanku sa Putinom, koji je delimično prenosila ruska državna televizija, rekao i da "neki u Evorpi" nisu bili zadovoljni zbog njihovog susreta, ali je dodao da je to bila prilika da se "razmene mišljenja".
U proteklih nekoliko meseci između Rusije i Zapada je u izvesnoj meri uspostavljen dijalog u domenu borbe protiv terorizma. Putin je 16. juna razgovarao sa generalnim sekretarom UN Ban Kimunom o borbi protiv džihadista i Islamske države i ratu u Siriji.
Rusija želi da kroz ekonomski forum pokaže da nije izolovana i pored različitih tenzija u odnosima sa Zapadom, od spora zbog razmeštanja snaga NATO blizu njene granice do skandala nastalog zbog ponašanja ruskih huligana na Evropskom prvenstvu 2016. u Francuskoj.
Ruska privreda izgleda da izlazi iz recesije u koju su je između ostalog dovele i sankcije Zapada koje obuhvataju i finansijski sektor, proizvodnju goriva i sektor odbrane. Međutim, Moskva strahuje da će njena privreda stagnirati i najavljuje strukturne reforme kako bi privukla investitore i pokrenula privredu.
Direktori evropskih preduzeća, nezadovoljni sankcijama protiv Rusije u koju su dosta uložili, ne kriju želju da ponovo aktivnije posluju u toj zemlji.
Na forumu u Sankt Peterburgu nije bilo mnogo Amerikanca, ali su prisustvovati direktori više privrednih grupa, poput francuske kompanije Total, banke Sosijete ženeral i energetske kompanije Šnajder elektrik.
Putin je, takođe, prisustvovao potpisivanju sporazuma o mogućem učešću anglo-holandske kompanije Šel u izgradnji postrojenja za pretvaranje metana u tečni gas, koji gradi ruski Gasprom. Projekat je vredan 13 milijardi dolara, rekao je ruski ministar energetike Aleksandar Novak.
Gasprom je iskoristi tu priliku da podseti da potražnja u EU ne jenjava.
Izvor: Beta, AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
