Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kompanije u EU nestrpljivo čekaju kraj sankcija Rusiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuski Senat nadmoćnom većinom usvojio je rezoluciju, istina neobavezujuću, kojom se od vlade traži ukidanje ekonomskih sankcija Rusiji, što je još jedan znak rastuće uznemirenosti evropskih kompanija koje žele da sa Rusijom posluju kao ranije. Iako mnogi u EU smatraju da sankcije nisu dale željene efekte, zvaničnici ističu da je preduslov za uklanjanje puna primena mirovnog sporazuma iz Minska za Ukrajinu. Evropske kompanije trpe posledice nemogućnosti izvoza u Rusiju i strahuju da će izgubiti mesto na tržištu ako one potraju. Istovremeno i Rusija, koja je kao odgovor na evropske sankcije uvela zabranu uvoza hrane iz EU, trpi veliku štetu ali, kako se ocenjuje, ne i katastrofalnu i čak joj proizvodnja u poljoprivredi osetno raste.
Uprkos protivljenju francuske vlade socijalista i nakon višečasovne debate, za rezoluciju o "postepenom i delimičnom" skidanju sankcija Rusiji 8. juna su glasala 302 člana gornjeg doma francuskog parlamenta a protiv je bilo 16.
Državni sekretar za spoljne poslove Francuske Arlem Dezir (Harlem Desir) rekao je senatorima da sankcije mogu da budu ublažene nakon "pune primene" mirovnog sporazuma iz Minska za Ukrajinu.
"Kada se sporazum iz Minska bude sprovodio, sankcije će biti uklonjene", rekao je Dezir, prenela je agencija AP.
Iako je usvojena rezolucija neobavezujuća, ona pokazuje koliko su Evropljani razočarani zbog sankcija.
Evropska unija godinama je bila najveći trgovinski partner Rusije ali joj je pre dve godine uvela sankcije zbog Ukrajine. Sankcije idu od zabrane izvoza opreme za vađenje nafte u Rusiju do onemogućavanja pristupa dugoročnom zaduživanju za ruske banke. Moskva je kao odgovor zabranila uvoz povrća, mlečnih i mesnih proizvoda iz EU.
Uvoz EU iz Rusije smanjen je u 2015. za trećinu u poređenju sa 2013, godinom pre uvođenja sanckcija, dok je poljoprivredni izvoz EU u Rusiju prepolovljen.
Francuske naftne, automobilske i prehrambene kompanije trpe posledice sankcija Rusiji i uzvratnog ruskog embarga i već dugo "tiho" lobiraju kod francuskih političara da se sankcije skinu.
Takođe više proruskih poslanika u francuskom parlamentu, uglavnom iz konzervativne partije Republikanci, žale se da sankcije nanose štetu francuskoj ekonomiji i ističu da Francuska i Evropa ne treba da slede američku politiku prema Rusiji.
Među zemaljama čije su kompanije najviše zabrinute zbog efekata trgovinskog rata sa Rusijom je i Nemačka, najveći trgovinski partner Rusije pre uvođenja sankcija.
Nemačke kompanije strahuju da će im, što duže sankcije budu trajale, biti sve teže da povrate udeo na ruskom tržištu, kaže Matijas Placek (Matthias Platzeck), direktor Nemačko-ruskog foruma, moćne lobi grupe koja zastupa interese Nemačke u Rusiji i Rusije u Nemačkoj.
"Povratak (na rusko tržište) za godinu dana će biti još teži. Neće me iznenaditi ako za tri-četiri godine na tom tržištu vidimo druge igrače", upozorio je Placek.
Taj bivši guverner Brandenburga i kritičar sankcija, koji je ove nedelje posetio Rusiju i sastao se sa ruskim i stranim biznismenima, kaže da mu se čini da su nemački političari mnogo skloniji ukidanju sankcija nego pre godinu dana.
"Čini mi se da mnogo ljudi u Evropi sada shvata politiku sankcija, da ona ništa ne donosi", istakao je Placek u obraćanju evropskim političarima.
Nemačke kompanije u početku se nisu posebno protivile sankcijama, međutim, kako je vreme prolazilo, proizvođači mleka upozorili su na ogromnu količinu koju ne mogu da izvezu u Rusiju. To je za posledicu imalo usložnjavanje problema jer je dovelo do pada cene ispod troškova proizvodnje. Vlada je mlekarima obećala najmanje 100 miliona evra pomoći i razgovara u Briselu o iznalaženju rešenja.
Poslednjih nedelja su i vicekancelar Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel) i ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) razgovarali o mogućnosti uklanjanja sankcija istovremeno jasno ističući da će to biti moguće samo uz primenu sporazuma iz Minska za istočnu Ukrajinu.
Sankcije Rusiji uvedene su zbog aneksije Krima od strane te zemlje a zatim su proširene kada je Moskva stala iza separatističkih pobunjenika u istočnoj Ukrajini. Na posredovanje Rusije u pregovorima iz Minska gledalo se kao na znak da Moskva želi da prestane sa mešanjem i iskoristi uticaj na pobunjenike da se zaustavi rat.
Neke nemačke diplomate privatno priznaju da sankcije nisu dale željene efekte i da Evropska unija ne može da ih ukloni, čak i ako to hoće, bez velikih gubitaka.
Direktor Karnegi Moskva centra (Carnegie Moscow Center) Dmitri Trenin kaže da Rusija sigurno trpi štetu zbog sankcija ali ne fatalnu.
Ruska ekonomija je 2015. ubeležila pad od gotovo 4% a nezaposlenost raste, međutim, mudra fiskalna politika i veliki fond za "crne dane" spasli su Rusiju od katastrofe.
"Rusija ne može da odstupi - možete li da zamislite da se Putin odrekne Krima i opstane? Ja ne mogu", rekao je Trenin.
Kada EU bude preispitivala sankcije Rusiji krajem jula, odluku će morati da podrži svaka članica.
Portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova Martin Šefer (Schaefer) kaže da postoje zemlje koje se kolebaju i dodaje da će Nemačka pokušati da osigura jedinstvenu podršku kada se bude glasalo.
U međuvremenu je, uprkos posustajanju ekonomije i nedostatku investicija, poljoprivreda jedan od sektora u Rusiji koji beleži rast, što je delom rezultat zabrane uvoza hrane iz EU. Tako je ruska proizvodnja sira u 2015. povećana 18% a povrća 13%.
Odgovarajući na zabrinutost poljoprivrednika koji strahuju od teških vremena kada se evropski proizvodi vrate na tržište, premijer Dmitrij Medvedev u maju je tražio od vlade da produži zabranu uvoza hrane iz EU do kraja 2017.
Izvor: AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
