Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Veći fondovi za pomoć članicama EU u krizi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članice zone evra povećaće fondove za podršku zemljama u slučaju krize i ublažiti uslove pod kojima je Grčkoj pružena pomoć za izlazak iz krize, dok Irskoj neće biti ublaženi uslovi, pošto odbija da poveća stope poreza na dobit preduzeća, odlučeno je na samitu zone evra 12. marta u Briselu.
Nakon vanrednog sastanka u Briselu koji je trajao do kasno u noć 12. marta, lideri 17 zemalja članica zone evra su se dogovorili da povećaju na 440 milijardi evra fond za finansijsku pomoć (EFSF), saopštio je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Rompuy).
Ovaj fond, koji je uspostavljen prošlog proleća, na papiru ima 440 milijardi evra u garancijama zemalja članica zone evra, ali ne može da izdvoji više od 250 milijardi evra, pošto ostatak mora da čuva kao rezerve.
Lideri zone evra su odlučili da stalni mehanizam za slučajeve krize koji će zameniti postojeći od polovine 2013. godine rapsolaže sa 500 milijardi evra. O tom iznosu se i ranije govorilo, pošto su se ministri finansija zone evra već načelno dogovorili o 500 milijardi evra, ali je trebalo da ga odobre i lideri članica evro zone.
Novina, koja predstavlja malu revoluciju, jeste da su se lideri članica evro zone složili da se omogući da se iz mehanizama za pomoć direktno otkupljuje javni dug neke zemlje, što Nemačka nije podržavla do sada. Za sada nije predviđeno da se dugovi otkupljuju i na sekundarnom tržištu, odnosno nakon prvobitne aukcije.
Background Evropska komisija je 12. maja 2010. predstavila predloge za jačanje Pakta za stabilnost i rast, koji garantuje finansijsku stabilnost u zoni evra i celoj EU.
Na samitu EU u februaru 2011. Nemačka i Francuska su iznele predlog pakta za konkurentnost, istakavši da je ekonomska kriza pokazala da je potrebno monetarnu uniju upotpuniti i ekonomskom unijom.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej predstavili su članicama EU plan sa novim ciljevima za konkurentnost. Plan nije predstavljen javnosti, a izvori tvrde da je fleksibilniji od nemačko-francuskog plana.
Cilj svih ovih mera je da se umire finsijska tržišta koje su uzdrmale teške prilike u 2010. godini. Na tim tržištima postoji bojazan da li će Grčka moći da otplati sve svoje dugove i da li će Portugalija i Španija biti sledeće zemlje koje će tražiti međunarodnu pomoć. Zemlje zone evra su pozdravile dodatne mere budžetske štednje koje je 11. marta najavila Portugalija.
Lideri zone evra su odlučili da smanje kamatu sa 5,2% na 4,2% na evropske zajmove odobrene Atini u okviru plana pomoći i da odlože sa tri na sedam i po godina rokove za njihovu otplatu. Brisel je odbio da Irskoj odobri smanjenje kamaata, pošto Dablin odbija da poveća stope poreza na dobit preduzeća, što je od Irske tražilo više zemalja.
Dogovor o jačanju mera za zaštitu zone evra je bio moguć pošto su članice zone načelno prihvatile "pakt za evro" - ublaženi plan za jačanje konkurentnosti EU koji su u februaru predložile Nemačka i Francuska. To je bio uslov za podršku Nemačke za povećanje pomoći zemljama u krizi.
Pakt predviđa da zemlje monetarne unije jačaju konkurentnost kroz reformu svojih ekonomija tako što će ograničiti deficite i dug, usklađivati plate i koordinisati poreske politike.
Od članica zone evra se očekuje da primene reforme navedene u paktu ne kasnije od objavljivanja u njihovim nacionalnim programima reforme, koji bi trebalo da budu objavljeni u aprilu. Reč je o izveštajima koje zemlje dostavljaju Evropskoj komisiji svake tri godine kako bi pokazale da slede strategiju razvoja Evropa 2020.
Predlog koje su u načelu prihvatile članice zone evra ublažen je u odnosu na prvobitni predlog koji je sročilo nemačko Ministarstvo finansija. Iako to nikada nije zvanično rečeno, diplomate u Briselu tvrde da je Nemačka pripremila taj predlog kako bi drugim članicama stavila do znanja da ne mogu da dobijaju zajmove na osnovu kreditnog rejtinga Nemačke bez davanja garancija i da bi umirila nemačke birače nezadovoljne zbog plaćanja dugova drugih zemalja.
Sindikati su kritikovali Brisel zbog mešanja u utvrđivanje plata u članicama i tvrde da će diktat EU voditi manjoj a ne većoj konkurentnosti. Evropski parlament, takođe, strahuje da će taj pakt podriti niz reformi na kojima radi sa Evropskom komisijom i članicama.
Dogovore koji su postignuti na vanrednom samitu članica zone evra treba još da odobre lideri svih 27 članica EU koji će se sastati 24. i 25. marta u Briselu.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Sledeći koraci
24. i 25. mart 2011: Samit EU o ekonomskim pitanjima
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|
EurActiv Srbija
