Premijer Portugalije je 23. marta uveče podneo ostavku, u jeku finansijske krize u toj zemlji i dan uoči samita EU na kojem će stabilizacija zone evra biti u centru pažnje. Žoze Sokrateš (Jose) je podneo ostavku zato što poslanici nisu prihvatili njegov plan štednje radi smanjenja javnog duga i deficita, a politička kriza u kojoj se zemlja našla mogla bi dodatno da pogorša situaciju. U Briselu se uoči samita održavaju protesti zbog ekonomskih mera koje će, kako se očekuje, usvojiti lideri EU sa ciljem da se smanji rizik od finansijskih i dužničkih kriza.

Ostavka Sokrateša mogla bi da ubrza donošenje odluke Portugalije da podnese zahtev za pomoć EU, budući da 15. juna mora da otplati ogroman dug od devet milijardi evra. Već mesecima se špekuliše da bi Portugalija mogla da postane treća zemlja koja će zatražiti pomoć EU, nakon Irske i Grčke. Pojedini analitičari smatraju da produbljivanje krize u Portugaliji može destabilizovati i Španiju.

Kancelarka Nemačke Angela Merkel izrazila je žaljenje zbog odbacivanja plana štednje koji je Sokrateš predstavio i ocenila da su to bile "hrabre i pravedne" mere. Nemačka je, kao najveća evropska privreda, jedna od zemalja koje najviše daju kako za budžet EU tako i za programe izlaska iz krize. Ta zemlja se zalaže za uspostavljanje veće finansijske discipline u EU.

Evropske institucije su pre dve sedmice sa olakšanjem primile vest o novom planu štednje i reformama u Portugaliji, koje je trebalo da omoguće smanjenje budžetskog deficita. Nakon tog predloga zemlja je skliznula u krizu budući da je opozicija jednoglasno optužila Sokrateša da je lagao o finansijskoj situaciji i da je "potpisao ček bez pokrića", odnosno prihvatio obaveze koje ne može da ispuni.

Portugalija je u velikoj krizi od prošlog proleća. Javni dug Portugalije u 2010. iznosio je 82,4% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a privredni rast je zakočen. Na finansijskom tržištu se zato javila bojazan o solventnosti zemlje.

Uprkos prvom programu finansijske discipline, koji je objavljen u martu 2010. sa ciljem da se smanji rekordni deficit od 9,3 % BDP, glavne rejting agencije su snizile kreditni rejting te zemlje, što je povećalo troškove zaduživanja. Zbog toga je dva meseca kasnije predstavljen novi plan, koji je uključivao povećanje poreza i odlaganje velikih radova.

Međutim, troškovi države su nastavili da rastu, kao i deficit.

Za 2011. godinu usvojen je izuzetno restriktivan budžet, u kojem su se našli i smanjenje plata u javnom sektoru, zamrzavanje penzija, smanjenje socijalnih davanja i povećanje poreza. Sokrateš je odbijao savete Međunarodnog monetarnog fonda, kao i upozorenja opozicije i narodne banke Portugala. On do kraja nije priznao da mere štednje koče privredni rast. Tek ove sedmice vlada je priznala da je ove godine zabeležena recesija od 0,9% bruto domaćeg proizvoda.

Analitičari i ekonomisti su u prethodnom periodu izražavali bojazan da bi produbljivanje krize u Portugaliji moglo da povuče i Španiju, koja se takođe smatra jedna od slabijih finansijskih karika u EU.

Španska ministarka ekonomije Elena Salgado kazala je 24. marta da su investitori pokazali da pozdravljaju mere koje vlada preduzima za oporavak privrede i implicitno je odbacila mogućnost da se kriza Portugalije proširi na Španijiu. Kriza je "interna stvar" Portugalije, kazala je ona. Kada je reč o mogućnosti da Portugalija zatraži pomoć EU, Salgado je rekla da je "na Portugaliji da odluči" i da su vlasti te zemlje do sada tvrdile da nemaju nameru to da učine.

Salgado je istakla da će Španija nastaviti da sprovodi redorme da bi ojačala privredu i predupredila krizu.

Bojazni o finansijskoj stabilnosti Španije su ublažene proteklih sedmica, posebno zahvaljujući vladinim merama za poboljšanje javnih finansija. Na tržištu obveznica situacija za Španiju se poboljšala.

U EU se pripremaju mere za predupređivanju krize

Očekuje se da će šefovi država i vlada na dvodnevnom samitu u Briselu 24. i 25. marta usvojiti paket antikriznih mera koje se pripremaju već mesecima. Predlozi se odnose na jačanje privremenog fonda za podršku članicama evro zone u krizi, izmene osnivačkog ugovora EU da bi se omogućilo dogovoreno uspostavljanje stalnog mehanizma pomoći sredinom 2013. godine, utvrđivanje kako će izgledati taj mehanizam, pooštravanje budžetske dicipline evropskih zemalja i jačanje njihove konkurentnosti.

Sporazumi su već posignuti o većini tih pitanja, barem na nivou evro zone, koja broji 17 članica.

Međutim, i dalje postoje teškoće. Ministri finansija su se 21. marta dogovorili o finansiranju budućeg mehanizma pomoći tako da potencijal za pozajmice bude 500 milijardi evra. Kancelarka najveće evropske privrede, Nemačke, traži više od predviđenog vremena za isplatu doprinosa. "U tom domenu ćemo insistirati na promenama", kazao je 23. marta izvor u nemačkoj vladi.

Predsednik evro grupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) kritikovao je taj stav, koji, kako je naveo, ne uzima u obzir stavove drugih zemalja.

Čelnice EU bi trebalo i da potvrde pakt za evro, u okviru kojeg su predviđene privredne reforme, ograničenje javnog duga i umerenost u zaradama u javnom sektoru. Tim sporazumom su nezadovoljni sindikat ikoji smatraju da je pakt "antisocijalan".

Povodom najavljenih mera u Briselu se održavaju demonstracije, a policija je upotrebila vodene topove i suzavac da bi rasterala demonstrante. Predsednik Saveta Herman van Rompej 24. marta je demonstrantima poručio da lideri EU vode računa o njima prilikom donošenja odluka. "Mi ne ukidamo socijalnu zaštitu", objavio je van Rompej na Tviteru.

Nedaleko od mesta održavanja samita, gde je bilo okupljeno nekoliko grupa demonstranata, policija je oštro reagovala kako bi ih sprečila da priđu bliže zgradi u kojoj će se sastati lideri Unije.

Hiljade radnika protestuje zbog paketa ekonomskih reformi, za koji sindikati kažu da je "daleko od toga da je prijateljski nastrojen prema radnicima".

Demonstranti su blokirali glavne ulice u centru Brisela i izazvali saobraćajni kolaps u delu belgijske prestonice u kome se nalaze sedišta institucija EU, tako da ni novinari ne mogu da priđu.

Izvor: Beta i AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropski lideri o ulozi EU u libijskoj krizi
  
• 

  Vesti

  : EU izdala više od 4 milijarde evra obveznica
  
• 

  Vesti

  : Kazne za visoki javni dug u EU
  
• 

  Vesti

  : Veći fondovi za pomoć članicama EU u krizi