Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kazne za visoki javni dug u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri finansija EU postigli su 15. marta, nakon višemesečne rasprave, sporazum o merama za povećanje finansijske discipline u zemljama članicama. Dogovorenim merama predviđeno je i kažnjavanje zemalja evro zone čiji javni dug premaši 60% bruto domaćeg proizvoda, kao i ograničenje povećanja državne potrošnje kako bi se osiguralo otplaćivanje javnog duga. Očekuje se da će sredinom godine o tome biti postignut sporazum i sa Evropskim parlamentom.
Kako se navodi u saopštenju izdatom nakon ministarskog sastanka, sporazum omogućava otvaranje pregovora o merama sa Evropskim parlamentom, a cilj je da se konačni dogovor postigne do juna, u skladu sa rokom koji su postavili lideri EU.
U okviru Pakta za stabilnost i rast, koji se primenjuje u zoni evra, već postoje mere za kažnjavanje zemalja čiji deficit premaši 3% bruto domaćeg proizvoda, ali primena kazni nije automatska. Ministri su, nakon višemesečne rasprave, odlučili da uvedu dodatne garancije da će zemlje članice poštovati i propisani limit za javni dug od 60% bruto domaćeg proizvoda.
U slučaju da im javni dug premaši to ograničenje, zemlje će imati obavezu da dug smanjuju i to po 5% prekoračenja duga godišnje. Zemlje koje koriste evro a ne poštuju preporuku o smanjenju javnog duga mogu biti kažnjene.
Background Javni dug u EU u trećem tromesečju 2010. iznosio je 77,7% bruto domaćeg proizvoda, a u zemljama evro zone 82,6%. Javni dug za zemlje evro zone trebalo bi da iznosi najviše 60%. To ograničenje krši većina zemalja evro zone Italija (119,6%), Belgija (99,6%), Irska (90,5), Portugalija (84,2%), Francuska (81,4%), Nemačka (74,7%), Austrija (69,5%), Malta (69,1%), Holandija (63,1%), Kipar (61,6%). Veliki broj zemalja takođe izlazi iz propisanih okvira u domenu deficita - prosek u EU je 6,1%, ali taj prosek pogoršava Irska čiji deficit je 36,9% BDP. Suficit su u trećem tromesečju 2010. imale samo Estonija (5,8%) i Švedska (0,5%).
Francuska i Nemačka se zalažu za jačanje zajedničke ekonomske politike u EU, a posebno u zoni evra, da bi se povećala finansijska disciplina i da ne bi zemlje sa odgovornijom poreskom politikom plaćale u okviru paketa pomoći za one koje o tome manje vode računa.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat iz drugog tromesečja 2010. godine, 13 zemalja članica EU ima javni dug iznad 60% BDP, od čega 10 članica evro zone. Najviši javni dug, za 40% veći od bruto domaćeg proizvoda, ima Grčka, a za njom slede Italija sa 119,6% i Belgija sa 99,6% BDP. Najniži javni dug od 6,7% ima Estonija, koja je od ove godine članica evro zone.
Predviđeno je da se ograniči i povećanje potrošnje zemalja članica da bi se garantovalo da će deo neočekivanog priliva novca biti potrošen na vraćanje javnog duga. Dozvoljena stopa povećanja potrošnje zavisiće od privrednog rasta.
Dogovoreno je i da zemljama koje krše ograničenja može biti namentnuta obaveza da polože depozit u visini 0,2% bruto domaćeg proizvoda na koji neće dobiti kamatu. Ukoliko ne slede uputstvo Saveta za usaglašavanje sa propisima, biće kažnjene, navodi se u zaključcima sa ministarskog sastanka.
Komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren (Olli Rehn) ocenio je da će taj sporazum omogućiti drastično poboljšanje ekonomskog nadzora u EU.
Ministri su kazali da su naučili lekciju iz krize u evro zoni, kada se predviđene mere nisu sprovodile, i obećali da će nametanje kazni biti više automatsko. Predviđeno je da će, da kazna ne bi bila izrečena, za to morati da glasa većina ministara. To je takozvana "obrnuta većina", koja se znatno teže postiže i kojoj su se mnogi protivili kada je predložena prošle godine, preneo je EurAktiv.com.
Sporazum predviđa i da zemlje članice daju Evropskoj komisiji planove budžeta na razmatranje da bi se izbegla neprijatna iznenađenja.
Saglasnost Evropskog parlamenta biće potrebna za četiri od šest predloženih propisa, a ministri će morati da se suoče sa više od 2.000 amandmana evropskih poslanika, sa kojima će pregovore početi u aprilu.
Ekonomski savetnici u EU, međutim, nisu sigurni da će te mere preduprediti probleme u budućnosti. Neki se, takođe, smatraju da predloženi paket mera ostavlja zemljama člnicama isuviše ograničeni manevarski prostor za izvlačenje iz krize.
Paket podrazumeva "takav nivo vladine kontrole u privredi koji ne postoji ni u Kini, a kamoli u tržišnim evropskim privredama", kazao je Soni Kaput iz instituta Ri-difajn (Re-Define). Zemlje neće u potpunosti moći da iskoriste sve ekonomske prednosti ukoliko se dosledno budu držale mera, ocenio je on.
Predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) kazao je da takozvani "pakt za evro" ne može da uspe ukoliko se ostavi u rukama čelnika država. "U srcu tog sistema moraju biti Evropska komisija, Evropski parlament, parlamenti članica i različita tela Saveta", kazao je on.
Izvor: EurActiv.rs i EurActiv.com
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
