Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropski lideri o ulozi EU u libijskoj krizi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članice EU, podeljene oko vojne intervencije u Libiji i uloge NATO u toj operaciji, trebalo bi na samitu u Briselu da razjasne ulogu koju Unija treba da ima u libijskoj krizi. Do sada, koraci koje je EU preduzimala svodili su se na sankcije protiv libijskog režima, uključujući i najnoviju odluku Brisela da zamrzne imovinu i sredstva vodeće libijske naftne kompanije. Na terenu, EU planira i operacije humanitarne pomoći i zaštite civila, koje će prema potrebi biti sprovedene uz vojnu pomoć.
Šefovi država i vlada Evropske unije počinju 24. marta dvodnevni sastanak u veoma zategnutoj atmosferi izazvanoj velikim razlikama u stavovima o vojnoj intervenciji u Libiji, njenom konačnom cilju i preciznoj ulozi koja je u toj operaciji namenjena NATO-u. Lideri EU će situaciju u Libiji i Japanu i saradnju sa zemljama severne Afrike razmotriti tokom večeri, a zaključke samita će usaglasiti i objaviti 25. marta. Jedna od tema samita je i finansijska situacija u Portugaliji.
Istovremeno, ambasadori zemalja članica NATO među kojima većina država su i članice EU, trebalo bi tokom poslepodneva u Briselu da nastave višednevne razgovore kako bi konačno definisali ulogu Alijanse u operaciji u Libiji.
Na samitu EU predsednici vlada ili država članica će razmotriti situaciju u Libiji nakon usvajanja rezolucije u Saveta bezbednosti UN 1973 koja predviđa mogućnost upotrebe sile u cilju zaštite stanovništva. Kako je saopšteno na sajtu Evroskog saveta, očekuje se da će u skladu s tim lideri EU izraziti odlučnost da se stanovništvo zaštiti svim neophodnim merama i da će istaći ključnu ulogu arpaskih zemalja.
Libijska kriza pokrenula je pitanje zajedničke spoljne politike EU, navodi AFP.
Odluka da se pokrene vojna operacija, na čemu su insistirale Francuska i Velika Britanija, i usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN i pored uzdržanosti Nemačke, predstavlja diplomatsku pobedu Pariza i Londona, ali predstavlja "potpuni neuspeh evropske spoljne politike", ocenio je poslanik konzervativaca u Evropskom parlamentu iz Velike Britanije Čarls Tenok (Charles Tannock).
Francuski poslanik Arno Danžan (Arnaud Danjean) smatra da je Evropska unija trebalo da ima aktivniju ulogu u predstavljanju francusko-britanske inicijative kod arapskih, afrički i američkih partnera.
U ovom slučaju "EU je ispala smešna zbog potpunog izostanka koherentnosti u spoljnoj politici EU i njenih članica", ocenila je grupa Spineli, koja okuplja zvaničnike koji se zalažu za veću integraciju Unije, poput šefove grupa Zelenih i liberala u Evropskom parlamentu, Danijela Kon-Bendita (Daniel Cohn-Bendit) i Gija Verhofstada (Guy Verhofstadt).
Suočena sa libijskom krizom i pobunama u arapskim zemljama, novoosnovana evropska diplomatska služba nije uspela da pruži dodatni kvalitet, što je uloga koju želi da joj poveri njena šefica, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton), piše AFP.
"Problem je što 27 suverenih zemalja koje vatreno veruju u svoje pravo da odlučuju šta će raditi posebno u oblasti odbrane, imaju različita mišljenja", rekla je Eštonova 22. marta.
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Rompuy) je najavio da bi lideri EU trebalo da se dogovore o prvim konkretnim fazama u pružanju pomoći zemljama u severnoj Africi, pre svega Egipta i Tunisa, nakon promena u tim zemljama. Oni bi, takođe, trebalo da odluče o povećanju zajmova Evropske investicione banke tim zemljama sa 5 na 6 milijardi evra.
EU će razmotriti plan za partnerstvo sa zemljama severne Afrike kako bi ohrabrila demokratske i ekonomske reforme u tom regionu i podstakla trgovinsku razmenu.
Background Od početka libijske krize u februaru, EU je uvela embargo na oružje i opremu koja se može koristiti za represiju, zamrzla imovinu i zabranila putovanja libijskom lideru Muameru Gadafija i za 37 njegovih saradnika, članova porodice i libijskih zvaničnika. EU je zamrzla imovinu 11 libijskih organizacija i finansijske transankcije sa njima. Vrednost libijske imovine i sredstava koja su zamrznuta u različitim evropskim zemljaja procenjuju se na više milijardi evra.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je 17. marta Rezoluciju 1973 koja odobrava "sve neophodne mere" za zaštitu civila i da bi se libijska vojska prinudila da prekine vatru. To uključuje uvođenje zone zabrane letova nad Libijom, čime je otvoren put za vazdušne intervencije u toj zemlji.
Libija je jedan od vodećih izvoznika nafte u Africi. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, Libija u normalnim okolnostima proizvodi dnevno 1,69 miliona barela i izvozi 1,49 miliona barela. Od toga velika većina, čak 85%, odlazi u Evropu.
Lideri EU bi mogli da iskoriste priliku da lansiraju ambicioznu ekonomsku strategiju za arapske zemlje po modelu Maršalovog plana koju predlaže Rim, rekao je generalni sekretar nevladine organizacije za evropska pitanja Frends of Jurop (Friend of Europe) DŽajls Merit (Giles Merrit). Merit je ocenio da Eštonova neće moći da pokrene strategiju saradnje sa arapskim zemljama, ako nastavi da bude u drugom planu.
Francuski ministar za evropska pitanja Loran Vokije (Laurent Wauquiez) je ocenio da je "problem što od Evrope traži da skoči 1,90 metara a ima oblasti u kojima može preskočiti samo 1,20 metara", posebno u oblasti spoljne politike i odbrane.
Neslaganja oko uloge NATO
Razgovore o uključivanju NATO u vojnu intervenciju u Libiji do sada je blokirala Turska koja je 23. marta onemogućila zaključivanje dogovora odbijajući da Alijansa preuzme nadgledanje zone zabranjenog leta iznad Libije sve dok međunarodna koalicija prethodno ne prekine bombardovanje te zemlje.
Francuska je, međutim, 24. marta najavila da će koalicija "nastaviti sa vazdušnim napadima" na vojne ciljeve. "Nastavićemo onoliko koliko bude potrebno", izjavio je šef francuske diplomatije Alen Žipe (Alain Juppe).
SAD su, prema rečima jednog diplomate, nestrpljive da što pre predaju NATO rukovođenje operacijom međunarodne koalicije gde sada ključnu ulogu osim SAD imaju Francuska i Velika Britanija, javlja Frans pres.
Operacija u Libiji bi, ako bi NATO preuzeo komandnu strukturu i celu operaciju, kako su rekle agenciji Beta izvori u Briselu, trebalo da bude svedena na "zavođenje i nadzor zone zabrane letenja". Naime, u EU i NATO postoji bojazan, kako su rekli ti izvori, da će s vremenom morati da se ide u prikrivenu kopnenu operaciju, ali ne baš direktnu već preko bolje organizovanih pobunjenika.
Prema izvorima u Briselu, u EU i NATO starhuje se da cela operacija ne završi kao "činjenička podela zemlje" pošto su pobunjenici slabi i loše organizovani.
U svakom slučaju, najvažnije pitanje o kome će raspravljati evropski lideri biće uloga EU u ratu u Libiji. Unija sprovodi humanitarnu misiju u Libiji uz vojnu podršku, a mora da se pripremi i na eventualni talas imigranata iz te zemllje kao i na eventualno povećanje buduće finansijske pomoći regionu.
"Vojna intervencija sama po sebi ne može biti konačno rešenje, ovoj krizi je potrebno političko rešenje i stoga bi Evropski savet morao da počne da o tome raspravlja", rekao je Frans presu izvor blizak francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju.
Sankcije EU protiv libijske naftne kompanije
Evropska unija zamrzla je imovinu libijske Nacionalne naftne korporacije (NOC) i pet njenih filijala u nadi da će time onemogućiti režim libijskog lidera Muamera Gadafija da koristi prihode iz tog strateškog sektora.
U saopštenju Saveta EU se navodi da je odluka doneta 23. marta je u skladu sa merama predviđenim rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1973. Brisel je, međutim, otišao korak dalje usvojivši sankcije protiv pet naftnih kompanija koje nisu navedene u toj rezoluciji.
Odlukom se zamrzavaju fondovi i ekonomska sredstva kompanija i zabranjuju isplate tim kompanijama, navodi se u saopštenju mađarskog predsedništva EU, preneo je AFP.
NOC je jedna od organizacija obuhvaćenih Rezolucijom 1973 pošto je pod kontrolom Gadafija i njegove prodice. U Rezoluciji se navodi da ta kompanija predstavlja izvor finansiranja Gadafijevog režima. Prema podacima SAD, NOC, kao glavna naftna kompanija u Libiji, kontroliše mrežu preduzeća koja se bave eksploatacijom, proizvodnjom i prodajom nafte.
Evropske zemlje su više nedelja razmatrale sankcije u sektoru nafte protiv Libije, ali nekoliko zemalja, pre svega Italija, koja je najveći uvoznik nafte i gasa iz Libije, oklevalo je da to podrži, rekle su diplomate. Konačno, rezolucija Saveta bezbednosti UN, usvojena prošle nedelje, razvejala je njihove sumnje, rekao je visoki diplomata.
Portparolka Evropske komisije za energetiku Marlene Holcner (Holzner) rekla je da se ova odluka neće odraziti na uvoz nafte i gasa u EU, pošto su Španija i Italija, koje su njaviše pogođene, pronašle nove dobavljače.
Savet EU je doneo odluku i o zatvaranju vazdušnog prostora EU za libijske avione, kao i bilo kog drugoga aviona za koji se smatra da prevozi zabranjeni tovar, uključujući i prevoz plaćenika. Zabrana putovanja proširena je na osobe navedene u rezoluciji UN pod sumnjom da su umešane u kršenja ljudskih prava i međunarodnog prava bilo u vazdušnim napadima ili drugim akcijama protiv civila i civilnih objekata.
Izvor: AFP, Beta i EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
