Šefovi vlada i država EU u noći između 24. i 25. marta su, pod pritiskom finansijske krize, usvojili niz mera za odbranu od krize - odobreno je osnivanje stalnog fonda za pomoć zemljama u krizi, kao i mere finansijske discipline za sprečavanje kriza u budućnosti. U razmatranju ekonomskih pitanja dominirala je tema Portugalije, u kojoj je u jeku finansijska i politička kriza nakon ostavke premijera.

"Monetarnom stubu smo dodali ekonomski. Mislim da bi se pre godinu dana malo nas opkladilo da ćemo ostvariti takav uspeh", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) tokom samita.

Tokom Samita je potvrđeno uspostavljanje stalnog mehanizma za pomoć zemljama u krizi, takozvanog Mehanizma za stabilnost, koji će imati kapactet pozajmica od 500 milijardi evra i početi da funkcioniše 2013. godine. Odobrena je izmena osnivačkog ugovora EU koja će garantovati pravnu zasnovanost takvog mehanizma.

Dogovoreno je i da se kapacitet privremenog mehanizma poveća sa 250 na 440 milijardi evra. Odgovor na pitanje načina povećanja fonda odložen je za jun, budući da je o tome još potrebno raspravljati.

Za dogovor o stalnom fondu bio je neophodan kompromis sa Nemačkom, pošto je kancelarka te zemlje Angela Merkel tražila da zemlje članice doprinose ne uplaćuju odjednom, već na rate.

Nemačka će kao najjača evropska privreda imati doprinos od 22 milijardi evra. Odlaganje plaćanja celokupnog iznosa je za Nemačku posebno bitno udući da je 2013. godina u Nemačkoj izborna.

Planirano je da zemlje članice od sredine 2013. uplate oko 80 miljardi evra u stalni fond. Uplate će se odvijati u pet jednakih rata. Ostatak će se finansirati na osnovu garancija i dozvoljenih sredstava.

"Evropska unija je za manje od godinu dana uspela da osnuje Evropski monetarni fond", istakao je jedan visoki diplomata.

Uvedena je i mogućnost da se iz fondova za pomoć direktno kupuje javni dug zemalja koje su u finansijskim teškoćama, a one će zauzvrat primenjivati strogi program štednje.

Pored fondova za pomoći, lideri EU odobrili su i mehanizam za jačanje budžetske dicipline, testove otpornosti banaka na teškoće, koji bi uskoro trebalo da budu sprovedeni, kao i "evro plus pakt". O svim ovim merama mesecima je vođena rasprava unutar EU.

Evro plus pakt podrazumeva ekonomske reforme, ograničenje javnog duga, umerenost u visini plata u javnom sektoru i izvesno usklađivanje poreskih politika. Nemačka je to postavila kao uslov za nastavak podrške zemljama u finansijskim teškoćama jer smatra da je taj pakt garancija stroge finansijske politike u budućnosti. Nemačka štampa je ionako napala vlasti da nisu održale obećanje da neće dozvoliti da poreski obveznici Nemačke plaćaju za greške drugih država u vođenju finansija.

Pakt je osmišljen pre svega za zemlje koje su usvojile evro, ali je otvoren i za zemlje koje nisu članice i prihvatilo ga je još pet zemalja članica - Danska, Rumunija, Letonija, Bugarska i Litvanija. Mnoge zemlje istočne Evrope odlučile su da se ne priključe zbog dela pakta koji se odnosi na izvesno usklađivanje poreskih politika.

Usvajanje tog paketa je, međutim, bilo u drugom planu na samitu zbog političke i finansijske krize Portugalije, koja je kako se smatra sve bliža odluci da zatraži pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda, mada se prema rečima zvaničnika ne očekuje da će to učiniti u kratkom roku.

Portugalija se suočava sa visokom javnim dugom i deficitom, velikim iznosom koji do juna dospeva na naplatu i političkom krizom koja je nastala nakon što je premijer Žoze Sokrateš podneo ostavku pošto poslanici nisu odobrili njegove mere štednje.

Rejting agencija Standard i Purs (Standard and Poor's) 24. marta je snizila za dva stepena rejting Portugalije zbog "povećane političke neizvesnosti". Ocena je snižena sa A- na BBB, što znači da je stav agencije da su dužničke hartije te zemlje srednjeg kvaliteta, ali da je zemlja u stanju da odgovori na obaveze. Postoji mogućnost daljeg snižavanja ocene.

Predsednik evro grupe Žan-Klod Junker ocenio je da Portugalija neće zatažiti finansijsku pomoć, ali da je situacija u toj zemlji "veoma složena". On je ocenio da nije bitno ko će doći na vlast u Lisabonu, već da se ostvare ciljevi budžetske discipline.

Plan štednje zbog čijeg odbacivanja u parlamentu je Sokrateš podneo ostavku trebalo bi da garantuje smanjenje budžetskog deficita Portugalije na 4,6% bruto domaćeg proizvoda u 2011, dok bi u 2012. trebalo da uđe u okvire dozvoljene u evro zoni od 3% bruto domaćeg proizvoda. Portugaliji sredinom aprila dokazi na naplaru vise od 4,2 milijarde evra duga, a 15. juna skoro 4,9 milijardi.

Lideri EU su 24. marta na samitu saopštili da su spremni da pomognu Portugaliji ukoliko to bude neophodneo u saradnjii sa Međunarodnim monetarnim fondom, kao što je bilo u slučaju Irske. Junker je tada ocenio da bi za Portugaliju bio "odgovarajući" paket od 75 milijardi evra, ali je 25. marta istakao da samo vlada Portugalije treba da odlučuje o tome da li će zatražiti finansijsku pomoć.

U evropskim zemljama raste nezadovoljstvo zbog programa štednje, zbog kojih su već pale vlade u Irskoj i Portugaliji.

Prvog dana samita 24. marta u Briselu je protestovalo između 20.000 i 30.000 radnika.

Populističke evroskeptične i evrofobne partije svugde u Evropi izvlače korist od krize i njihov rejting, prema istraživanjima javnog mnjenja, raste. Takva je situacija u Finskoj sa nacionalističkom strankom Pravih Finaca, kao i u Francuskoj sa Nacionalnim frontom koji zahteva povlačenje Francuske iz evro zone.

Izvor: AFP i EurActiv

Linkovi

Evropska unija

Evropski savet: EUROPEAN COUNCIL 24/25 MARCH 2011 CONCLUSIONS

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ostavka premijera Portugalije uoči samita EU
  
• 

  Vesti

  : Veći fondovi za pomoć članicama EU u krizi
  
• 

  Vesti

  : Neslaganja o ekonomskim reformama u EU