Nakon neuspelog pokušaja da se u Savetu bezbednosti UN usvoji izjava kojom bi se osudilo nasilje nad demonstrantima u Siriji, članice Evropske unije će 29. aprila razmotriti uvođenje sankcija sirijskim vlastima. Više evropskih zemalja je saopštilo da podržava uvođenje sankcija ali još treba da se utvrdi kakve će sankcije biti uvedene.

Petnaest zemalja u Savetu bezbednosti UN 27. aprila nije uspelo da postigne dogovor o zajedničkoj izjavi kojom bi se osudila represija sirijskih vlasti nad demonstrantima, a koju su predložile Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Portugal.

Na sednici Saveta bezbednosti UN o Siriji, koja je bila zatvorena za javnost, usvajanje izjave su blokirale Kina i Rusija, a zapadne članice SB UN su zatražile, po završetku rasprave, da se održi sednica otovrena za javnost kako bi izrazile svoje protivljenje represiji u Siriji, rekli su diplomatski izvori.

U predloženoj izjavi osuđuju se intervencija vojske i upotreba sile protiv demonstranata u Siriji i poziva na uzdržanost i prekid nasilja. Evropske zemlje koje su predložile rezoluciju izrazile su podršku pozivu generalnog sekretara UN Ban Ki Muna od 22. aprila da se istraži smrt sirijskih demonstranata koji su ubijeni proteklih sedmica. U predlogu se konstatuje i inicijativa sirijskog predsednika Bašara al Asada da se ukine vanredno stanje koje je na snazi već 50 godina i ističe značaj Sirije za stabilnost na Bliskom istoku.

Pomoćnik ruskog ambasadora u UN Aleksandar Pankin je ocenio da bi mešanje u unutrašnja pitanja moglo da izazove građanski rat u Siriji. Pankin je rekao da bi trebalo sprovesti istragu u Siriji i da odgovorne osobe odgovaraju pred zakonom. Sirijski ambasador u UN Bašar Džafari je odbacio mogućnost da se sprovede međunarodna istraga.

SAD su pozvale Savet za ljudska prava UN da odobri nezavisnu istragu u Siriji i predložile pokretanje krivičnog postupka ako ta istraga pokaže da je bilo kršenja međunarodnog prava. Savet za ljudska prava UN saglasio se da 29. aprila održi posebnu sednicu posvećenu situaciji u Siriji.

Francuski ambasador u UN Žerar Aro (Gerard Araud) je rekao da će, "ako se ništa pozitivno ne desi, Francuska sa drugim zemljama razmotriti niz mogućnosti da se poveća pritisak na sirijski režim kako bi prekinuo represiju i krenuo putem reformi".

Vodeće evropske države pozvale su 27. aprila ambasadore Sirije u koordinisanom pokušaju da spreče sirijskog predsednika da koristi silu protiv svog naroda. Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Italija i Španija prenele su sirijskim ambasadorima akreditovanim u tim zemljama da osuđuju nasilje i da Asad mora da promeni pristup, navelo je francusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ambasadori 27 članica EU sastaće se 29. aprila u Briselu kako bi razmotrili uvođenje sankcija. Pominju se zamrzavanje imovine i zabrana putovanja sirijskim zvaničnima u EU, obustavljanje ekonomske pomoći ali i embargo na uvoz oružja.

Sve opcije su na stolu ali još nije jasno koje bi sanckije EU mogla da usvoji protiv sirijskih vlasti, rekao je portparol visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Majkl Man (Michael Mann). On je rekao da EU smatra upotrebu sile protiv demonstranata neprihvatljivom i da je potrebno što pre reagovati.

Uoči sednice Saveta bezbednosti UN, šef francuske diplomatije Alen Žipe (Alain Juppe) je rekao da će Francuska razmotriti sa EU mogućnost uvođenja sankcija protiv Sirije. "Francuska je odlučna u stavu da nasilje treba okončati što pre i da sirijske vlasti treba da pronađu mirno rešenje u pogledi težnji naroda", rekao je on.

Pariz nastoji da se zauzme oštriji stav prem sirijskim vlastima, koje za sada ne osporava, kao što je to bio slučaj u Libiji. Francuska je bila pobornik vojne intervencije u Libiji i tražila da libijski lider Muamer Gadafi ode s vlasti.

Slično se može tumačiti i stav Velike Britanije, ali je britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg (William Hague) negirao 27. aprila da je London zauzelo blaži stav prema Siriji u odnosu na Libiju. Hejg je rekao za Bi-Bi-Si (BBC) da oštro osuđuje nasilje nad demonstrantima, ali je pozvao sirijskog predsednika da sprovede reforme koje je najavio, ocenivši da nije kasno. On je rekao da Asad u velikoj meri zavisi od bliskog kruga ljudi u porodici i vladi tako da je pitanja koliko prostora ima za reforme.

Nemačka vlada saopštila je da će odlučno podržati sankcije EU protiv sirijskog rukovodstva, a šef diplomatije Gido Vestervele (Guido Westerwelle) je precizirao da je moguće uvođenja embarga na oružje, zamrzavanje imovine sirijskih zvaničnika i zabrana putovanja. "Ukoliko ne dođe do neodložne promene kursa sirijskog rukovodstva, međunarodna zajednica će morati da istupi - sankcije protiv Sirije će biti neizbežne", rekao je Vestervele.

Portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Andreas Peške (Peschke) rekao je 27. aprila da će Nemačka na sastanku ambasadora članica EU u Briselu izneti konkretne predloge, kao i da je Berlin zatražio od visoke predstavnice EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) da razmotri "niz sankcija".

Belgijski ministar spoljnih poslova Stiven Vanakere (Steven Vanackere) zatražio je uvođenje sankcije i kao mogućnost naveo zamrzavanje imovine i zabranu putovanja za sirijske zvaničnike. On je za flamanski radio VRT rekao da Belgija u tome ima podršku Holandije.

Italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini (franco Frattini) je saopštio 27. aprila da Italija smatra da EU treba razmotriti uvođenje sankcije Siriji i da UN sprovedu nezavisnu istragu o nasilnom razbijanju demonstracija.

Izvor: AFP i Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Italija se bori sa talasom imigranata iz Tunisa
  
• 

  Vesti

  : EU: Gadafi mora da ode s vlasti
  
• 

  Vesti

  : Članice EU: Ishitrena odluka Francuske o Libiji
  
• 

  Vesti

  : EP pozvao EU da podrži libijsku opoziciju
  
• 

  Vesti

  : EU pripremila plan podrške zemljama severne Afrike