Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU: Gadafi mora da ode s vlasti
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je na samitu u Briselu odlučila da pooštri sankcije režimu libijskog lidera Moamera Gadafija u oblasti nafte i gasa i još jednom naglasila da Gadafi mora da ode s vlasti i da u zemlji treba da počnu političke promene koje će predvoditi Libijci. Unija je najavila da će libijskom stanovništvu pružiti neophodnu humanitarnu pomoć.
Gadafi mora da ode sa vlasti, a EU želi u toj zemlji političke promene koje će predvoditi sami Libijci i koje će biti bazirane na širokom političkom dijalogu, rekao je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Rompuy) 24. marta na kraju prvog dana prolećnog samita Unije.
Rompej je rekao da politička tranzicija u Libiji treba da počne odmah, a da ključnu ulogu u njoj treba da ima opozicioni Nacionalni prelazni savet. Francuska je jedina članica EU koja je priznala taj savet kao legitimnog predstavnika libijskog naroda, dok ga EU smatra "političkim sagovornikom".
Van Rompej je istakao da su akcije koje je u Libiji preduzela koalicija evropskih, arapskih i severnoameričkih zemalja na osnovu rezolucije UN, doprinele zaštiti civila u toj zemlji i dodao da bi vojne operacije trebalo da budu obustavljene čim civili budu bezbedni, objavljeno je na sajtu EU.
EU je spremna da pokrene i usvoji nove sankcije, uključujući i mere koje će osigurati da Gadafijev režim ne profitira od prodaje gasa i nafte. EU je već preduzela niz sankcija protiv libijskog vođe, od kojih su poslednje stupile na snagu 24. marta i odnose se na zamrzavanje imovine i sredstava libijske naftne kompanije.
"EU je spremna da usvoji nove sankcije, uključujući mere kojima bi se osiguralo da prihodi od nafte i gasa ne dođu do Gadafijevog režima", naveli su lideri Unije u deklaraciji koju su 24. marta jednoglasno usvojili.
Članice EU će takav predlog izneti u Saveti bezbednosti UN, navodi se u deklaraciji.
Ove mere su neophodne kako bi se osiguralo da Gadafi ne plaća plaćenike od para dobijenih od nafte, rekao je francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) i dodao da je potrebno osigurati da "novac Libijaca" ne bude zloupotrebljen.
Nemačka se posebno zalagala za pooštravanje sankcija EU uvođenjem "totalnog embarga na naftu", dok su druge zemlje, poput Franuske, institirale da sankcije budu usmerene samo protiv režima Gadafija i da se ne odnose na pobunjenike koji kontrolišu oblasti bogate naftom i gasom. Po dolasku na samit EU, nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da je poštravanje sankcija u ključnom sektoru energetike potrebno kako bi se Gadafi primorao da ode s vlasti.
Lideri EU su istakli da su spremni da pomognu "novoj Libiji", ekonomski i u izgradnji novih institucija, i nastaviće da sarađuju sa Arapskom ligom, Afričkom unijom i UN.
Unija je, takođe, izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog humanitarne situacije u Libiji i obavezala se da će raditi aktivnije na obezbeđivanju humanitarne pomoći. Van Rompej je podsetio da je EU od početka krize u Libiji bila aktivno uključena - uvođenjem oštrih sankcija, čak strožih nego što je to odlučeno u Savetu bezbednosti, i obezbeđivanjem humanitarne pomoći.
Timovi Organizacija EU za zaštitu civila i humanitarnu pomoć - ECHO prisutni su na tunisko-libijskoj i egipatsko-libijskog granici kako bi nadgledali situaciju i osigurali protok humanitarne pomoći. Za humanitarnu pomoć ugroženima u Libiji i susednim Tunisu i Egiptu obezbeđeno je 30 miliona evra u humanitarnoj pomoći. Evropska komisija je saopštila da je spremna da poveća ta sredstva ukoliko situacija na terenu bude to zahtevala.
Kompromis o ulozi NATO
Članice NATO su 24. marta postigle kompromis o ulozi alijanse u operaciji u Libiji - NATO će za sada preuzeti kontrolu zone zabrane letenja iznad Libije, ali ne i komandu nad vojnim operacijama protiv libijskih snaga.
"Odlučili smo da sprovedemo zonu zabrane letenja iznad Libije. Delujemo u okviru širokih međunarodnih napora u cilju zaštite civila" od režima libijskog vođe Moamera Gadafija, rekao je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, posle sastanka predstavnika 28 zemalja članica Alijanse.
"U ovom trenutku i dalje će postojati operacija koalicije i NATO operacija. Ali razmatramo da li NATO treba da preuzme širu odgovornost u skladu s rezolucijom Saveta bezbednosti UN, ali ta odluka još nije doneta", kazao je on.
Rasmusen je rekao da će NATO svoju operaciju sprovoditi paralelno sa kampanjom bombardovanja koju obavlja međunarodna koalicija.
Diplomatski izvori su, međutim, rekli da će se razgovori o daljoj ulozi NATO nastaviti 27. marta i da bi, ako ti pregovori budu uspešni, prenos ovlašćenja sa međunarodne koalicije na Alijansu mogao bi da bude obavljeni 28. marta.
Izvor: Beta i AFP
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
