Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neslaganja u evrozoni oko krize u Grčkoj i MMF-a
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemlje evrozone otvorile su 16. maja mogućnost za novu pomoć Grčkoj u vidu kredita ili reprogramiranja dugova, a počele su i raspravu o tome ko bi trebalo da zameni dosadašnjeg šefa Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros-Kana (Dominique Strauss-Kahn) i o tome da li je uopšte vreme da se o tome raspravlja dok je istraga protiv njega u toku. Sastanak u Briselu protekao je u napetoj atmosferi, evropski ministri finansija pokušali su da se drže rešavanja dužničke krize uprkos podizanju optužnice protiv generalnog direktora MMF-a koji je pritvoren u Americi zbog seksualnog napada.
Šef MMF-a koji bi da nije uhapšen bio prisutan na sastanku igrao je poslednjih godinu i po dana važnu ulogu u pomaganju Monetarnoj uniji da reši svoje finansijske probleme.
Kao što je i očekivano Evropa je dala zeleno svetlo u pružanju finansijske pomoći Portugalu u vrednosti od 78 milijardi evra koja će biti realizovana u saradnji sa MMF-om. Portugalija je tako postala treća zemlja, posle Grčke i Irske koja će koristiti međunarodnu pomoć. Pomoć je 17. marta odobrio i Savet EU, utvrdivši i jasne uslove paketa. EU će Portugaliji omogučiti pozajmice od 52 milijarde evr kroz privremeni i stalni mehanizam za finansijsku stabilnost. Dodatnih 26 milijardi evra doći će od MMF-a. Program predviđa reforme za poboljšanje stanja privrede i podsticanje zaposlenosti, kao i smanjenje javnog duga i snižavanje budžetskog deficita na ispod 3% bruto domaćeg proizvoda do 2013. godine.
Najteža situacija je u Grčkoj, koja je teško pogođena ekonomskom krizom i ne očekuje se da će ona uspeti da smanji budžetski deficit. Lider ministara finansija evro-zone Žan-Klod Junker (Juncker) nije isključio nove zajmove u korist Grčke. "Nije isključeno ali još uvek ništa nije odlučeno", rekao je Junker novinarima.
Junker je, takođe, razmotrio i mogućnost dodatnog vremena za otplatu duga. "Ne isključujemo ni mogućnost 'preoblikovanja'", zaduženja Grčke, rekao je on. Termin "preoblikovanje" odnosi se na reprogramiranje duga. Ipak pre toga "treba da vidimo mere", grčke vlade kojima će se smanjiti deficit i nacionalni dug koji sada prelazi 150% bruto domaćeg proizvoda, kazao je Junker.
U ponedeljak u Briselu, Atina se obavezala da će preduzeti dodatne mere da održi svoje ciljeve za smanjenje deficita za ovu godinu uključujući i ubrzanje programa privatizacije. Privatizacija treba da dobije veći značaj u Grčkoj. Junker je ponovo izneo stav da se i kratkoročno gledano obim privatizacije može povećati. U Atini očekuju oko 50 milijardi evra prihoda od privatizacije u sledećih nekoliko godina.
Međutim, modalitet novog podsticaja Grčkoj stvorio je podele među evropskim zemljama. Holandija nije raspoložena za nove zajmove, ali je nagovestila da može doći do restrukturiranja grčkih dugova.
U nekoliko evropskih prestonica, kao što je Beč smatraju da o reprogramiranju treba otvoreno razgovarati, dok Francuska ostaje skeptična ukoliko nove pozajmice zahtevaju previše sredstava. "Restrukturiranje ili reprogramiranje dugova koje se podrazumeva, za mene predstavlja situaciju koja nije rešenje i o kojoj ne treba razgovarati", rekla je ministarka ekonomije Francuske Kristin Lagard (Christine Lagarde).
Rasprave i o čelnicima Evropske centralne banke i MMF-a
Background Grčka je prva zemlja koja je u jeku svetske ekonomske krize u 2010. dobila pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda u iznosu od 110 milijardi evra na tri godine. Bilo je planirano da se zahvaljujući paketu pomoći i reformama kriza u Grčkoj ublaži i da se Grčkoj omogući da se od 2012. ponovo zadužuje na tržištu, ali to kako se procenjuje neće biti moguće. Evropska komisija je 13. maja pogoršala prognozu za Grčku iznevši procenu da će pad bruto domaćeg proizvoda iznositi 3,5%, a ne 3% kao što se ranije predviđalo. Procena Brisečake da će deficit ove godine iznositi 9,5%, dok je u evro zoni dozvoljen deficit od 3%. Javni dug će ove godine iznositi 157,7% bruto domaćeg proizvoda.
Čelnik MMF-a Dominik Stros-Kan uhapšen je 15. maja u Njujorku zbog optužbi za pokušaj silovanja i istrga protiv njega je u toku.
Mandat sadašnjeg predsednika Evropske centralne banke ističe u oktobru 2011.
Neslaganja postoje i oko smene Dominika Stros-Kana do koje će verovatno doći. Nemačka i Belgija imaju tvrd stav da na mesto generalnog direktora ponovo treba ponovo da dođe Evropljanin, u skladu sa rotiranjem Evropljana i Amerikanaca na čelu MMF-a i Svetske banke, što je tradicija od 1946. godine. Zemlje čije privrede su u usponu smatraju da je vreme da na to mesto dođe jedan od njihovih predstavnika budući da imaju sve veću težinu u svetskoj privredi.
Junker je ocenio da su takve špekulacije preuranjene. "Neumesno je videti da su se neke vlade uključile u tu raspravu, to je debata kojoj sada nije vreme", kazao je on.
Na sastanku u Briselu ministri zemalja evro zone takođe su podržali kandidaturu Mariju Dragiju (Mario Draghi) za naslednika Žana-Kloda Trišea (Jean-Claude Trichet) na mestu šefa Evropske centralne banke.
Kandidaturu koju su podržali ministri, treba da je podrže i sve vlade članice evro zone da bi Evropski savet većinom izabrao novog predsednika koji će zameniti Trišea pre nego što mu istekne mandat 31. oktobra.
Dragi koji je izabran 2006. za guvernera Banke Italije da bi vratio kredibilitet te institucije posle skandala u koje je bio umešan njegov prethodnik Antonio Facio (Fazio) važi za diskretnog i ozbiljnog čoveka. Njegova odlučna politika, kako ocenjuju analitičari, održala je zdrav bankarski sistem u Italiji za vreme negativnih posledica svetske ekonomske krize.
Mario Dragi ima 63. godine a bio je deset godina na čelu italijanskog državnog trezora do 2001. godine posle čega je bio potpredsednik američke privatne banke Goldman Saks (Sachs) odakle je 2006. došao na mesto šefa centralne banke Italije.
Ako bude izabran, Dragi će biti treći predsednik Evropske centralne banke od kada je ona formirana 1998. godine i služiće mandat od osam godina.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
