Ministri finansija EU će u prva dva dana ove sedmice pokušati da ostvare napredak u suzbijanju krize u zoni evra. Na dnevnom redu sastanaka Evrogrupe i Saveta ministara su, između ostalog, situacija u Grčkoj kojoj je godinu dana nakon dobijanja pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda potreban dodatni novac, kao i mere za veće usklađivanje ekonomskih politika i kažnjavanje zemalja za visok javni dug. Prema novim procenama Evropske komisije, privredni rast evro zone osetno je ubrzan u prva tri meseca ove godine, ali to neće biti dovoljno za rešavanje teškoća u Grčkoj i Portugaliji. Nemačka beleži za postkrizne okolnosti "bezobrazno" visok rast, koji oduzima težinu njenim argumentima protiv pomoći zemljama u krizi.
Sedmica počinje neformalnim dijalogom predstavnika Saveta i Evropskog parlamenta o poboljšanju upravljanja privredom, a tok dogovora s Parlamentom biće predstavljen tokom zvaničnog dela ministarskog sastanka.
Planirano je da se sporazum postigne u junu, u skladu sa preporukom lidera EU. Reč je o paketu mera o kojima su ministri postigli dogovor u martu, a koje predviđaju između ostalog slanje nacrta budžeta Evropskoj komisiji kako bi se izbegle krize, kao i kažnjavanje zemalja čiji javni dug premašuje propisanih 60% bruto domaćeg proizvoda. To ograničenje je u 2010. prekršilo 13 zemalja. Mere takozvanog pakta za evro važiće za zemlje koje koriste zajedničku valutu, kao i za one koje ih dobrovoljno prihvate.
Ministri će pokušati da postignu i načelni dogovor o nacrtu propisa o takozvanoj kratkoj prodaji na tržištu hartija od vrednosti. Reč je o mehanizmu koji često primenjuju špekulativni fondovi i za koji se smatra da je doprineo finansijskoj krizi. Trgovci se praktično klade na pad cene akcija, tako što na određeni rok pozajmljuju akcije za koje smatraju da će pojeftniti i prodaju ih, nadajući se da će, kada dođe vreme da akcije vrate zajmodavcu, moći da ih kupe po znatno nižoj ceni i ostvare veliku zaradu.
Kada se masovno primenjuje, ta tehnika ubrzava pad akcija jer uvećava ponudu, a ima i psihološki efekat budući da investitori gledaju koliko je akcija pozajmljeno za kratku prodaju. U jeku finansijske krize 2008. neke zemlje članice su ograničile ili zabranile kratku prodaju, ali na nivou EU još nisu doneti ograničavajući propisi.
Na agendi je i situacija u zemljama koje su pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda dobile ili je tek očekuju – Grčka, Portugalija i Irska.
Grčka, koja se godinu dana nakon primanja pomoći od 110 milijardi evra na tri godine suočava sa finansijskim teškoćama, na dnevnom redu je ministara Evrogrupe. Zbog teške situacije u toj zemlji govori se o mogućnosti da joj se odobri dodatna pomoć, ili čak da se dug restrukturira. Zvanicnici evro zone, MMF-a i Grčke za sada odlučno odbacuju mogućnost restrukturiranja duga.
Evropska komisija je 13. maja pogoršala prognozu za Grčku iznevši procenu da će pad bruto domaćeg proizvoda iznositi 3,5%, a ne 3% kao što se ranije predviđalo. Oporavak grčke privrede će, kako se predviđa, početi naredne godine sa rastom od 1,1%.
Kada je reč o deficitu, procena Brisela je da će on ove godine iznositi 9,5%, što je za dva procentna poena više nego u ranijim procenama i tri puta više nego što je dozvoljeno u evro zoni. Javni dug će ove godine iznositi 157,7% bruto domaćeg proizvoda. "Neophodno je preduzeti nove mere budžetske konsolidacije", kazao je komesar za ekonomiju i budžetska pitanja Oli Ren (Olli Rehn).
U Grčkoj je u toku procena situacije koju sprovode eksperti Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, a preliminarni podaci će biti predstavljeni na sastanku Evrogrupe.
Background
Svetska finansijska kriza u velikoj meri se osetila u evro zoni - privredni rast je smanjen, a deo zemalja zapao je u krizu. Pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda dobile su Grčka i Irska, u toku su razgovori o Portugaliji, kao i o dodatnoj pomoći Grčkoj. Jedno vreme špekulisalo se i o eventualnoj potrebi da se pomoć dodeli Španiji, ali je situacija u toj zemlji poboljšana.
U evro zoni deficit i javni dug su znatno viši od propisanih 3% odnosno 60%, Prema podacima Eurostata, u zoni evra deficit državnog budžeta smanjio se sa 6,3% BDP u 2009. na 6,0% u 2010. godini, dok se javni dug povećao sa 79,3% BDP na 85,1%. U EU u celini budžetski deficit se smanjio sa 6,8% na 6,4%, a javni dug sa 74,4% na 80,0%.
Prema prvobitnom planu pomoći, Grčka je trebalo 2012. godine da ponovo počne da se finansira na tržištu, ali to po svoj prilici neće biti moguće zbog visokih kamatnih stopa za zaduživanje te zemlje.
Evrogupa će razmatrati i situaciju u Irskoj, koja je prošle godine takođe dobila pomoć da bi izašla iz krize i koju su tokom aprila posetili eksperti MMF, ECB i Evropske komisije koji du zaključili da se program dobro sprovodi, ali da još postoje izazovi. Cilj programa je jačanje finansijskog sektora, kao i vraćanje Irske na put održivog rasta, javnih finansija i stvaranje radnih mesta.
Treća "slaba karika" evro zone biće na dnevnom redu Saveta ministara finansija EU, drugog dana ove sedmice. Očekuje se da će oni postići dogovor o odobravanju pomoći Portugaliji.
Portugalija bi, kako je dogovoreno, trebalo da dobije trogodišnji paket pomoći u vrednosti od 78 milijardi evra. U pregovore su bili uključeni portugalska vlada, Evropska komisija i MMF, ali je na njega morala da pristane i opozicija kako bi se garantovalo da će se program sprovoditi i nakon prevremenih izbora zakazanih za sledeći mesec.
Program podrazumeva vraćanje deficita na ispod 3% BDP-a do 2013. godine, izvlačenje finansijskog sektora iz krize, kao i reforme za podsticanje privrede i zapošljavanja.
Na dnevnom redu je još jedna tačka koja će bez sumnje izazvati oštru debatu – predlog Evropske komisije za budžet za 2012, kojim su predviđeni rashodi povećani za 4,9% u odnosu na ovu godinu, na 132,7 milijardi evra. Deo zemalja protivi se svakom povećanju budžea u trenutku kada se propagira štednja u nacionalnim budžetima.
Razlike u privrednom rastu evro zone
Prema prvoj proceni evropskog statističkog zavoda Eurostat, privredni rast u zoni evra ove godine je povećan, ali ne dovoljno brzo i dovoljno ravnomerno da pomogne zemljama koje su u teškoj krizi, poput Grčke i Portugalije.
Privredni rast od januara do marta iznosio je 0,8%, što je više nego u SAD – 0,4%. Kao faktori koji su omogućili ubrzanje rasta sa 0,3% iz poslednjeg tromesečja 2010, navodi se potrošnja domaćinstava i investicije preduzeća. Neki ekonomisti smatraju da će rast u 2011. iznositi 2%, dok se umerenija Evropska komisija nada rastu od 1,6% ove i 1,8% sledeće godine.
Međutim , u evro zoni raste i inflacija, zbog čega ekonomisti smatraju da će u narednim mesecima Evropska centralna banka odlučiti da poveća referentnu kamatnu stopu. To ide na štetu zemalja u krizi – Portugalije i Grčke.
Pored toga, rast je prilično neujednačen dok u najvećoj eevropskoj privredi iznosi više od 1% u Nemačkoj i oko 1% u Austriji i Holandiji, dok je u nekim drugim zemljama znatno niži – Italiji 0,6%, Španiji 0,3%,
Nemačke vlasti svakako se raduju dobrom rezultatu privrede od 1,5% u prvom tromesečju ove godine, ali im to nameće problem druge vrste – opasnost od povećanja zahteva za pomoć drugim članicama. Glavni ekonomista Komercbanke (Commerzbank) Jerg Kremer kazao je da će Nemačka vlada biti izložena većem pritisku da odobri dodatnu pomoć Grčkoj.
Sprema se promena u ECB
Italijan Mario Dragi (Draghi) ima sve šanse da na jesen dođe na čelo Evropske centralne banke, pošto je nemačka kancelarka Angela Merkel konačno objavila podršku njegovoj kandidaturu.
"Poznajem Marija Dragija. To je vrlo interesantan i iskusan čovek. Vrlo su mu bliski naši koncepti kulture stabilnosti i stabilne ekonomije. Nemačka bi mogla da podrži njegovu kandidaturu za mesto predsednika Evropske centralne banke", rekla je ona u intervjuu za nedeljnik Zajt (Die Zeit) od 12. maja.
Merkelova je još pre nekoliko dana pred stranim novinarima odbila da se izjasni. U međuvremenu ona je telefonom razgovarala sa svojim italijanskim kolegom Silviom Berluskonijem (Berlusconi), saopštio je njen kabinet. Nije navedeno da li je tada bilo reči o Dragijevoj kandidaturi.
Portparol nemačke kancelarke je rekao da je Merkelova za sada iznela načelnu podršku, pošto Dragijeva kandidatura nije još zvanično objavljena. Ona bi trebalo da bude objavljena na sastanku ministara finansija zone evra u Briselu, kada bi ministri trebalo da "preciziraju i odluče" o nastavku procesa imenovanja, rečeno je u nemačkom Ministarstvu finansija.
Sadašnji predsednik Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trichet) trebalo bi da ode s funkcije 31. oktobra, po isteku devetogodišnjeg mandata. Na samitu EU u junu treba da bude određen njegov naslednik, ali Dragijev izbor se čini neizbežnim pošto je Nemačka, posle Francuske, izrazila podršku.
EurActiv Srbija
Novi koraci za borbu protiv finansijske krize evro zone 
