Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kriza u evro zoni još nije prošla
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 EU je u prethodnih godinu dana, od kada je Grčka zatražila pomoć da bi sprečila finansijski slom, donela ključne odluke za odolevanje krizi u zoni evra, poput ustanovljavanja fonda za pomoć državama za izlazak iz finansijskih teškoća. Kriza, međutim, kako upozoravaju stručnjaci, još nije prošla.
Sutra, 23. aprila, navršava se godinu dana od kada je premijer Grčke Jorgos Papandreu, na malom egejskom ostrvu Kastelorico, u plavetnom okruženju koje odgovara stereotipnoj slici turista o Grčkoj, zatražio od ostalih zemalja zone evra da Grčkoj pruže pomoć, "sigurnu luku".
Grčka je pomoć eropskih partnera i zone evra dobila 2. maja. Odobreno je 110 milijardi evra da bi najslabija karika evropske monetarne unije mogla da se izbori sa finansijskom krizom, budući da nije mogla da se finansira na međunarodnom tržištu dugoročnih obveznica jer su investitori tražili isuviše visoke kamatne stope. Time su zemlje članice, kako se isticalo, pokazale solidarnost i spremnost da sačuvaju zajedničku valutu.
U zamenu za pomoć, od koje je do sada povukla 53 milijarde evra, Grčka je morala da sprovede stroge mere štednje i opsežne strukturne reforme da bi smanjila dug i izgradila konkurentniju privredu. Nakon godinu dana, obeleženih prvo nemirima i nezadovoljstvom, a nakon toga merama štednje, koje budno nadziru EU, MMF i Evropska centralna banka, Grčka je umanjila deficit, ali je dug, naravno, povećan.
Za Grčkom je usledio zahtev Irske, kojoj je na jesen odobreno 85 milijardi evra, kao i Portugalije, koja je na pomoć pozvala 7. aprila 2011, a ugovor bi trebalo da bude zaključen sredinom maja. Vlade obe zemlje bile su "žrtveni jarci" loše finansijske situacije. U Irskoj su odmah nakon sporazuma o pomoći i usvajanja mera štednje raspisani izbori, a vlada Portugalije je dala ostavku nakon što je plan štednje, još pre traženja pomoći, odbačen u parlamentu.
Zona evra se, međutim, još nije izvukla iz problema.
U samim zemljama koje su dobile pomoć situacija je i dalje nestabilna.
Background Zemlje evro zone u krizi mogu da zatraže pomoć iz privremenog mehanizma pomoći, čiji kapacitet je 440 milijardi evra. Lideri EU su se 25. marta dogovorili o uspostavljanju stalnog mehanizma pomoći koji će imati kapacitet 500 milijardi evra. Zemlje koje zatraže pomoć prihvataju i obaveze u pogledu štednje i boljeg uređivanja javnih finansija. Strogi uslovi pozajmica mogu da izazovu nezadovoljstvo određenih slojeva naroda, pa i političke krize, što se i do sada pokazalo u slučajevima zemalja koje su bile prinuđene na traženje pomoći.
Pomoć EU i međunarodnih zajmodavaca do sada su dobile Grčka i Irska, a u toku su preogovori o paketu pomoći Portugaliji.
Lideri EU su na sastanku u martu, pored mera pomoći, odobrili i stvaranje mera za jačanje budžetske discipline u EU. Glavni promoter izvesnog usklađivanja politika u EU je Nemačka, koja želi da predupredi krizu i ubedi svoje građane da neće plaćati za neodgovorno ponašanje drugih zemalja članica.
Grčka privreda je u kritičnom stanju, budući da se beleže recesija i porast duga. Na tržištu su se pojavile špekulacije o restrukturiranju duga te zemlje, što su zvaničnici odbacili. Mnogi se, naime, pitaju da li će Grčka moći da otplati sve što duguje.
Kada je reč o Irskoj, ono što zabrinjava je situacija u bankarskom sektoru.
Postoji opasnost, takođe, da investitori izgube poverenje u neke zemlje koje imaju problema sa budžetskim deficitom ili dugom, poput Španije, koja se smatra problematičnom u tom pogledu, ili čak Belgije. Međunarodni monetarni fond je, takođe, ukazao da su evropske banke "podložne problemima".
Mala revolucija u evro zoni
Dodatni problem je nezadovoljstvo, koje postoji ne samo u zemljama koje dobijaju pomoć i moraju da sprovode mere štednje, već i u zemljama koje pomoć daju.
Stiče se utisak da se stvara izvestan jaz između bogatijih i siromašnijih zemalja.
Primer je Finska, u kojoj je nacionalistička desničarska partija Pravih Finaca ostvarila veliki uspeh na izborima zahvaljujući suprotstavljanju finansijskoj pomoći Portugaliji i drugim zemljama. Nezadovoljstvo se rađa i u drugim zemljama, koje ne žele da plate za ono što smatraju neodgovornim ponašanjem pojedinih članica.
Ekonomista Dojče banke (Deutsche Bank) Nikolaus Hajnen (Nicolaus Heinen) ocenio je da evro zona još nij eizašla iz krize, mada se situacija "dosta popravila".
Evro zona je, naime, u prethodnih godinu dana pretrpela radikalne promene.
Usvojen je čitav dijapazon mehanizama za borbu protiv krize, uključujući privremeni mehanizam pomoći, koji dobija novac na tržištu zahvaljujući garancijama zemalja članica.
Članice EU odobrile su i osnivanje stalnog mehanizma pomoći, koji će početi da funkcioniše sredinom 2013. godine.
Te promene predstvljaju pravu revoluciju, budući da u evro zoni nije bio predviđen nikakav mehanizam pomoći, a da bi se stalni fond osnovao morale su biti unete izmene u sam osnivački ugovor EU.
Uvodi se i pojačana budžetska disciplina u članicama evro zone i onima koje su želele da prihvate takozvani pakt za evro. Cilj toga je da se krize preduprede kontrolom i izvesnim usaglašavanjem budžetskih politika.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
