Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Grčka ponovo pokušava da izbegne bankrot
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.05.2011. |
|
|
|
|
|
|
Zvaničnici Grčke i zone evra uporno odbacuju mogućnost otpisivanja dela duga Grčkoj ili pomeranja rokova i smanjenja kamata, ali se ipak sve više nameće ideja da će to u nekom trenutku biti neophodno. Godinu dana nakon zahteva za međunarodnu pomoć, Grčka ne uspeva da prebrodi tešku finansijsku krizu zbog čega se razmatra dodatna pomoć. U Grčkoj su 11. maja održani protesti zbog mera štednje i loše ekonomske situacije.
"Delimičan neuspeh otplate Grčke će biti neophodan, o tome među ekonomistima u Nemačkoj postoji konsenzus", tvrdi Ferdinant Fičner (Fichtner) iz uglednog instituta DIW koji savetuje vladu. "Neće biti moguće da se Grčka sama izvuče is toga jer je njen javni dug veoma visok", kazao je on. Javni dug će ove godine dostići 152% bruto domaćeg proizvoda, što je znatno više od ograničenja od 60% u skladu sa evropskim propisima.
On smatra da postoji samo jedan izlaz iz te situacije, a to je da zajmodavci Grčke odustanu od iznosa do 50% duga, ili u najmanju ruku da produže rokove i smanje kamatne stope. Prema njegovom mišljenju, međutim, ni ta druga mogućnost ne bi bila dovoljna.
Evropske vlasti za sada odlučno odbacuju loš "latinoamerički" scenario restrukturiranja duga. One strahuju od toga da bi se time kriza mogla proširiti i povući za sobom i evropski bankarski sektor, ili čak celu zonu evra. Francuska ministarka privrede Kristin Lagard (Christine Lagarde) 11. maja je u potpunosti odbacila restrukturiranje duga "u bilo kom obliku".
Smatra se da bi prve žrtve restrukturiranja bile grčke banke, vlasnici znatnog dela javnog duga njihove zemlje, a ostale evropske banke u manjoj meri.
Mnogi analitičari, međutim, smatraju da bi manje koštalo da se pruži pomoć najugroženijim bankama, nego da se nastave zajmovi Grčkoj uz rizik da novac neće biti vraćen.
Nemačka vlada je procenila da je preuranjeno govoriti o novom planu pomoći ili restukturiranju dok ne stignu rezultati međunarodne misije za procenu situacijeu Grčkoj. Procena je u toku, a rezultati se očekuju u junu.
Vlasti u Berlinu su, međutim, manje odlučne od francuskih po pitanju restukturiranjai, što dovodi do trvenja.
Rasprava je pokrenuta i u okviru koalicione vlade Nemačke. Liberalna stranka, koja ima sve veći otpor prema pružanju pomoći drugim evropskim zemljama, naklonjena je tome da privatni kreditori daju svoj doprinos u slučaju da Grčkoj bude potrebna nova pomoć.Prema mišljenju stručnjaka liberalne FDP Olivera Luksica, ukljčivanje privatnih kreditora preduslov je za podršku nemačkih poslanika.
Nemačka je pritiscima uspela da izdejstvuje da se prilikom uspostavljanja stalnog Fondu za izlazak iz krize ostavi mogućnost da i privatni vlasnici duga snose deo gubitaka kroz restrukturiranje duga u ekstremnim situacijama nelikvidnosti neke države. To se u načelu odnosi na dug emitovan od 2013. godine, ali nije isključeno da se o obveznicama izdatim pre tog datuma ponovo pregovara nakon 2013. i da se onda i na njih primenjuju novi propisi.
Nemačka, takođe, ne odbija ni mogućnost dodatne pomoći Grčkoj, ali insistira na jasnim uslovima. "Nećemo moći da odlučimo o novim merama za Grčku osim pod jasnim uslovima", kazao je ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Scheuble).
Nemačka do sada nije davala nikakve komentare o mogućnosti nove podrške Grčkoj.
"Ukoliko (analiza MMF i Evropske centralne banke) pokaže da Grčka ne može da ponovo počne da se zadužuje na tržištu u predviđenim rokovima, moraćemo najpre da razgovaramo o tome" koje mere ona sama može da preduzme.
Nemačka kancelarka Angela Merkel jedva je pristala da odobri pomoć Grčkoj u aprilu 2010. u atmosferi ošteg nepoverenja u Nemačkoj. Najčitaniji dnevnik te zemlje Bild izneo je predlog da se od Grčke zatraži da pre nego što traži pomoć proda deo ostrva da bi otplatila dug.
Background Grčka je pre godinu dana dobila hitnu pomoć od EU i MMF-a u iznosu od 100 milijardi evra. Plan je bio da se uz pomoć tog novca prevaziđe kriza i da se Grčka od 2012. ponovo zadužuje na tržištu. Taj rok, međutim, nije realan. Grčki javni dug će prevazići 150% bruto domaćeg proizvoda. Kamatna sotopa za grčke obveznice trenutno na tržištu prevazilazi 15%.
Pomoć je nakon Grčke dobila i Irska, a u toku su pregovori o pomoćui Portugaliji u iznosu od 78 milijardi evra.
Grčka je 2009. i 2010, u jeku ekonomske krize, zabeležila pad privrede pd 2% i 4,5%.Prema prognozi Evropske komisije, za ovu godinu predviđa se pad od još 3%, dok će oporavak početi 2012. sa rastom od 1,1%. Grčka je u 2010. imala najviši javni dug u EU - 142,8%, a i deficit joj je bio daleko iznad propisanih 3% u evro zoni - 10,5%.
Šefovi vlada i država EU u noći između 24. i 25. marta su, pod pritiskom finansijske krize, usvojili niz mera za odbranu od krize - odobreno je osnivanje stalnog fonda za pomoć zemljama u krizi, kao i mere finansijske discipline za sprečavanje kriza u budućnosti.
MMF preporučuje privatizacije, Grci protestovali
Povodom špekulacija o mogućem restrukturiranju duga oglasio se i Međunarodni monetarni fond. Direktor za Evropu Antonio Borhes ocenio je da restrukturiranje neće biti potrebno i preporučio veću privatizaciju za izlazak iz krize. "Grčka može da podnese teret duga", kazao je on, dodavši da će MMF precizniji stav imati u junu, nakon izveštaja njenih stručnjaka, Evropske centralne banke i EU o računima Grčke.
Na pitanje o mogućoj dodatnoj pomoći Grčkoj, Borhes je kazao da je MMF uvek spreman da radi sa zemljama članicama na prevazilaženju problema, ali da zahtev za to mora da potekne iz Grčke.
On je naveo da Grčka ima velike mogućnosti za prodaju imovine, veće od mnogih drugih zemalja u Evropi, i ocenio da je 50 milijardi evra predviđenih prodaja tek 20% onoga što Grčka može da proda. "To je težak proces, postoje političke prepreke i otpor sindikata", ali ukoliko se Grčka odluči na taj put, kredibilitet će joj odmah porasti", kazao je Borhes.
Postignutim rezultatima i najavljenim merama štednje i privatizacija nezadovoljni su Grci, pa se 11. maja, prema policijskoj proceni, na ulicama okupilo 10.000 ljudi .
Tokom potesta je zabeleženo neoliko incidenata. Prilikom dolaska kolone pred zgradu skupštine, demonstranti su palili gradsku imovinu i gađali kamenjem, a policija je bacala suzavac. Povređeno je 10-ak ljudi, od kojih tri policajca. Jedna osoba je teško povređena u glavu, prebačena u bolnicu i operisana zbog povreda kod glave.
Nije, međutim, bilo nasilja nalik na proteste 5. maja 2010, kada su tokom sličnog protesta poginula tri bankarska radnika, koji su se ugušili u požaru kada je na banku bačen molotovljev koktel.
Ovo je drugi protest sindikata privatnog i javnog sektora i komunističkog sindikata protiv mera štednje i ubrzane privatizacije koja treba da donese 50 milijari evra do 2015. To je plan o kojem se trenutno raspravlja. Grčke aviokmpanije Olimpik (Olympic) i Aegean su otkazale letove, a nisu radili ni trajekti ka ostrvima ni vozovi.
"Posle godinu dana međunarodne pomoći mi smo, avaj, u još lošijoj situaciji, nezaposlenost je skočila, plate su rekordno niske, a najgore je što nema perspektive za izlazak iz takve situacije", kazao je za AFP zamenik generalnog sekretara sindikata privatnog sektora GSEE Statis Anestis.
Građani sa kojima je AFP razgovarao ukazali su da se protive ukidanju socijalnih prava stečenih pre skoro pet decenija, kao i tome što moraju da štede ne zbog države već zbog kreditora. Zabeleženi su i transparenti protiv programa privatiszacije velikih javnih grupa, ukljčujući i onih za struju i vodu.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|