Ostavka koju je 19. maja podneo Dominik Stros-Kan (Dominique Strauss-Kahn) na mesto generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) otvorila je i zvanično raspravu o tome ko će biti njegov naslednik, čemu se već posvetilo puno pažnje u svetskoj politici. Tradicionalno, naslednik bi trebalo da bude Evropljanin, ali zemlje Azije smatraju da svoj ekonomski napredak treba da dokažu i mestom šefa monetarne institucije. Osim MMF-a kontroverze koje je izazvalo hapšenje Stros-Kana pogodile su i Socijalističku partiju Francuske koja sada traži novog kandidata da se suprotstavi sadašnjem predsedniku Nikoli Sarkoziju (Nicolas Sarkozy) na predsedničkim izborima 2012.

Ostavka koju je pismom iz zatvora u Njujorku podneo Stros-Kan pokrenula je i analize o njegovom učinku na mestu šefa fonda, na kome je bio od 28. septembra 2007, uključujući i vreme svetske ekonomske krize. Takođe, otvara se i pitanje same institucije generalnog direktora MMF-a, budući da je Stros-Kan već treći čovek na tom položaju za redom koji ga je napustio pre nego što mu je istekao petogodišnji mandat. Pre njega poziciju su napustili pre vremena Španac, Rodrigo Rato i Nemac, Horst Keler (Horst Koehler).

Složen sistem učesća u kontroli rada MMF-a i pravo glasa koji su dugo bili pod dominantnom kontrolom SAD i zapadnih zemalja je u toku mandata Stros-Kana reformisan dajući više udela u odlučivanju zemljama čije su ekonomije u usponu, poput Brazila, Kine, Indije, Južne Afrike i Meksika. Takođe sredstva MMF-a u trenutku kada je on preuzeo mesto generalnog direktora bila su na najnižem nivou od osnivanja fonda. Deo zlatnih rezervi je prodat, a došlo je i do smanjenja broja kadrova. Danas finansijska situacija u MMF-u je značajno bolja, a zemlje članice su 2010. odlučile da udvostruče svoje kvote učesća u kapitalu.

Stros-Kan je sproveo i inicijativu ukidanja kamate na određeni rok otplate. Prvi put u istoriji fonda na njegovu inicijativu je odlučeno da se ugroženim zemljama ukine kamata na rok od dve i po godine, koji može biti i produžen, nakon čega se otplata nastavlja uz plaćanje kamate. U njegove zasluge može se ubrojati i modernizacija finansijskih instrumenata i metoda njenog nadzora koje su bile ključne u vremenu svetske ekonomske krize.

Ipak, i pored napora da pomeri odnos snaga u samoj instituciji i izađe u susret siromašnim zemljama, Stros-Kan samo je delimično uspeo da sprovede napuštanje dogmi koje su dugo vladale, tako da je ekonomska politika koju savetuje MMF i dalje u skladu sa interesima velikih država članica poput SAD.

Potraga za novim predsedničkim kandidatom socijalista

Beležeći dobre rezultate u anketama javnog mnjenja Stros-Kan je bio viđen kao kandidat socijalista na predsedničkim izborima u Francuskoj 2012. Sada posle njegovog hapšenja zbog seksualnog napada i pokušaja silovanja, i vraćanja u žižu javnosti skandala u koje je bio umešan ranijih godina, socijalisti su prinuđeni da pronađu novo rešenje za kandidata koji bi mogao da pobedi Sarkozija.

Javnost u Francuskoj već se opsežno bavi tom temom, a u istraživanju koje je za francusku televiziju, radio Frans i dnevnik Mond (Le Monde) sprovela agencija Ipsos, najveće šanse da na izborima pobedi Sarkozija iz redova socijalista imao bi Fransoa Oland (Francois Hollande). Prema tom istraživanju bolji rejting u odnosu na Sarkozija na izborima bi, međutim, zabeležila i gradonačelnica Lila i generalna sekretarka Socijalističke partija Martina Obri (Martine Aubry), dok bi protivkandidatkinja Sarkozija na izborima 2006. Segolen Roajal (Segolene Royal), takođe iz redova socijalista, dobila nešto manje glasova.

Zanimljivi rezultati istraživanja pokazuju da bi u duelu sa Obrijevom koja bi imala 27% glasova, Sarkozi dobio 21% glasova, dok bi bez obzira na to da li bi kandidat socijalista bila opet Rojalova, koja ima podršku 16% ispitanika ili Olandova, koji je najjači protivkandidat sa podrškom od 29%, dobio isti procenat glasova - 19%.

Istraživanje uzima u obzir i druge kandidate, kao što su Marin Lepen (Marine Le Pen) koja predvodi stranku ekstremne desnice Nacionalni front, kao i lider Ekološke stranke Nikola Ilo (Nicholas Hulot).

Računica je još složenija za drugi krug izbora, koji će po svoj prilici biti neminovan.

Zamenik na mestu generalnog direktora MMF-a

Situacija naslednika Stros-Kana nije ništa jednostavnija ni kada je u pitanju mesto šefa Međunarodnog monetarnog fonda.

Azijske zemlje bi želele da po prvi put vide svog čoveka na mestu predsednika MMF-a, međutim stručnjaci procenjuju da bez obzira na njihovu težinu u svetskoj privredi, još nemaju dovoljno kredibiliteta ni uticaja u MMF-u da proguraju svog kandidata. Osim toga smatraju stručnjaci, ne postoji jasan konsenzus među zemljama Azije oko jedinstvenog kandidata.

Na sastanku Azijske banke za razvoj u Hanoju više ministara finansija azijskih zemalja izrazilo je svoju podršku kandidatu iz Azije među kojima se pominju Montek Singh Ahluvalija, zamenik direktora Komisije za ekonomsko planiranje Indije koji je radio u Svetskoj banci i u MMF-u i Tarman Šanmugaratnam ministar finansija Singapura koji je i predsednik Međunarodnog monetarnog i finasijskog komiteta.

Pored kandidata iz Azije, kao moguća buduća šefica MMF-a pominje se i Kristin Lagard (Christine Lagarde), ministarka finansija Francuske za koju se smatra da bi mogla biti dobro kompromisno rešenje i da bi dobila podršku grupe G20 kao i zemalja evro zone.

Bivši turski ministar finansija Kemal Derviš koji ima iskustva u radu u međunarodnim institucijama takođe je kandidat i ima dobre šanse jer dolazi iz zemlje čija je ekonomija u usponu, a blizak je evropskim zemljama. On je radio osam godina u Svetskoj banci, a bio je i šef programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

Van Evrope mogući kandidati su Trevor Manuel, bivši ministar finansija Južne Afrike, Agustin Karstens (Agustin Carstens), guverner centralne banke Meksika koji u Vašingtonu uživa ugled, i Stenli Fišer (Stanley Fischer) guverner Banke Izraela koji takođe ima podršku SAD, ali i američko državljanstvo, što može biti problem jer tradicionalno mesto predsednika Svetske banke pripada Amerikancima a šefa MMF-a Evropi.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Čelnik MMF-a optužen za seksualne nasrtaje
  
• 

  Vesti

  : Neslaganja u evrozoni oko krize u Grčkoj i MMF-a
  
• 

  Vesti

  : Evropski privrednici više veruju u ekonomski oporavak od političara
  
• 

  Vesti

  : Portugalija pred strogim merama štednje