Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Portugalija pred strogim merama štednje
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Portugalija će u zamenu za paket pomoći od 78 milijardi evra morati da sprovede program štednje koji će iziskivati "veliki napor stanovništva", upozorili su 5. maja Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond. Za ovu i sledeću godinu predviđen je pad privrede za po 2%. U nemačkoj javnosti izneti su zahtevi da Portugalija, pre uzimanja pomoći, proda zlato koje poseduje.
Portugalska privreda mogla bi početi da se oporavlja 2013. godine, kazao je ministar finansija te zemlje Fernando Teišeira dos Santoš (Teixeira dos Santos). Nezaposlenost će, kako je kazao, nastaviti da raste do 13% u 2013. godini, nakon čega će u narednim godinama početi da opada.
Iznos pomoći "trebalo bi da nam omogući da pokrijemo potrebe. Potrebe za finansiranjem su brižljivo proučene i ne bismo se dogovorili o iznosu koji nije dovoljan", rekao je ministar finansija.
On je, međutim, kazao da je još rano govoriti o kamatnim stopama, budući da će se stope obračunavati u skladu sa formulom koju utvrđuju ministri finansija EU i da će ona zavisiti od stope po kojoj se budu zaduživali zajmodavci.
"Reč je o trogodišnjem programu, ali će rokovi otplate biti predmet finalnih pregovora", kazao je Teišeira dos Santos. Neophodno je da Portugalija pre isteka programa ponovo postane sposobna da se zadužuje na tržištu.
Program je, kako je naveo, zasnovan na tri stuba - oporavak budžeta, nastavak strukturnih reformi i oživljavanje finansijskog sektora i podrazumeva duboke reforme koje će omogućiti dinamičniju privredu.
Background Portugalija je u 2010. zabeležila privredni rast od 1,4%, nakon recesije u 2009. u uslovima svetske finansijske krize. Javni dug Portugalije u 2010. iznosio je 93% bruto domaćeg proizvoda, što je među višima u EU. Budžetski deficit iznosio je 9,1%, tri puta više od 3% dozvoljenih u evro zoni.
Portugalija je zbog finansijskih teškoća 7. aprila podnela zahtev za pomoć EU i međunarodnih partnera. U toj zemlji zakazani su prevremeni izbori za 5. jun nakon što je vlada dala ostavku jer plan štednje nije prihvaćen u skupštini te zemlje. Portugalija ne može da čeka okončanje izbora i novu vladu da bi postigla dogovor o pomoći zato što joj u junu veliki iznos dospeva na naplatu veliki dug, a ne može da se zadužuje na tržištu jer investitori traže visoke kamatne stope.
EU je u prethodnih godinu dana, od kada je Grčka zatražila pomoć da bi sprečila finansijski slom, donela ključne odluke za odolevanje krizi u zoni evra, poput ustanovljavanja fonda za pomoć državama za izlazak iz finansijskih teškoća.
Evropska komisija i MMF, koji će pomoć obezbediti, podržali su nameru portugalske vlade da mere štednje sprovedu na "socijalno uravnotežen način". "Jedan od ciljeva znatne spoljne pomoći je da smanji socijalne troškove ekonomskih promena koje su neophodne da bi se izgradila bolja budućnost za tu zemlju", naveli su evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren (Olli Rehn) i generalni direktor MMF-a Dominik Stros-Kan (Dominique Strauss-Kahn).
Šef misije Evropske komisije Jirgen Kreger (Juergen Kroeger) kazao je da je plan "strog, ali neophodan i pravedan".
Plan, kako je obljavljeno, predviđa smanjenje penzija viših od 1.500 evra, smanjenje troškova zdravstvenog sistema, povećanje poreza na dodatu vrednost za neke proizvode, smanjenje trajanja i iznosa naknade za nezaposlenost, kao i reforme radnog prava, uspostavljanje fondova za spašavanje banaka u hitnim slučajevima i opsežan program privatizacije. Predviđene su i mere za podsticanje konkurentnosti preduzeća.
Podršku je, osim vladajućih socijalista, dala i mala dešničarska stranka CDS , a očekuje se da će to učiniti i Socijaldemokratska partija (PSD) desnog centra, najznačajnija opoziciona stranka.
Široki politički konsenzus je jedan od zahteva EU, MMF-a i Evropske centralne banke. Oni žele da imaju garancije da će se program sprovoditi bez obzira na to ko pobedi na izborima zakazanim za 5. jun nakon ostavke premijera Žoze Sokrateša (Jose Socrates).
U Nemačkoj, koja je svojevremeno predložila da Grčka prvo proda ostrva pa tek onda traži pomoć, ponovo su se čuli zahtevi da zemlja pre pomoći proda "porodično blago".
"Pre nego što rizikuje novac drugih, Portugalija bi trebalo da proda svoj porodični nakit, a posebno rezerve zlata. Svaki drugačiji stav bio bi u suprotnosti sa solidarnošću", kazao je Frank Šefler (Schaeffler), poslanik za budžetska pitanja liberalne partije FDP, koalicionog partnera Hrišćansko-demokratske unije CDU kancelarke Angele Merkel u popularnom dnevniku Bild.
On je pre godinu dana predložio da Grčka proda neka ostrva kako bi lakše prebrodila finansijsku krizu. Nemačka je tada dugo oklevala da da pristanak za hitnu pomoć Grčkoj.
Bild je preneo i izjacu potpredsednika udruženja nemačkih poreskih obveznika Rajnera Holcnagela (Reiner Holznagel), koji je kazao da bi "Portugalija trebalo sama sebi da pomogne pre nego što se osloni na odgovornost nemačkih poreskih obveznika".
Sličnu poruku dao je profesor ekonomije Maks Ote (Max Otte) za dnevnik Handelsblat (Handelsblatt), koji je rekao da se ne može dati pomoć nekoj zemlji pre nego što ona iscrpi sopstvene rezerve.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
