Većina predstavnika vodećih evropskih kompanija veruje da će ekonomija Evropske unije doživeti rast, dok političari nisu uvereni u to, ukazano je na Evropskom poslovnom samitu u Briselu na kome je razmotreno i produbljivanje ekonomskih odnosa EU i Rusije, kao i Ukrajine. Otvaranje samita 18. maja proteklo je u znaku protesta aktivista za zaštitu životne sredine.

Na otvaranju dvodnevnog samita predstavljeni su rezultati ankete koji su pokazali da 70% od 400 anketiranih izvršnih direktora vodećih kompanija u EU smatra da će u narednih 12 meseci evropska privreda zabeležiti veći rast u odnosu na prošlu godinu.

Taj podatak je na panelu posvećenom budućoj poziciji EU u svetskoj ekonomiji protumačen kao potvrda da se makar u poslovnom svetu promenilo raspoloženje. Pjer Nanterm ( Pierre Nanterme), izvršni direktor konsultantske kuće Aksenčr (Accenture) koja je sprovela anketu, rekao je na skupu da se iz ankete može zaključiti da je Evropa atraktivno tržište i istakao da je to prednost koja se mora iskoristiti.

Ova doza optimizma nije, međutim, prisutna među političarima. Premijer Mađarske Viktor Orban je rekao da bi rezultati istraživanja bili sasvim drugačiji da je anketa sprovedena među političarima. On je rekao da među političarima vlada takvo raspoloženje jer postoji mogućnost i da se "opstane i modernizuje", ali i da izostane neophodan odgovar na krizu.

Orban je rekao i da su politički lideri u EU podeljeni i da je "ljudski faktor" uticao na to da neke zemlje poput Nemačke bolje odgovore na krizu dok su se druge kasno suočile sa finansijkom krizom i promenama koje je donela.

Belgijski ministar za preduzetništvo Vinsent van Kvikenborn (Vincent van Quickenborne) ocenio je da politički lideri, suočeni sa dužničkim krizama, moraju odlučnije da sprovodu strukturne reforme u oblasti penzija i tržišta rada.

Otvaranje samita je 18. maja kasnilo zbog protesta pristalica zaštite životne sredine koji su tražili od kompanija da se obavežu da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 30% do 2020. godine. Aktivisti organizacije za zaštitu životne sredine Grinpis (Greenpeace) su privremeno blokirali ulaz u zgradu u kojoj se održava samit. Na protestu se okupilo 170 aktivista a 40 ih je uhapšeno.

Rusija želi jače odnose sa EU

Ruski i ukrajinski zvaničnici su rekli na skupu da bi u narednih 15 do 20 godina njihove zemlje mogle formirati sa EU carinsku Uniju. Rusija je istakla da želi što dublje odnose sa Unijom, ali bez mogućnosti članstva. U raspravi je zauzet stav da bi takva carinska unija mogla biti uspostavljena negde u budćnosti.

Pomoćnik ruskog ministra za ekonomski razvoj Oleg Formičev istakao je da Moskva deli evropske vrednosti i da ne vidi nijednu prepreku jačanju odnosa EU i Rusije i na političkom nivou. "Želimo da odemo najdalje moguće, ali bez članstva u Evropskoj uniji", rekao je on i dodao da je Rusija tri puta veća od teritorije EU, što isključuje mogućnost njenog članstva u Uniji.

Kada je reč o mogućnosti stvaranja carinske unije Rusije i EU, Formičev je rekao da bi za pregovore bilo potrebno između 10 do 15 godina, ali i za uvođenje propisa i jačanja konkurentnosti ruske industrije. "Ako se nespremni integrišete, možete upropastiti celu stvar", rekao je on.

Dalje jačanje odnosa Rusije i EU bi, prema mišljenju Formičeva, trebalo da prođe kroz tri faze. U kratkoročnom periodu trebalo bi uvesti bezvizni režim, u srednjeročnom periodu bio bi potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, a kasnije, "možda za 20 godina", mogla bi biti uspostavljena carinska unija.

Odnosi sa EU prioritet Ukrajine

Zamenik ukrajinskog ministra ekonomije Valerij Planicki rekao je da su odnosi sa EU jedan od ključnih prioriteta Ukrajine i ocenio da bi carinska unija mogla biti uspostavljena u narednih 15 godina. On je nagovestio da je moguće produbljavanje odnosa Ukrajine i EU u budućnosti i da za 10 do 15 godina neće biti važno da li su EU i Ukrajina imaju carinsku uniju ili drugi oblik integracije.

Planicki je rekao da se nada da će Sporazum o pridruživanju EU i Ukrajine, kojim bi se precizirali njihovi odnosi, biti zaključen do kraja godine. Dodao je da će odnosi biti sveobuhvatni. "Govorimo o političkoj dimenziji, pravosuđu i unutrašnjim poslovima, sektorskoj saradnji, uspostavljanju zone slobodne trgovine, o sporazumu o vizama, o približavanju zakonodavstava i unapređenju kapaciteta ukrajinskih institucija i stvaranju konkruntne privrede", rekao je on.

Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Gunther Oettingher) je u raspravi rekao da ruski projekti o izgradnji dva nova gasovoda, Severni i Juzni tok, kojim se zaobilazi Ukrajina, nisu rešenje.

Dosadašnja saradnja EU i Rusije u oblasti energetke podrazumevala je jednosmerni odnos u kom je Rusija bila proizvođač, Ukrajina zemlja tranzita, a EU uvoznik.

Etinger je rekao da je neophodno preći na viši nivo koji bi podrazumevao konkurentnost, zajednička ulaganja, saradnju u inovacijama i upotrebu tehnologije EU kojom bi Rusija i Ukrajina uštedele energiju.

Izvor: EurActiv.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nedostatak kvalifikovane radne snage opterećuje evropsku ekonomiju
  
• 

  Vesti

  : Čižov: Rusija i EU nastavljaju saradnju
  
• 

  Vesti

  : Teška borba za finansijsku stabilnost evro zone
  
• 

  Vesti

  : Za Južni tok Rusiji važna podrška Evrope
  
• 

  Vesti

  : Neslaganja EU i Rusije oko energetike