Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Etinger: Južni tok nije prioritet EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ruski zvaničnici za energetiku pokušali su na sastanku u Briselu 25. maja da izdejstvuju podršku EU za projekat za izgradnju gasovoda Južni tok, koja bi se ogledala u davanju posebnog statusa tom projektu i izuzimanju od nekih tržišnih propisa Unije. Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Gunther Oettinger) je rekao da je gasovod Nabuko prioritet EU, da se propisi EU moraju poštovati ali da Brisel neće imati "nerazumne" zahteve u tom pogledu.
Ruski zvaničnici su 25. maja u Briselu Evropi predstavili nacrt projekta Južni tok, ali ne da bi tražili nove investitore za gasovod, već da bi za projekat izdejstvovali poseban status transevropske gasovodne mreže.
Na sastanku sa ruskim ministrom energetike Sergejem Šmatkom, direktorom Gasproma Aleksejem Milerom (Miller) i direktorom italijanske grupe Eni Paolom Skaronijem (Scaroni), Etinger je rekao da Južni tok "nije glavni prioritet" EU već gasovod Nabuko koji će omogućiti EU direktan pristup rezervama gasa u kaspijskom regionu.
Evropski komesar je rekao da se propisi EU moraju poštovati ali da Unija neće nametati nikakve "nerazumne" zahteve u pogledu propisa kojima se uređuje energetsko tržište EU. "Postupaćemo kao fer partneri", rekao je on, prenosi protal o EU, Euobzerver (www.euobservet.com).
Generalni direktor Južnog toka Marsel Kramer (Kramer) rekao je da je Južni tok komercijalni projekat, da mu nisu potrebne subvencije i da bi bilo dobro kada bi bio priznat kao projekat od značaja za snabdevanje EU gasom. Kramer je rekao da Moskva želi da se uspostavi "regulatorni okvir EU i Rusije koji bi ohrabrio ulaganje" u taj projekat.
On je rekao da novi propisi na tržištu EU o poslovanju energetskih kompanija koji predviđaju razdvajanje vlasništva nad proizvodnjom i transportom, "treba da budu ublaženi kada je reč o strateškim poduhvatima".
Background Gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja. Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2013. godini. Gasprom razmatra i alternativu gradnje morskog gasovoda, odnosno anlizira mogućnost izgradnje pogona za tečni naftni gas na obali Crnog mora.
Deonica gasovoda kroz Srbiju bi trebalo da bude duga 450 kilometara, s kapacitetom od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Vrednost investicije u taj deo gasovoda biće najmanje 700 miliona evra. Prema ranijim informacijama, postojala je dilema da li će Južni tok u Srbiju ući kod Zajačara ili u blizini Niša.
Šmatko je aludirao na mogući prekid u snabdevanju gasom ako Gasprom i kompanije iz EU sa kojima sarađuje budu morali da odlože pokretanje projekta i suoče se sa ograničenjima u povraćaju svojih investicija.
Etinger je rekao da EU podržava više projekata u okviru takozvanog Južnog gasnog koridora, uključujući Nabuko. "Mi podržavamo neke projekte više nego druge, to je jasno. U tom pogledu ponavljam ono što sam već rekao mnogo puta: EU želi direktne kontakte sa kaspijskim proizvođačima putem novih ruta za snabdevanje i gasovoda", rekao je on.
Evropski komesar je da, ako nezavisnim gasnim kompanijama u Rusiji bude dozvoljen pristup Južnom toku, onda će projekat ispuniti dva osnovna kriterijuma - više različitih puteva snabdevanja i klijenata. "To bi značio veći doprinos naporima EU da se obezbede snabdevanje iz više izvora", rekao je on.
Što se tiče propisa na unutrašnjem tržištu EU, evropski komesar nije ohrabrio nade da će Južni tok biti izuzet od njih. Na teritoriji EU, bilo da je to Bugarska ili Rumunija, Južni tok bi morao da omogući kompanijama koje se bave transportom da rezervišu kapacitete gasovoda bez diskriminacije, naveo je on.
Tarife koje će biti uvođenje tim kompanija biće određene u skladu sa odlukama nacionalnih regulatornih tela u tim zemljama a gasovod u ruskom vlasništvu moraće da obezbedi protok rezervnih količna gasa u slučaju prekida u snabdevanju, naglasio je Etinger.
"Koliko sam shvatio, jedan broj članica EU skoplio je bilateralne sporazume sa Ruskom Federacijom koji su možda delimično suprotni ovim principima", rekao je Etinger. U slučaju da je to tačno, te članice EU će ipak morati da primene tržišne propise EU i izmene sporazuma tako da ih oni uključuju, upozorio je on.
Kako je preneo AFP, Etinger je rekao da je došao na sastanak da sasluša predloge i podsetio na propise na evropskom tržištu - konkurentnost, transparentnost i potrebu EU da obezbedi različite izvore snavbdevanja i transportne rute. Kako prenosi AFP, Etinger nije oklevao da napusti salu u trenutku kada je Skaroni tražio od Evropske komisije da ne opterećuje projekat propisa.
Izvor: Euobzerver i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
