Evropska unija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka (ECB) trebalo bi da iznesu novi trogodišnji plan za izlazak Grčke iz krize. Prema pisanju atinske štampe, novi paket pomoći, uz dodatne mere štednje za Grčku, dogovorene su u Beču 1. juna na sastanku eksperata evro zone i očekuje se da 3. juna budu zvanično objavljene. Ipak svi detalji biće poznati posle sastanka ministara finansija evro zone koji je zakazan za 20. jun. Grčki mediji navode i da premijer Jorgos Papandreu putuje 3. juna u Luksemburg da bi o novim merama razgovarao sa šefom grupe evro zone Žan-Klodom Junkerom (Jean-Claude Juncker).

"Trogodišnji sporazum za spašavanje", kako je novi paket mera naslovio dnevni list Naftemporiki posvećen finansijama, podrazumeva "kredit od 60 milijardi evra za pokrivanje finansijskih potreba zemlje do 2014. ali u zamenu za mere za smanjenje javnih rashoda koje bi trebalo da uštede 6,4 milijarde evra 2011. a još 22 milijarde do 2015", navodi list.

Nove budžetske uštede podrazumevaju i povećanje poreza kao i novo smanjenje plata i broja zaposlenih u javnom sektoru uz ubrzavanje plana privatizacije. Grčka vlada je te mere predstavila 23. maja pod pritiskom MMF, EU i ECB u cilju isplate nove tranše pomoći u iznosu od 12 milijardi evra od ukupno 110 milijardi evra koji su Grčkoj odobreni u maju 2010.

Posle pritisaka EU, MMF-a i ECB, vlada Grčke planira da otvori kapital ili u potpunosti privatizuje 30 velikih državnih preduzeća među kojima su i železnica, luke, aerodromi, banke, lutrija, elektroprivreda i vodovod. Zajedno sa ubrzanom eksplatacijom nekretnina koje su u vlasinštvu države, privatizacija javnih preduzeća trebalo bi da ulije u budzet dodatnih 50 milijardi evra do 2015. kako bi se smanjio dug.

Osim rigoroznih mera poverioci od Grčke očekuju da postigne i politički konsenzus povodom načina na koji će se smanjiti dug, jer plan o izvlačenju iz krize treba da traje duže od mandata sadašnje vlade a EU i fininsijske institucije zahtevaju da se politički akteri slože o merama da bi one dale željene rezultate i kada se promene partije na vlasti. Na ulicama Atine već je bilo nekoliko nasilnih protesta zbog mera štednje što samo povećava pritisak na Grčke vlasti.

U vladajućoj Socijalističkoj partiji takođe postoje nesuglasice o merama štednje pa je jedan deo poslanika te stranke u prlamentu zahtevao novu raspravu ne tu temu.

Konsenzusa o novim merama za pomoć Grčkoj nema ni u MMF-u ni Evropskoj centralnoj banci. Zvaničnici MMF-a upozoravali su prethodnih nekoliko nedelje da neće podržati plan i izdvojiti sredstva za tranšu pomoći Grčkoj dok se ne definiše konačan iznos potreban da bi se stabilizovala finansijska situacija u prezaduženoj zemlji.

ECB se u određenom segmentu takođe protivi promenama u planu o izvlačenju Grčke iz krize, posebno u delu koji se tiče državnih obveznica. U Evropskoj centralnoj banci smatraju da bi obrt državnih deonica Grčke kojim bi se privatni investitori motivisali da kupovinom tih obveznica pomognu finansijski oporavak, destabilizovao finansijsko tržište jer bi pokrenuo spekulacije i o obveznicama Portugalije i Irske koje su takođe u programu pomoći za izlazak iz krize.

Pritisak na strane koje pokušavaju da izvuku Grčku iz duga još više je porastao kada je Agencija za kreditni rejtin Mudi (Moody) značajno oborila rejting te zemlje na veoma nizak nivo na kome prema njihovoj proceni postoji rizik od 50% da će Atina morati sa restrukturiše dug na račun privatnog sektora.

Izvor: AFP i EurActiv.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zabrinutost zbog kreditnih rejtinga Belgije i Italije
  
• 

  Vesti

  : Neslaganja u evrozoni oko krize u Grčkoj i MMF-a
  
• 

  Vesti

  : Novi koraci za borbu protiv finansijske krize evro zone
  
• 

  Vesti

  : Grčka ponovo pokušava da izbegne bankrot
  
• 

  Vesti

  : Još jedna zemlja evro zone zatražila pomoć