Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Lideri: Budućnost Srbije BiH i Turske u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednici Srbije i Turske Boris Tadić i Abdulah Gul, kao i članovi Predsedništva BiH, ocenili su 26. aprila da je zajednička budućnost za tri zemlje u Evropskoj uniji, a budućnost Balkana u razbijanju predrasuda, procesu pomirenja i nemešanju u unutrašnje stvari drugih država. Tadić je, takođe, rekao da Srbija nikada neće podržati referendum koji bi doveo u pitanje integritet BiH.
Pored trilateralnog samita u Karađorđevu su 26. aprila održani i bilateralni sastanci. Na sastanku lidera Srbije i BiH je bilo reči o raspisivanju referenduma u Republici Srpskoj o Sudu i Tužilaštvu u BiH, a članove Predsedništva BiH je interesovao zvaničan stav Srbije o tome.
Nakon sastanka sa Gulom i tročlanim Predsedništvom BiH u Karađorđevu, Tadić je ukazao da postoje velike mogućnosti za međusobnu saradnju tri zemlje u oblastima politike, ekonomije, kulture i nauke, ali je ocenio da je preduslov za to proces pomirenja.
"Iza nas je vrlo teška i kompikovana prošlost, a mi želimo da kreiramo bolju budućnost. Da bismo kreirali takvu budućnost, moramo se baviti i pitanjima pomirenja", rekao je Tadić i dodao da to podrazumeva osudu svih ratnih zločina i individualizaciju krivice za te zločine, odnosno imenovanje počinilaca zločina.
Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović rekao je da je na sastanku bilo govora i o optužnicama za ratne zločine koje Srbija i Hrvatska podižu protiv građana BiH i dodao da to stvara političke probleme u samoj BiH.
Dodao je da na sastanku nije bilo reči o NATO-u, jer postoje različiti stavovi prema tom vojnom savezu.
Turski predsednik Abdulah Gul kazao je da Balkan nije na periferiji Evrope već je njeno srce i založio se da se ceo region okupi pod većim okriljem EU i NATO-a. On je rekao da Turska može da doprinese razvoju regiona svojim velikim iskustvom i potencijalom koji ima. Dodao je da je Turska zainteresovana i za ulaganja u infrastrukturu u BiH i u Srbiji.
Tadić: Srbija nikad neće podržati referendum o podeli BiH
Predsednik Srbije je rekao da Srbija nikada neće podržati referendum koji bi vodio podeli Bosne i Hercegovine i na bilo koji način doveo u pitanje integritet te zemlje. Tadić je ponovio da Srbija u potpunosti poštuje Dejtonski mirovni sporazum kao i teritorijalni integritet svih svojih suseda, ali da isto očekuje i od njih po pitanju Kosova.
Background Sastanak u Karađorđevu je drugi trojni samit Srbije, BiH i Turske. Prvi sastanak tri zemlje na najvišem nivou, posle izbijanja rata u BiH 1992. godine, održan je 24. aprila prošle godine u Istanbulu. Na tom samitu je potpisana Istanbulska deklaracija i dogovoreno da u naredne dve godine budu održani trilateralni sastanci u sve tri zemlje.
U Istanbulskoj deklaraciji istaknuto je da regionalna politika ubuduće treba da se zasniva na osiguranju bezbednosti, stalnom političkom dijalogu i očuvanju multietničkih, multikulturalnih i multiverskih osobenosti regiona.
U vojnoj rezidenciji u Karađorđevu pored Bačke Palanke pokojni predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman navodno su 1991. godine dogovarali podelu Bosne i Hercegovine.
Na pitanje novinara o referendumu koji je Republika Srpska raspisala o Tužilaštvu i Sudu BiH, Tadić je rekao da ne želi da se meša u bilo šta što je unutrašnje pitanje BIH i što se tiče interesa njenih građana. On je rekao da bi se eventualnim mešanjem u unutrašnje stvari BiH prešla "crvena linija" i ponovile neke greške iz prošlosti.
Na pitanje da li čvrst stav Srbije o poštovanju integriteta BiH znači i promenu dosadašnje politike o specijalnim vezama Srbije sa RS, Tadić je rekao da Srbija želi da sarađuje sa svim institucijama u BiH.
Predsednik Srbije je negirao da je skup u Karađoređevu međunarodna konferencija o BiH, rekavši da se radi o trilateralnom sastanku na kojem učestvuju predstavnici Srbije, BiH i Turske.
Tadić je ponovio da Srbija stoji čvrsto na stanovištu o nužnosti osude i procesuiranja svih ratnih zločina i da je to jedini način da se dođe do istine i punog pomirenja među narodima.
Komšić: Samit u Karađorđevu obračun s duhovima prošlosti
Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić izrazio je nadu da samit Srbije, BiH i Turske u Karađorđevu predstavlja konačni obračun sa "zlim duhovima i vampirima prošlosti" i da je pokazao da ima nade da dođe do novih i boljih odnosa u regionu. Komšić je novinarima rekao da je sastanak bio veoma koristan i da se nada da će doći do boljih odnosa u regionu, naročito između Srbije i BiH.
Komšić je rekao da su članovi Predsedništva BiH odvojeno razgovarali sa Tadićem, bez prisustva savetnika, o svim aktuelnim temama poput referenduma u Republici Srpskoj, hapšenju građana BiH osumnjičenih za ratne zločine, o situaciji u Sandžaku i o, kako je naveo, nastupima ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića.
"Razgovor je bio koristan i iskren i izrodiće neke aktivnosti u budućnosti. Čuli ste i stav predsednika Tadića o referendumu i to je vrlo jasna poruka da Srbija neće podržati nikakav referendum o dezintegraciji BiH", rekao je Komšić.
Uoči sastanka, Komišić i član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović su rekli da na sastanku očekuju odgovore i na konkretna pitanja, poput referenduma u Republici Srpskoj. Komšić je rekao da ga zanima da li je stav Vuka Jeremića, prema kojem ne vidi ništa sporno u održavanju referenduma, zaista i stav Srbije.
Komšić je nakon sastanka najavio da će biti iniciran trilateralni sastanak predstavnika Srbije, BiH i Hrvatske na kojem bi bilo reči o optužnicama, poternicama i hapšenjima građana tih zemalja osumnjičenih za ratne zločine.
Na pitanje novinara da li mu se čini da Srbija menja odnos prema Republici Srpskoj, Komšić je rekao da ne misli tako i ocenio da je "srbijanska politika uvek bila ista po tom pitanju".
Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je da dve zemlje mogu da razgovaraju o svim spornim pitanjima i "bez patrona" poput Turske, ali da ni trilateralni susret nije loš i da je dijalog uvek jedini put da se dođe do kompromisa.
On je podsetio da je u BiH postojala izvesna odbojnost prema ideji da se sastanak održi u Karađorđevu ali da je sastanak, prema njegovom mišljenju, bio koristan i da je "vredelo doći u Karađorđevo" kako bi se čuli Tadićevi stavovi o svim bitnim pitanjima.
Odgovarajući na pitanje o zahtevima za autonomiju Sandžaka, Izetbegović je rekao da su pitanja dezintegracije na Balkanu "završena priča" i da su sada na redu integracije.
Stavovi
Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić ocenio je 26. aprila da će sastanak lidera Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine u Karađorđevu doprineti smirivanju tenzija u regionu i naveo da je zahtev za autonomiju Sandžaka deo integracionih procesa. "Mislim da je dobro što je došlo do susreta u Karađorđevu. On, svakako, predstavlja svojevrstan iskorak u budućim odnosima država, videćemo koliko veliki, ali svakako pozitivan", rekao je Zukorlić agenciji Beta.
Direktorka nevladine organizacije Urban in iz Novog Pazara Aida Ćorović ocenila je da je sastanak predstavnika Srbije, BiH i Turske u Karađorđevu veoma važan za jačanje političke stabilnosti u regionu, jer bez nje nema ni rešenja ekonomskih problema. Ona je rekla da veruje da sastanak u Karađorđevu simbolizuje kraj podela i da s njim počinje jedna "nova, drugačija etapa" u regionu.
Politički analitičar Jovan Komšić ocenio je da je sastanak predstavnika Srbije, BiH i Turske u Karađorđevu važan za "stabilizovanje mira i odnosa među državama i narodima" u regionu. Komšić je agenciji Beta rekao da politički lideri te tri zemlje imaju mnogo "zajedničkih tema" koje mogu da reše, pre svega u oblasti ekonomije, to jest za poboljšanje uslova života građana. On je ocenio i da će sastanak predstavnika tri države naići na dobar prijem u regionu i Evropskoj uniji.
Ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan-Harčenko pozdravio je sastanak predsednika Srbije, Turske i članova Predsedništva BiH u Karađorđevu, navodeći da takvi sastanci doprinose razvoju bilateralnih odnosa i razvoju saradnje na celom Balkanu i u regionu. Bocan-Harčenko je za banjalučki "Glas Srpske" od 26. aprila rekao da odluka Skupštine Republike Srpske o raspisivanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH ne predstavlja direktno kršenje Dejtonskog sporazuma.
Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) BiH Sulejman Tihić izjavio je 25. aprila povodom trilateralnog samita u Karađorđevu da je dobro što će Predsedništvo BiH, posle četiri godine izostanka zvanične saradnje, imati priliku da razgovara sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. "Mesto održavanja susreta nije baš sretno odabrano, jer nas to asocira na prošla vremena i dogovor iz Karađorđeva", rekao je Tihić je na konferenciji za novinare u Sarajevu.
Srpska demokratska stranka (SDS) saopštila je 25. aprila da je protiv sastanka članova Predsedništva BiH, predsednika Srbije Borisa Tadića i turskog predsednika Abdulaha Gula. SDS u saopštenju navodi da je taj sastanak u funkciji spoljne politike Turske "koja neskriveno počiva na neootomanskim ciljevima".
Srpska radikalna stranka (SRS) ocenila je 26. aprila da je samit Srbije, Bosne i Hercegovine i Turske u Karađorđevu "nastavak katastrofalne politike" koju je predsednik Srbije Boris Tadić počeo prošle godine u Istanbulu. SRS je ocenila da je cilj Turske obnova Otomanskog carstva.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
