Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Island u brzoj traci ka EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Island je 27. juna počeo pregovore za pristupanje Evropskoj uniji, i na samom startu zatvorio dva od četiri otvorena poglavlja u pregovorima. Ministar spoljnih poslova te zemlje Esur Skarfendinson (Oessur Skarphedinsson) najavio je da će u sledećih godinu dana biti otvorena sva poglavlja i očekuje se da proces pridruživanja Islanda bude ubrzan, a jedino sporno pitanje na tom putu moglo bi biti ribarstvo.
Poglavlja koja su otvorena na početku pregovora su javne nabavke, informciono društvo i mediji, nauka i istraživanje i obrazovanje i kultura. Island je već, e kao član Evropskog ekonomskog prostora, u velikoj meri usvojio EU zakone, a u potpunosti je spreman za pristupanje po pitanju nauke i istraživanja, kao i kulture i obrazovanja pa su ta poglavlja odmah i zatvorena.
Ministar inostranih poslova Mađarske Janjoš Martonji (János Martonyi) čija zemlja trenutno predsedava EU, bio je na čelu konferencije kojom su zvanično i počeli pregovori, a ocenio je njihov početak i brzo zatvaranje dva poglavlja kao "nešto novo" u istoriji proširenja EU.
On je poželeo Islandu "brz, lagodan i uspešan proces pregovaranja", dodajući da se nada da će njegov kolega i sam uskoro u ime EU predsedavati početkom pregovora sa nekom od budućih država članica. Martonji je podsetio da se i on sam pre 13 godina nalazio na istom mestu na kome je Skarfedinson sada, kada je Mađarska otpočela proces pristupanja.
Martonji se tokom konferencije za štampu sa Skarfedinsonom i komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom ( Füle) osvrnuo i na nedavno održani samit EU u Briselu i istakao zadovoljstvo povodom preporuke o uspešnom privođenju kraju pregovora o pristupanju sa Hrvatskom i brzom otpočinjanju pregovora sa Islandom. Mađarska završava ovog meseca predsedavanje EU, a Martonji je podvukao da je proširenje bilo jedan od prioriteta njegove zemlje tokom šestomesečnog mandata.
Background U svetlu svetske ekonomske krize i teške finansijske situacije u kojoj se zemlja našla, Island je posegao za pridruživanjem EU kao održivim rešenjem za svoje probleme.
Island ima dobro razvijene odnose sa EU, kao član Evropskog ekonomskog prostora (EEA). On je takođe član Šengen zone slobodnog kretanja a formalno je zatražio članstvo u EU 16. jula 2009. godine.
Evropski ministri inostranih poslova 27 jula 2009. zatražili su od Evropske komisije da izradi mišljenje o članstvu Islanda. Godinu dana kasnije ministri inostranih poslova EU odlučili su da razgovori o pridruživanju Islanda EU mogu da počnu.
Komesar za proširenje Štefan File rekao je da je tokom poslednjih osam meseci tokom procesa promatranja imao priliku da puno nauči o Islandu ali i da je ta zemlja mnogo naučila o EU, što je prema Fileovim rečima "vrlo pozitivno iskustvo". U velikom broju oblasti Island je već dostigao nivo koji je odgovarajuć za EU naveo je File.
On je dodao i da su pregovarači sa Islanda sa kojima su predstavnici Evropske komisije imali priliku da se sretnu "vrlo profesionalni, vrlo predusretljivi, vrlo otvoreni i fleksibilni".
Sa svoje strane Skarfedinson je rekao da EU treba pozdraviti jer nastavlja sa procesom proširenja i pored "veoma teških izazova" sa kojima se suočava.
On je najavio da njegova zemlja planira da otvori polovinu predviđenih tema u toku sledećih šest meseci kada Poljska bude predsedavala EU a među njima i "najteža pitanja poljoprivrede i ribarstva". Tokom prve polovine 2012. kada zemlja predsedavanja bude Danska, sva ostala poglavlja trebalo bi da budu otvorena, rekao je Skarfedinson.
Island čija se ekonomija u velikoj meri zasniva na ribolovu, već je pri objavljivanju namere da pristupi EU saopštio da namerava da u izvesnoj meri zadrži kontrolu nad ribolovom u svojoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni a ozbiljno neslaganje postoji i oko lova na kitove.
Povodom pitanja ribarstva koje stručnjaci vide kao najspornije u predstojećim pregovorima islandski ministar rekao je da je već imao preliminarne pregovore sa nekim "ribarskim supersilama EU", i došao je do zaključka da taj problem može biti rešen. On se osvrnuo i na Sporazum o ribarenju koji je EU 1994. uspela da sklopi sa Norveškom i pored svih otežavajućih okolnosti i naveo je taj sporazum kao pozitivan primer.
"Posebna vrednost EU je njena sposobnost da izađe u susret vitalnim potrebama nacija koje žele da postanu članice", rekao je Skarfedinson.
Na pitanje briselskog Euraktiva (www.EurActiv.com) da li njegova zemlja planira da konsultuje javno mnjenje na Islandu o vrednostima sticanja članstva u EU, Skarfedinson je izbegao direktan odgovor ali je rekao da će vlada organizovati referendum o tom pitanju kada proces pregovora bude gotov.
Ipak, on je rekao da je vrlo jasno da Islanđani ne žele da se pridruže EU dok ne budu videli rezultate pristupnih pregovora o ribarstvu koje predstavlja glavnu privrednu aktivnost Islanda koji ima 320.000 stanovnika.
Izvor: Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
