Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Orban: Dramatičan pad podrške proširenju u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsedavajuća EU, Mađarska, ocenila je da je podrška prijemu novih članica dramatično opala u EU. Premijer Mađarske Viktor Orban je posebno izrazio zabrinutost zbog odlaganja u pristupanju Hrvatske koja je nadomak završetka pregovora o članstvu i odbacio mogućnost da se završetak tih pregovora veže za davanje statusa kandidata i pokretanje pregovora sa Srbijom, što nezvanično predlažu neke članice.
Predstavljajući rezultate predsedavanja Mađarskoj u prvoj polovini šestomesečnog mandata, Orban je 14. aprila u Briselu rekao da je oklevanje članica EU da prime u svoje redove nove zemlje "dramatično", posebno u slučaju Hrvatske.
Mađarski premijer je rekao da od njegovog prvog dolaska u Brisel 1996. godine podrška proširenju nikada nije bila niža nego sada. "U proteklih 15 godina, podrška proširenju nikada nije bila tako niska u EU. Postoje sumnje, rezerve, strahovi i neizvesnosti - to su ključne reči koje se vezuju za proširenje", rekao je on novinarima.
On je rekao da lideri članica EU ne daju odgovor na jednostavno pitanje - da li je proširenje EU u interesju Unije. "Plivamo protiv struje. Nikada do sada naklonjenost proširenju EU nije bila manja, ali mi želimo da se ona proširi", rekao je on.
Orban je izrazio razočarenje zbog odlaganja i kašnjenja u pristupanju Hrvatske. "Postoji odlaganje u slučaju Hrvatske, ulažemo ogromne napore, ali nailazimo na zid", rekao je on.
Mađarski premijer je rekao da okončanje pregovora Hrvatske o članstvu u EU ne treba vezivati za davanje status kandidata i početak pregovora o članstvu Srbije. "Hrvatska će u tom slučaju izgubiti vreme i takvo kašnjenje bi moglo da destabilizuje zemlju", rekao je Orban.
Background Mađarska predsedava EU u prvoj polovini 2011. godine. Predsedavanje EU se sprovodi po sistemu rotacije i traje šest meseci. Prioriteti mađarskog predsedavanja su ekonomski rast i nova radna mesta, približavanje Evrope građanima, jačanje saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, i širenje "šengenskog prostora", dok četvrti prioritet čine proširenje i saradnja sa susedstvom.
On je rekao da to nekoliko članica EU "u kuloarima" predlaže i upozorio da je bi takvo povezivanje bilo opasno."Bilo bi veoma opasno za EU da ne ocenjuje neku zemlju na osnovu rezultata nego na osnovu drugih političkih aspekata", upozorio je Orban.
Pristalice takvog povezivanja procesa pridruživanja Srbije i Hrvatske, uključujući Veliku Britaniju, smatraju da bi to moglo da podstakne dve zemlje da ubrzaju pomirenje, rekli su diplomatski izvori, a prenosi AFP.
Jedan od ciljeva mađarskog predsedavanja EU jeste zaključivanje pristupnih pregovora sa Hrvatskom do kraja juna. Srbija očekuje mišljenje o svom zahtevu za status kandidata na jesen.
Mađarski premijer je ocenio da je pridruživanje Makedonije najteže pitanje. "Ako bi trebalo da opišem ovu situaciju, rekao bih da je otelotvorenje apsurda", rekao je on.
Orban je rekao da je umoran od toga što mora da kao predstavnik predsedavajuće EU pamti da Makedoniju zove Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM). Mađarska priznaje Makedoniju pod njenim ustavnim imenom, ali se BJRM koristi u institucijama EU zbog protivljenja Grčke koja odbija da je prizna Makedoniu pod njenim ustavnim imenom.
"To je apsurdno. Apsurd nezamisliv u Evropi", rekao je mađarski premijer.
Orban je kritikovao i odlaganje prijema Bugarske i Rumunije, koje su 2007. pristupile EU, u šengenski prostor. "Imamo dokument koji pokazuje da su ove dve zemlje dovoljno spremne za pristupanje šengenskom prostoru, ali i pored toga nema političke podrške", rekao je on.
Mađarski premijer je rekao da se prijemu Rumunije i Bugarske u šengenski prostor protive "velike zemlje čije mišljenje ima težinu". Ocenivši da je protivnike ulasku Rumunije i Bugraske u šengenski prostor teško ubediti da promene mišljenje, Orban je rekao da je važno da "debata ostane otvorena".
Tome se pre svega protive Nemačka i Francuska. One traže da pored tehničkih kriterijuma Bukurešt i Sofija ostvare dodatni napredak u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i pravosuđu.
Predstavljajući rezultate predsedavanja EU u prva tri meseca, Orban je ocenio da je mađarsko predsedavanje ušpesno stiglo do kraja "prvog poluvremena" ali da su "golovi postignuti uglavnom u prvih pet minuta u drugom poluvremenu", odnosno početkom aprila.
On je pre svega kao uspeh naveo sastanak ministara pravde i unutašnjih poslova koji su razgovarali o odogvoru na priliv imigranata nakon promena u zemljama u severnoj Africi. Italija je, međutim, bila nezadovoljna ishodom tog sastanku. Većina članica EU je odbila da se pokrene privremeni mehanizam zaštite, koji bi omogućio da se teret priliva imigranata raspodeli ravnomerno na članice.
Kao uspeh Orban je naveo i usvajanje Dunavske strategije na sastanku ministara spoljnih poslova u Luksemburgu, kao i rezoluciju Evropskog parlamenta o evropskoj strategiji za inkluziju Roma i predlog okvira za nacionalne strategije za integraciju Roma, koji je predstavila Evropska komisija.
Početak mađarskog predsedavanja obeležile su nesuglasice sa Briselom oko mađarskog medijskog zakona koji je Budimpešta izmenila nakon upozorenja da će taj zakon ugroziti slobode medija. Mađarska je ponovo izazvala kontroverze zbog pripreme novog ustava bez učešća opozicije.
Odgovarajući na pitanja o novom mađarskom ustavu, Orban je rekao da je vrlo ponosan što će o novom ustavu parlament glasati ove nedelje i ocenio da je novi ustav dobar dokument.
Mađarska opozicija tvrdi da procedura usvajanja ustava nije legitimna i da je vlada izvela "ustavni puč". Samo četvrtina poslanika je učestvovala u rasprav o nacrtu ustava. Lider opozicionih socijalista u Mađarskoj Atila Mešterhazi (Attila Mesterhazy) rekao je da je novi ustav "ustav vladajuće partije Fides" čiji je lider Orban.
Novi ustav je izazvao kontroverze i u susednim zemljama pošto štiti prava Mađara koji žive u drugim zemljama, preneo je EurActiv.com. Slovačka je nedavno saopštila da će Bratislava odbaciti svaki pokušaj mešanja u njen suverenitet, uključujući primenu kolektivnih prava za pripadnike manjinskih zajednica.
Izvor:AFP i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
