Grčki parlament usvojio je 29. juna paket strogih mera štednje, čime je otvoren put da Grčka dobije ključnu finansijsku pomoć kako bi se dalje nosila sa dužničkom krizom. Glasanje je praćeno velikim iščekivanjem u Evropskoj uniji koja je pozdravila ishod glasanja. Parlament 30. juna očekuje jednako važno izjašnjavanje o pojedinačnim merama predviđenim planom i usvajanje zakona o njihovoj primeni, dok građani Grčke nezadovoljni najavljenim merama najavljuju nastavak protesta. Istovremeno, 30. juna italijanska vlada usaglasila je plan štednje vredan 47 milijardi evra, a u Velikoj Britaniji su zbog mera štednje zaposleni u javnom sektoru izašli na ulice da izraze nezadovoljstvo.

Za nepopularni višegodišnji plan o uštedama od 28,4 milijardi evra do 2015. godine i privatizaciji javnih preduzeća koja bi donela oko 50 milijardi evra, u grčkoj skupštini je glasalo 155 od 298 prisutnih poslanika. Protiv mera štednje glasalo je 138 poslanika opozicije. Parlament 30. juna očekuje jednako važno glasanje o zakonu o primeni okvirnog plana koji je usvojen 29. juna. Poslanički klub socijalista sada ima glas manje, odnosno 154, pošto je grčki premijer Jorgos Papandreu najavio da će isključiti iz poslaničkog kluba poslanika Panajotisa Kurublisa jer je glasao protiv plana. Paket mera štednje je zato podržala jedna poslanica konzervativne Nove demokratije, dok je pet poslanika desnog centra bilo uzdržano. Grčki parlament ima 300 poslanika.

Sva pažnja Evrope je tokom 29. juna bila usmerena na Grčku. Izglasavanje paketa mera od ključnog je značaja ne samo za Grčku, već i za evro zonu koja je ugrožena mogućim bankrotstvom te zemlje. EU je pozdravila odgovorno ponašanje Grčke a glasanje u parlamentu nazvala istorijskim. "Glasanje je pokazalo nacionalnu odgovornost", navodi se u zajedničkom saopštenju predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja (Rompuy) i predsednik Evropske komisije Žozea Manuela Baroza (Jose Barroso).

Evropska unija i Međunarodni monetarni fond zahtevali su od Grčke da usvoji rigorozne mere štednje pre odobravanja nove tranše pozajmice od 12 milijardi evra, u okviru prošlogodišnjeg paketa pomoći koji ukupno iznosi 110 milijardi evra. Bez odobravanja te nove rate zajma Grčka bi se sredinom jula, kada dospeva na naplatu nova tranša duga, suočila sa mogućnošću bankrota. Peta tranša te pomoć bi, nakon usvajanja plana i pratećeg zakona, trebalo da stigne u Grčku početkom jula. Iz vlade Grčke saopšteno je da zemlja raspolaže sredstvima samo do polovine jula posle čega više neće biti u stanju da isplaćuje plate, penzije i druge obaveze. Predviđen je i drugi program pomoći na kome se intezivno radi u EU i MMF-u, ali i za taj plan koji predviđa pomoć u iznosu približnom 110 milijardi evra, bila je ključna odluka grčkog parlamenta.

Rigoroznim merama se žestoko suprostavljaju sindikati koji su počeli  generalni štrajk. Štrajk je nakon planiranih 48 sati okončan 29. juna pa je situacija u Grčkoj donekle noramlizovana. Ipak sindikati su najavili nova okupljanja na trgu Sintagma ispred parlamenta u toku podneva kada se i očekuje novo glasanje.

Prema paketu merama do 2015. godine Grčka bi trebalo da uštedi 28,4 milijarde evra u budžetu tako što će kroz izmene poreske politike smanjiti donju granicu za oporezivanje sa 12.000 na 8.000 evra godissnje, povećati porez na dodatu vrednost, solidarni porez od ličnog dohotka biće povećan sa 1% na 5% a ubuduće će porey 450 evra u proseku morati na godišnjem nivou da plaćaju preduzetnici koji inače uživaju olakšice. Takođe će porasti i porez na luksuz kao i porez na lož ulje. Doći će i do smanjenja državnih troškova i to smanjenjem socijalnih davanja, smanjenjem plata u javnom sektoru a neke državne institucije i agencije otpustiće jedan deo zaposlenih a može doći i do ukidanja i spajanja nekih državnih agencija.

Grčka bi, prema planu, trebala da od prodaje javnih preduzeća prihoduje 50 milijardi evra. Državni fond i stručnjaci iz evro zone nadgledaće proces privatizacije u kome će veliki broj javnih preduzeća i državnog vlasništva biti prodat. Biće privatizovane luke i aerodromi, pošta i deo elktrodistributivne mreže kao i sportski kompleksi a država će potražiti i zainteresovane ulagače za upravljanje državnim zemljištem i imovinom. Ove mere trebalo bi da postepeno povećaju bruto domaći proizvod (BDP) sa -4,5% u 2010. na 2,7% u 2015. Takođe, mera bi trebalo da doprinesu smanjenju državnog deficita na samo 1,1% BDP do 2015.

Međutim, sadašnji program pomoći od 110 milijadi evra, čija će peta tranša vredna 12 milijardi uskoro stići u Atinu, neće biti dovoljan da Grčka izađe iz krize i slobodno se dalje zadužuje na otvorenom trzištu. Novi program pomoći o kome se pregovara u evro zoni, MMF-u i Evropskoj centralnoj banci još uvek nije usaglašen a najveće pitanje je učešće privatnog sektora u kreditiranju Grčke.

U međuvremenu suočeni sa sve većom nezaposlenošću koja je u junu iznosila 16% a očekuju se i nova otpuštanja, grčki radnici i službenici okupljeni u sindikate danima protestuju na ulicama Atine i drugih gradova u Grčkoj. U proteklih mesec dana organizovano je više generalnih strajkova u zemlji a demonstracje su obeležene i sukobima sa policijom, lomljenjem izloga, paljenjem kontejnera i bacanjem kamenica. Tako je 29. juna uži centar Atine u trenucima kada je u parlamentu bilo u toku sudbonosno glasanje, izgledao kao ratna zona. Obračuni sa policijom su trajali nekoliko sati a više od 200 ljudi je povređeno dok je više demonstrnata uhapšeno.

Ispred zgrade parlamenta besneli su nemiri  a vlada je najavila i istragu protiv lica koja su se sukobila sa policijom tokom sindikalnog okupljanja na kome je, prema nekim procenama, na ulicama glavnog grada bilo više od 20.000 ljudi. Vlada je najavila i da će pokrenuti isragu protiv osoba koja su u toku sindikalnih protesta izazivala incidente i podsticala nasilje. Neki od izgrednika zabeleženi su i na snimcima jedne grčke privatne televizije. Pretpostavlja se da je na ulicama Atine bilo nekih 600 pripadnika anarhističkih i sličnih organizacija koji su se sukobljavali sa policijom, bacali molotovljeve koktele i rušili i palili centar grada.

Mere štednje i u Italiji

Plan štednje 30. juna usaglasila je i vlada Italije. I pored nekih nesuglasica između ministara oko predloženih mera Italija njime želi da do 2014. ostvari uštedu od 47 milijardi i uveri finansijko tržište da će biti u stanju da ispuni svoje obaveze i tako izbegne da se kriza iz Grčke prelije na nju. Planom je predviđeno da deficit budžeta u 2014, iznosi samo 0,2% BDP, a ta stopa je u 2010. bila 4,6%. Sada ostaje da te mere potvrdi parlament Italije što će biti još jedan zadatak za vladajuću koaliciju koja je i na nivou vlade imala problem da se dogovorii oko ključnih mera koje podrazumeva plan. Ipak ministar finansija Đulio Tremonti (Giulio) izašao je u susret nekim zahtevima kolega iz vlade pa je plan usvojen.

Većina mera iz plana biće realizovana tokom 2013. i 2014. godine a predviđeno je zamrzavanje zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, smanjenje troškova za zdravstvo i jačanje lokalnih ekonomija. Vlada planira da prištedi i na ministrima kojima će biti umanjena primanja. Nivo penzija je već regulisan prethodnim planom štednje a novim merma biće povećan starosni prag za odlazak u penziju, ali će ta mera biti uvedena postepeno i u nešto izmenjenom obimu od prvobitne namere. Biće uvedena taksa 0,15% na finansijske transakcij i ustanovljen i porez na profit na finansijskom tržištu dok che taksa za luskuzne automobile biti povećana. O povećanju poreza na dodatnu vrednost se još uvek odlučuje.

Italija želi ovim planom da uveri finansijsko tržište da će biti u stanju da na vreme izmiruje svoje dugove koji iznose oko 120% BDP. "Danas u jeku ekonomske krize koja je posebno jaka u Grčkoj, moramo nastaviti (sa sprovođenjem mera štednje). Nemamo alternativu", rekao je Tremonti. Italija je ranije usvojila plan o uštedi 25 milijardi evra tokom 2011. i 2012.

Italija je za sada uspela da izbegne finasijsku krizu uglavnom zato što je deficit budžeta bio manji nego u drugim zemljama. Ipak agencija za kreditni rejting Mudiz (Moody's) oborila je 17. juna rejting Italije zbog sumnje u njenu sposobnost da smanji deficit i rizik jer je privredni rast u prvom kvartalu godine bio samo 0,1%. Sličnu ocenu još prošlog meseca iznela je agencija Standar i Purs (Standard and Poor's). U skladu sa tim državne obveznice koje emituje Italija dostigl su rekordnu razliku u odnosu na one koje emituje Nemačka.

Italijanski premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi) je još prošle nedelje uveravao da je njegova vlada u stanju da donese mere koje će obezbediti pouzdano i sigurno tržište ali su porazi vladajuće koalicije na lokalnim izborima i referendumu ipak poljuljali tržište.

Štrajk u javnom sektoru u Britaniji

Zbog smanjenja rashoda na plate i penzije, sindikati u Britaniji organizovali su protestne šetnje, a radnici u javnim službama i prosveti 30. juna nisu radili, pa je hiljade škola ostalo prazno a funkcionisanje drugih službi svedeno je na minimum. Nekoliko stotina hiljada ljudi pridružilo se protestima a iz sindikata očekuju da će ih na ulicama biti oko 750.000.

Vlada insistira da svi podjednako moraju da trpe posledice plana za smanjenje javne potrošnje za 80 milijardi funti kako bi se umanjio ogromni deficit do koga je došlo pošto je Britanija uložila milijarde kao pomoć bankama.

Plan predviđa smanjenje broja zaposlenih u javnim službama, kao i njihovih benificija, podizanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 66 godina, kao i sume koju zaposleni u javnom sektoru treba da izdvajaju u penzioni fond i smanjenje visine penzija.

Sindikati najavljuju da je protest samo prvi u nizu koji će biti organizovani preko leta da bi upozorili vladu da obrati pažnju na neka pitanja od vitalnog interesa zaposlenih u državnim službama koji su, prema rečima sindikalnih lidera, godinama radili i skromno zarađivali uzdajući se u pristojne penzije za koje će sada biti uskraćeni. "U četvrtak ćemo videti stotine hiljada javnih radnika u štrajku. U potpunosti očekujemo da će nam se na jesen pridružiti milioni", rekao je jedan od lidera Sindikata javnih i uslužnih službi.

Izvor: AFP i Euractiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zabrinutost zbog kreditnih rejtinga Belgije i Italije
  
• 

  Vesti

  : Finansijska kriza opredeljuje birače u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Monti: I Francuska i Nemačka među odgovornima za krizu u Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Lideri EU: Pomoć će stići u Grčku
  
• 

  Vesti

  : Grčka pod pritiskom generalnog štrajka i Brisela