Evropski političari, nezadovoljni procenama agencija za kreditni rejting u trenucima kada dužnička kriza potresa evro zonu, optužili su te agencije da su pristrasne a neki od njih su ocenili da je potrebno ograničiti njihov uticaj. Poslednji u nizu događaja koji je izazvao bes u Briselu je obaranje predviđanja agencije Mudiz (Moody's) za državne obveznice koje emituje Portugal. Procene Mudiza su podstakle sumnje u to da li će napori EU za izlazak pojedinih članica evro zone iz dužničke krize biti dovoljni bez restrukturiranja duga.

Agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga Mudiz spustila je portugalski rejting na Ba2 sa Baa1 i izrazila bojazan da Portugalija neće biti u stanju da u punoj meri ostvari ono na šta se obavezala - da smanji troškove, poveća poreze i ekonomski rast. Te obaveze zvanični Lisabon je preuzeo da bi od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobio spasilački paket zajmova od 78 milijardi evra.

Nakon što je agencija spustila rejting portugalskog državnog duga i svrstala ga u visoko rizičan, na berzi u Lisabonu cene akcija su 6. jula pale za više od 2,5%. U najvećem padu su, kao posledica prodaje, cene banaka, i hartije Komercijalne banke Portugalije pojevtinile 6. jula više od 5%, a evro i evropske akcije su pale posle sedam dana oporavka na berzi.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (José Barroso) rekao je da odluka da se smanji rejting Lisabona za četiri stepena tako brzo pošto je Portugal postao treća zemlja koja prima pomoć EU i MMF-a, raspiruje špekulacije na finansijskom tržištu.

"Čini se čudno da nijedna rejting agencija nije iz Evrope. To pokazuje da možda postoje određene predrasude na tržištu kada su u pitanju procene nekih evropskih pitanja", rekao je Barozo novinarima u Evropskom parlamentu. Od tri najveće agencije Mudiz i Standard end purs (Standard & Poor's) su iz SAD, dok Fič rejtings (Fitch Raitings) ima sedište u Njujorku i Londonu a većinski vlasnik je francuska kompanija.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schaeuble) zatražio je da se ograniči dominacija i uticaj nekoliko agencija za kreditni rejting.

Evropska komisija priprema predloge za regulativu koja se odnosi na agencije za rejting, ali se do sada o tome razovaralo samo na političkom nivou bez konkretnih koraka koji bi vodili osnivanju evropske agencije za kreditni rejting.

Evropski komesar za unutrašnje tržište i usluge Mišel Barnije (Michael Barnier) rekao je da bi mogao da razmotri kako da se suspenduje procena rejtinga za zemlje koje primaju pomoć od EU i MMF-a, a to su Grčka, Portugal i Irska.

Negativna procena Mudiza koja je usledila vrlo brzo pošto je nova vlada Portugala najavila mere štednje koje prevazilaze zahteve kreditora, dovela je u pitanje strategiju EU za rešavanje dužničke krize u evro zoni. Mudiz je ocenio da će Portugalu možda trebati novi paket pomoći da bi mogao da se vrati na tržište kaptala baš kao što je slučaj sa Grčkom oko čijeg novog programa pomoći vrednog 120 milijardi evra evropske vlade i banke pokušavaju da se dogovore.

"Osnovna zabrinutost na tržištu je da se situacija koju smo videli u Grčkoj ne ponovi u Portugalu", rekao je finasijski stručnjak iz kompanije Vest el bi (WestLB) Majkl Lester (Michael Leister).

Irska, takođe jedna od zemalja koja prima finansijsku pomoć, saopštila je 5. jula da će zbog sporijeg ekonomskog oporavka morati da dodatno smanji troškove sledeće godine kako bi postigla smanjenje deficita koje je zacrtano u programu pomoći vrednom 85 milijardi evra. Prema nekim analizama, i Dablin će možda morati da potraži novi paket pomoći jer se zbog slabog rasta ne očekuje da će biti u stanju da izađe na tržište da bi se zaduživao do 2013. kako je predviđeno.

Mudiz je naveo da su mere koje EU preduzima za prevazilaženje dužničke krize i posebno pokušaj da privatni kreditori podele deo tereta svih budućih paketa pomoći, razlog za oštro obaranje rejtinga.Zahtev da privatne banke i investitori podele rizik dužničke krize podstaknut je nezadovoljstvom građana u zemalja sa severa Evrope, koji ne žele nove izdatke da bi se spasile komšije sa juga koji, prema njihovom mišljenju, žive preko granica svojih mogućnosti.

Ali iz Mudiza poručuju da insistiranje na uključivanju privatnog sektora ne samo da povećava rizik za sadašnje investitore nego može i  da "obeshrabri privatni sektor da se upusti u nove pozajmice čime će se opet smanjiti šanse da Portugal samostalno izađe na tržište pod održivim okolnostima".

Zvaničnici EU ocenili su da su progonoze koje daju agencije za kreditni rejting već same po sebi ostvaruju jer otežavaju zemljama koje su u programu pomoći da se vrate na tržište kapitala.

Na finansijskom tržištu sve više preovladava mišljenje, koje vlasti članica EU pokušavaju da ospore, da će Grčka a verovatno i Portugal i Irska morati da restrukturiraju dug pre ili kasnije zbog čega će vlasnici obvezniva pretrpeti gubitke. Što je više ta pretpostavka rasprostranjena to će biti teže da se dogovore novi zajmovi Grčkoj.

U međuvremenu, očekuje se da MMF ove nedelje odobri novu tranšu pomoći Grčkoj pošto su se ministri finansija evro zone 3. jula dogovori da EU isplati svoj deo. Izvori u MMF-u tvrde da raste nezadovoljstvo među kretitorima koji nisu iz Evrope i vodećih kreditora zbog daljih izdvajanja za dužničku krizu u Evropi a da rešenje nije na vidiku.

Izvor: Euractiv.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Mere štednje i nezadovoljstvo šire se Evropom
  
• 

  Vesti

  : EU uspostavlja stalni finansijski mehanizam pomoći
  
• 

  Vesti

  : Monti: I Francuska i Nemačka među odgovornima za krizu u Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Zabrinutost zbog kreditnih rejtinga Belgije i Italije