Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Monti: I Francuska i Nemačka među odgovornima za krizu u Grčkoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Uzrok krize u Grčkoj nije samo nedostatak finansijske discipline, već i manjkavosti u primeni propisa, pre svega Pakta za stabilnost i rast, izjavio je bivši evropski komesar za unutrašnje tržište i konkurenciju Mario Monti. Monti, koji je sada predsednik milanskog Bokoni univerziteta (Bocconi) kazao je u intervjuu za italijanski EurAktiv da su za takvu situaciju delimično odgovorene i Francuska i Nemačka, koje su se tokom finansijske krize zalagale za izmenu propisa kako bi se javne finansije vodile odgovornije. On se založio za jačanje tržišta, kao način borbe protiv ekonomskog nacionalizma, i izrazio zabrinutost zbog tendencije da se prilikom odlučivanja gledaju kratkoročni, predizborni ciljevi.
"Kada je komisija predsložila da se Eurostatu (evropskom statističkom zavodu) daju veća prava u proceni i nadzoru javnih finansija zemalja članica, Francuska i Nemačka su se tom usprotivile", kazao je Monti.
"Slično se dogodilo i 2003, kada su te dve zemlje prekršile Pakt za stabilnost, a Komisija predložila da se izda odgovarajuće upozorenje, kao u slučaju Irske i Portugalije. Savet Ekofin (evropskih ministara ekonomije i finansija) se, pod pritiskom Francuske i Nemačke, a uz pomoć Italije, tome usprotivio i Komisija je odlučila da ne sprovodi te propise", kazao je Monti. Kako je naveo, nemačka kancelarka Angela Merkel priznala je da je ta odluka oslabila kredibilitet Pakta za stabilnost i doprinela naknadnim kršenjem Pakta, između ostalog u Grčkoj.
"To nam ukazuje da moramo temeljno da preispitamo savest. Moramo i da nastavimo da tražimo disciplinu od Grčke, ali i da primamo k znanju velike napore koja ta zemlja čini", doda o je Monti.
"Grčka mora da nastavi da ispunjava obaveze, ali i 'severnije' zemlje moraju da učine svoj deo posla. To nije toliko pitanje solidatnosti, kako je (nemačka kancelarka Angela) Merkel ponovila više puta, već i pitanje dobrog stanja evro zone, koje je od klučnog značaja za Nemačku", rekao je on. Bivši komesar je istakao da su nemačke firme i građani "prvi iskoristili prednosti jedinstvenog tržišta, evro zone i evropskih integracija".
Monti, autor prošlogodišnjeg izveštaja o jedinstvenom tržištu po narudžbi Evropske komisije, kazao je da su finansijska, ekonomska i socijalna kriza, a u nekim zemljama i politička, imala "razorne" posledice, ali da je dala zamajac upravljanju privredom u Evropi. "Ali tu me nešto brine - u mnogim zemljama postoji tendencija kratkoročnog gledanja, to se sigurno može videti u poltičkom izboru koji je sve više okrenut ka donošenju odluka koje mogu da budu korisne za izborne rezultate", rekao je Monti.
Monti je kazao da je, godinu dana nakon objavljivanja njegovog izveštaja o strategiji razvoja jedinstvenog tržišta, zadovoljan time što se ide ka jačanju jedinstvenog tržišta.
"Zadovoljan sam procesom koji je pokrenut i nadam se da će zadržati intenzitet i politički zamah", kazao je Monti, podsetivši da je jačanje jedinstvenog tržišta uvršteno i u prioritete poljskog predsedavanja EU kao peduslov za privredni rast. "Jačanjem jedinstvenog tržišta omogućava se da se odoli naletu ekonomskog nacionalizma u različitim zemljama u kojima jačaju stranke koje se suprotstavljaju evropskim integracijama", kazao je on.
Monti je rekao i da podržava izdavanje evroobveznica u EU za finansiranje investicija i infrastrukture.
"Zajedno sa nekim drugim ljudima, pomogao sam da se o tome nedavno ponovo pokrene rasprava pedloživši određeni vid evroobveznica u izveštaju predsedniku Evropske komisije u maju 2010", rekao je Monti i dodao da u tom slučaju te obveznice ne bi bile sredstvo za povećanje investicionih rashoda, već samo instrument "upravljanja dugom".
"Smatram da bi korišćenje jedinstvenog tržišta i u te svrhe koristilo svima, uključujući Nemačku", rekao je Monti i dodao da to ne bi omogućilo manje odgovorno vođenje računa o deficitu i dugu, već bi nasuprot tome povećalo disciplinovanje pojedinačnih zemaljai.
Kako je naveo, to ima i još jednu veliku korist - Evropska centralna banka (ECB) bi se oslobodila kupovine fondova slabih zemalja. Ona je to činila vellikodušno, ali i na "neodgovarajući i opasan" način. "Može se pojaviti mešanje sa njenom funkcijom monetarne politike i oslabiti strukturu kapitala ECB. A to je poslednje što bismo želeli", rekao je Monti.
Izvor: EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
