Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ponovo se odlaže prijem Bugarske i Rumunije u Šengen
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Više članica EU smatra da je još rano da Bugarska i Rumunija uđu u šengenski prostor i sve je izvesnije da će njihov prijem ponovo biti odložen, suprotno stavu Evropskog parlamenta. O tome će 9. juna razgovarati ministri pravde i unutrašnjih poslova EU na sastanku u Luksembrugu a očekuje se da će odložiti donošenje odluke. Holandija je najavila 9. juna da će se o prijemu Bugarske i Rumunije izjasniti tek 2012. godine nakon probnog perioda.
Očekuje se da ministri EU odlože odluku o prijemu Bugarske i Rumunije na neodređeno vreme iako je Evropski parlament 8. juna velikom većinom glasova podržao prijem te dve zemlje u Šengen. Stav Evropskog parlamenta i Evropske komisije je da prijem u šengenski prostor ne treba vezivati sa druge kriterijume osim tehničkih, dok neke članice EU smatraju da Sofija i Bukurešt moraju da ostvare napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije da bi bile primljene.
Prijemu se protive Francuska, Nemačka, Finska, Švedska, Holandija i Belgija. Tih šest zemalja želi da se sačeka sa odlukom sve dok Evropska komisija ne objavi povoljan izveštaj o napretku Bugarske i Rumunije u reformi pravosuđa i suzbijanju korupcije i, u slučaju Bugarske, borbi protiv organizovanog kriminala. U poslednjem takvom izveštaju iz februara ove godine zatraženo je od dve zmelje da učine veće napore.
Naredni izveštaj o napretku Bugarske i Rimunije se očekuje tokom leta, a ministri EU bi trebalo da to pitanje ponovo razmotre nakon objavljivanja novog izveštaja. Kako je prenela nemačka agencija DPA pozivajući se na neimenovane izvore u EU, čak i ako u septembru bude dato zeleno svetlo za prijem to se neće desiti pre proleća 2012. godine.
Holandski ministar za imigraciju Gerd Lers je najavio 9. juna da će se holandska vlada izjasniti 2012. o zahtevu Rumunije i Bugarske da se priključe Šengenu, nakon što te dve zemlje prođu probni period. Taj period bi, kako prenosi AFP, trebalo da traje godinu dana, do letnjeg izveštaja u 2012. godini.
"Suviše je rano za donošenje takve odluke i biće nam sigurno potrebno još vremena pre nego se odlučimo", rekao je Lers uoči sastanka u Luksemburgu. "Tražimo od novih članica da efikasno kontrolišu naše zajedničke granice. Neophodno je i da Rumunija i Bugarska efikasno i nepovratno sprovedu reforme u pravosuđu", rekao je holandski ministar.
Background Ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor bio je prvobitno planiran za mart 2011, ali je odložen zbog odluke Francuske i Nemačke da blokiraju njihov prijem zbog nedovoljnog napretka u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i obezbeđivanju pune kontrole granice. Sofija i Bukurešt se nadaju da će odluka o njihovom prijemu biti doneta na jesen.
Rumunija i Bugarska su pristupile EU 1. januara 2007. godine, iako nisu ostvarile kriterijume u pravosuđu i borbi protiv korupcije. U slučaju Bugarske problem je bila i borba protiv organizovanog kriminala.
Evropska komisija je uvela Mehanizam za saradnju i verifikaciju (CVM) kako bi pomogla dvema zemljama u primeni standarda nakon pristupanja EU.
Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene u tu zonu.
Diplomatski izvori su rekli da postoji bojazan da bi poverljivi podaci iz šengenske baze podataka mogli da dospeju u ruke grupa organizovanog kriminala. Takođe, prilivih ilegalnih imigranata, uglavnom iz severne Afrike, preko Italije ali i preko tursko-grčke granice ne ide u prilog proširenju Šengena u ovom trenutku.
Francuski ministar za evropske poslove Loran Vokije (Laurent Wauqiez) je u januaru upozorio da "tri četvrtine" problema u vezi sa ilegalnim imigrantima i trgovinom oružjem, drogom i decom otpada na Rumuniju, Bugarsku i Grčku. "Ako baza podataka šengenskog prostora padne u ruke međunarodnih grupa organizovanog kriminala, celokupna evropska unutrašnja bezbednost nestaje", upozorio je on.
Oklevanju članica EU da podrže prijem dve nove članice u šengeski prostor doprinose i političke prilike na unutrašnjem planu. Prema diplomatskim izvorima, francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy), koga očekuju predsednički izbori u maju 2012, neće rizikovati da donosi bilo kakve odluke u vezi sa šengenskim prostorom koje bi mogla da iskoristi u svojoj kampanji kandidatkinja ultradesničarskog Nacilnalnog fronta Marin Le Pen (Marine).
Odlaganje prijem bi moglo da donese probleme i u Rumuniji i Bugarskoj, čije vlasti su prijem u Šengen postavile za prioritet. Bugarski premijer Bojko Borisov, koji je više puta rekao da je Bugarska spremna da uđe u šengenski prostor pre kraja 2011, sada se suočava sa padom popularosti pred predsedničke izbore na jesen.
Podrška Evropskog parlamenta
Evropski parlament i Evropska komisija smatraju da pristupanje šengenskom prostoru nije povezano sa napretkom dve zemlje u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, što Komisija nadzire kroz Mehanizam za saradnju i verifikaciju, i da politička pitanja ne treba da nađačaju pravnu osnovu.
Evropski poslanici smatraju da kriterijumi slobode kretanja treba da budu isti za sve članice i da nema razloga da se odloži ulazak Bugarske i Rumunije u šengenski prostor. Za to je 8. maja glasalo 487 poslanika Evropskog parlamenta, 77 je bilo protiv a 29 uzdržano.
U svom izveštaju poslanik Evropskog parlamenta Karlos Koeljo (Carlos Coelho) je naveo da su tokom provera date pozitivne ocene za dve zemlje u svim ključnim oblastima - upostavljanju zajedničke carine, izdavanju šengenskih viza i kontroli vazdušne, kopnene i pomorske granice.
Poslanica iz redova socijalista Silvi Gijom (Sylvie Guillaume) je rekla da ne treba dodavati druge kriterijume, koji pre svega imaju politički značaj. I poslanica konzervativne Evropske narodne partije Veronik Matije (Veronique Mathieu) je pozdravila napore Bugarske i Rumunije i navela da je jasno da su svi tehnički kriterijumi ispunjeni.
U raspravi je ramzotreno više preporuka a jedna od njih je bila da Bugarska zajedno sa Grčkom i Turskom rešava pitanja priliva imigranata.
Ministarstva spoljnih poslova Rumunije i Bugarske su pozdravila odluku Evropskog parlamenta i izrazila nadu da će je ministri EU uvažiti kako bi u što kraćem roku doneli odluku o prijemu dve zemlje u šengenski prostor.
Izvor: AFP, Beta i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
