Italijanski senatori bi 14. jula trebalo da odobre plan štednje kojim bi se zaustavio talas dužničke krize koji drma zemlje evro zone. Mere štednje su neophodne jer Italija ima javni dug koji iznosi 1.900 milijardi evra što je 120% BDP-a te zemlje. Usvajanje plana u Senatu u Rimu očekuje se 14. jula dok će poslanici u Predstavničkom domu glasati dan kasnije. Mere štednje i kriza u Italiji mogle bi se negativno odraziti na privredu Srbije, ocenjuju ekonomisti.

Osim nagomilanog javnog duga Italiju potresa i politička kriza i podele u vladajućoj koaliciji koja je zabeležila loše rezultate na proteklim lokalnim izborma a premijer Silvio Berluskoni (Berlsconi) i ministar finansija Djulio Tremonti (Giulio) ne mogu da pronađu zajednički jezik. Osim toga, privredni rast u zemlji je usporen što opasno povećava troškove zaduživanja zemlje. Takođe 14. jula Italija je izdala državne obveznice vredne 3 milijarde evra koje će stići na naplatu 2016. i 2026. po rekordno visokim kamatama.

U pokušaju da zaštite Apeninsko poluostrvo od krize koja preti da baci na kolena evro zonu, vlast i opozicija u Italiji, koja je treća po snazi industrija EU, dogovorili su se da se oštre mere štednje uvedu u što kraćem roku. Opozicija levog centra ipak neće glasati za mere vlade i zahteva ostavku Berluskonija navodeći da je izgubio kredibilitet da vodi zemlju tokom krize.

Strah od dužničke krize naterao je Italiju da novim merama ojača štednju koja je uvedena prošle godine i omogući da zemlje postignu uravnotežen budžet 2014. Do te godine prema novom planu trebalo bi da se uštedi 47 milijardi evra u budžetu što je 7 milijardi više nego što je prvobitno predviđeno.

U ovkiru plana sredstva će se prikupiti kroz privatizaciju koja će početi 2013. Biće uvedena i participacija na posete lekaru, dok će ušteda biti i na račun plata državnih i lokalnih funcionera, a biće obustavljeno i zapošljavenje u javnoj službi. Od 2013. doći će do izmena i u penzionom sistemu, a biće povećana starosna granica za odlazak u penziju i solidarni doprinosi. Pooštrena je i poreska politika u nekim sektorima među kojima je i trgovina nekim finansijskim instrumentima kao što su berzanske opcije.

Posle kratkotrajnog predaha na finansijskom tržištu 13. jula je agencija Fič (Fitch) snizila rejting Grčke što je podvuklo težinu situacije u kojoj se ta zemlja nalazi. Međutim dogovor o novoj pomoći Grčkoj još uvek nije postignut a najveće prepreka na tom planu je učešće privatnog sektora.

Negativni uticaj na Srbiju

Kriza koja preti da se iz Grčke prenese i na druge zemlje a posebno na Italiju može uticati i na Srbiju smatraju ekonomski stručnjaci. Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov ocenio je da će se kriza u Italiji negativno odraziti na privredu Srbije.

"Italija će manje uvoziti, ako zaista krene u program štednje. Potom, biće smanjene mogućnosti italijanskih investicija u inostranstvo, jer se pogoršava kreditna situacija kako u Italiji, tako i za italijanske kompanije. Treće, italijanske banke koje rade u Srbiji će imati smanjene mogućnosti kreditiranja ako njihove centrale moraju da smanjuju svoje aktivnosti", rekao je on agenciji Beta.

On je izrazio bojazan da bi ako italijanska kriza bude deo šire ili još dublje krize u Grčkoj i u evro zoni uopšte, posledice bile još dalekosežnije.

Italija je najznačajniji spoljnotrovinski partner Srbije a robna razmena je u prvih pet meseci 2011. godine veća za 25 odsto u odnosu na isti period lani. U Srbiji rade četiri italijanske banke i više od 200 kompanija, a među najvećima su "Fijat", "Beneton", "Pompea". Italija je kao zemlja šesta po ulaganjima u Srbiji, a njihove kompanije su za devet godina investirale skoro milijardu dolara.

I Ekonomista Goran Nikolić smatra da će se kriza u Italiji negativno odraziti na srpski izvoz, investicije i bankarski sektor. On je između ostalog naglasio i da italijanska banke u Srbiji drže značajan deo aktive, da su neke od njih vodeće kao i da bi ih veća kriza sprečila da imaju ozbiljniju bankarsku aktivnost koja bi bila finansirana novcem iz matičnih banaka.

Da su odnosi Italije i Srbije važni za obe zemlje potvrđuje i poseta Silvija Berluskonija koji 15. jula dolazi u posetu kada će u Beogradu razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem. Ipak i poseta italijanskog premijera potvrđuje ozbiljnost namere Italije da što pre uvede mere štednje jer Berluskoni u Beograd dolazi bez ministara koji je trebalo takođe da dođu u posetu, ali ipaki ostaju u Rimu zbog rasprave o rebalansu budžeta i hitnim merama  kako bi se sprečila dužnička kriza.

Ministri unutrašnjih poslova, ekonomskog razvoja, poljoprivrede i instrastrukture koji je trebalo da stignu u Srbiju, odložiće posetu  za kasnije, a odložen je i Poslovni forum kao i potpisivanje četiri predviđena sporazumao bilateralnoj saradnji.

Izvor: AFP; Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Pojačava se borba protiv krize u EU
  
• 

  Vesti

  : Mere štednje i nezadovoljstvo šire se Evropom
  
• 

  Vesti

  : Teška borba za finansijsku stabilnost evro zone
  
• 

  Vesti

  : Italija i Nemačka glavni ekonomski partneri Srbije