Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pojačava se borba protiv krize u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri finansija zone evra 11. jula su odlučili da ojačaju fond za pomoć zemljama u krizi i dodatnim novcem i merama koje će olakšati pružanje pomoći i vraćanje duga. Njihov sastanak trajao je osam i po sati i održan je u trenutku kada raste bojazan da se finansijska kriza proširi na Italiju i Španiju, što bi dovelo u opasnost celu monetarnu uniju. Stručnjaci ukazuju da je uzrok problema Italije na finansijskom tržištu i da ne postoji bojazan od "grčkog scenarija" u toj zemlji. Zbog povećane opasnosti od krize razmatra se zakazivanje vanrednog samita lidera evro zone za petak.
Ministri finansija su nakon sastanka, dan pre Saveta ministara finansija i ekonomije, objavili izjavu sa ciljem da akterima na tržistu uliju poverenje u to da će, nakon sedmica pregovaranja i podela, preduzeti odlučne mere za očuvanje stabilnosti zone evra.
Među konkretnim merama o kojima su se dogovorili je povećanje fonda za pomoć zemljama u krizi, koji je uspsotavljen prošle godine nakon krize u Grčkoj. Taj Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost sada ima na raspolaganju za pozajmice 440 milijardi evra. Mnogi ekonomisti, međutim, smatraju da to ne bi bilo dovoljno ukoliko bi kriza izbila u velikim privredama poput Italije i Španije, koje su se tokom prethodnih dana našle pod lupom tržišta.
Plan ministara evro zone je takođe da odobre produženje rokova za vraćanje duga koje je EU odobrila zemljama u krizi. Predviđeno je i snižavanje kamatnih stopa. To će pre svega važiti za drugi paket pomoći Grčkoj, o kojem se vode razgovori nakon što je postalo očigledno da prvi paket od 110 milijardi evra neće biti dovoljan da bi Grčka izbegla bankrot.
Među predviđenim merama je i pobojšanje održivosti grčkog javnog duga, navodi se u saopštenju. Pod time bi se mogla podrazumevati pomoć Grčkoj za otkup dela sopstvenog duga, kako bi se on smanjio.
Te odluke, koje će Grčkoj pomoći da odahne, najavljene su u trenutku kada je premijer te zemlje Jorgos Papandreu počeo da gubi strpljenje. "Nema mesta neodlučnosti i greškama", naveo je Papandreu u pismu šefu evrogrupe Žan-Klodu Junkeru (Jean-Claude Juncker), Papandreu je u pismu izražio žaljenje zbog "kakofonije" kojoj su se prepustili evropski lideri.
Zemlje zone evra založile su se takođe da primoraju privatne poverioce Grčke - banke, osiguravajuće kompanije i penzijske fondove - da učestvuju u planu pomoći, uprkos tome što ta ideja izaziva neuglasice u Evropi. Neke zemlje smatraju da je to preduslov za nove pozajmice Grčkoj, dok druge strahuju da bi to moglo samo produbiti strah na finansijskom tržištu i pogoršati krizu.
Lideri zone evra su odlučili i da unesu dodatnu fleksibilnost u mehanizam za pomoć zemljama EU. Oni nameravaju da odobre da se iz tog fonda kupuju obveznice zemalja koje su u krizi i na sekundarnom tržištu, odnosno od investitora nakon primarne emisije.
Predviđene mere su, međutim, za sada još neodređene i za sada nisu postiglei željeni rezultat - umirile tržište.
Rekordne stope zaduživanja
Prvog dana ove sedmice na tržištima u Evropi zabeležen je veliki pad. Na berzi u Milanu zabeležen je pad od 3,96% pošto se ta zemlja našla u centru pažnje zbog duga od skoro 1.900 milijardi evra.
Kriza u Italiji, kako ukazuju stručnjaci, nije mnogo verovatna budući da je reč o jakoj privredi, koja ima treću po jačini industruju u zoni evra. Međutim, sama pomisao na krizu u Italiji izaziva uzas budući da je njena privreda više nego dva puta veća od zbira privreda tri zemlje koje su do sada dobile pomoć - Grčke, italije i Portugalije.
Ukoliko bi Italija zapala u krizu cela zona evra bi bila ozbiljno ugrožena. Zato kancelarka Angela Merkel nie repzala od toga da zamoli Silvija Berluskonija (Berlusconi) da primeni mere štednje koje je njegova vlada obećala.
Stope za zaduživanje Italije i Španije su na najvišem nivou od osnivanja zone evra, što znači da im treba sve više novca za finansiranje budžetskog deficita. Razlika između stope za zaduživanje Francuske i Nemačke, koja se smatra referencom, povećana je na rekordni nivo.
Jedan od glavnih uzroka straha na tržištu je oklevanje Evropljana da odobre drugi plan pomoći Grčkoj. Bio je predviđeno da se plan usvoji početkom jula, ali je to po svoj prilici odloženo za kasniji termin.
Među Evropljanima postoje i razlike u viđenju da li treba preuzeti rizik i proglasiti delimičnu neposobnost Grčke da otplati dug, uključivši u to i banke. Evropska centralna banka je, kako je istakao Junker, protiv te opcije, ali nisu sve vlade EU saglasne sa tim stavom. Ministri finansija evro zone nisu isključili tu mogućnost, istakao je holadnski minsitar finansija.
Zbog sve veće strepnje od proširenja krize u evro zoni, razmatra se mogućnost da se 15. jula održi vanredni samit lidera evro zone u Madridu. To su nezvanično AFP-u preneli diplomatski izvori u Briselu, a mogućnost da se održi samit nije isključio ni predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Rompuy)
Italija nije u opasnosti od grčkog scenarija
Background Šefovi vlada i država EU su u martu, pod pritiskom finansijske krize, usvojili niz mera za odbranu od krize - odobreno je osnivanje stalnog fonda za pomoć zemljama u krizi, kao i mere finansijske discipline za sprečavanje kriza u budućnosti.
Tada je potvrđeno uspostavljanje stalnog mehanizma za pomoć zemljama u krizi, takozvanog Mehanizma za stabilnost. Odobrena je izmena osnivačkog ugovora EU koja će garantovati pravnu zasnovanost takvog mehanizma. Dogovoreno je i da se kapacitet privremenog mehanizma poveća sa 250 na 440 milijardi evra.
Pomoć EU do sada su tražili Grčka, Irska i Portugalija.
Novi problem koji se postavio pred evro zonu je opasnost od krize u Italiji. Ekonomisti, međutim, smataju da ona ima jake strane koje je štite od grčkog scenarija. Kamatne stope u Italiji su 11. jula dostigle novi rekord, povećavši i trošak ogromnog duga te zemlje čija vrednost je za 20% viša od bruto domaćeg proizvoda. Italija je 12. jula izdala 6,75 milijardi evra jednogodišnjih obveznica, a kamatne stope su se zbog strepnje za širenje krize dodatno povećale.
Italija je svakako novo žarište u dužničkoj krizi Evrope, ali je to manje posledica ključnih indikatora nego manjka poverenja u sposobnost evropskih lidera da reše problem, ocenio je Jan Randolf iz firme IHS Global insajt (Insight).
Stručnjak Unikredita (UniCredit) Marko Vali (Marco Valli) ukazao je da je Italija na meti "talasa snažnih špekulacija" u trenutku kada se pojavljuju sumnje u budžetske ciljeve te zemlje. Italija je, naime, 30. juna usvojila plan štednje 40 milijardi evra.. I dalj epostoji sumnja u to da li će i kako biti sproveden taj plan, koji bi trebalo gotovo da ukine budžetski deficit u 2014. godini.
Investitori se brinu i zbog zategnutih odnosa između šefa vlade Silvija Berluskonija i mnisra ekonomijei i finansija Đulija Tremontija (Giulio). Problem je i to što je nekadašnji Tremontijev glavni saradnik umešan u korupcijski skandal.
U tako teškoj situaciji opozicija je stavila do znanja da neće ometati usvajanje plana štednje u skupštini pre letnje pauze. Da bi se umirila strepnja, predsednik italijanskog parlamenta najavio je da će zakazati glasanje za četvrtak, a Tremonti je napustio sastanak ministara ekonomije i finansija EU da bi olakšao da se to sprovede u delo.
Fratini: Špekulativni napad na Italiju
Uprkos problemima, eknonomisti ne smatraju da postoji rizik da Italija krene stopama Grčke, Španije i Portugalje i zatraži pomoć.
"Privatno zaduženje je smanjeno, bankarski sektor je zdrav, Italija je treća industrijska sila zone evra, dok Grčka živi od turizma i malo drugih stvari, a deficit (3,6% BDP u 2010) je niži od većine drugih zemalja, istakao je Vali iz Unikredita.
Stručnjak Inteze Sao Paolo Luka Mecomo (Luca Mezzomo) upozorio je međutim, da bi povećanje kamatnih stopa za zaduživanje Italije, ukoliko bi potrajalo, moglo da primora Italiju da usvoji nove mere štednje što bi smanjilo izglede za privredni rast, koji i sada nisu najbolji. On je takođe ocenio da visoke kamatne stope neće ugroziti finansiranje duga Italije.
Ministar inostranih poslova Italije Franko Fratini (Franco Frattini) ocenio je da je rec o "čito špekulativnom napadu" tržišta na Italiju. "Reč je o čisto špekulativnom napadu jer su naše banke u boljem stanju od onuih u drugim zemljama, nismo imali naduvano tržište nekretnina kao Španija ili krah finansija kao Irska, a nemamo ni grčke javne finansije", kazao je Fratini.
Fratini je kazao da bi plan štednje trebalo do kraja jula da bude usvojen u parlamentu i pozvao je opoziciju da ne podnese "500 amandmana". Fratini je jedan od retkih italijanskih zvaničnika koji su s eizjasnili o glasinama o mogućoj krizi u Italiji. O tome za sada ćute i ministar finansija i šef vlade.
Sa stavom da je uzrok problema Italije na finansijskom tržištu složila se i nova direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard (Christine Lagarde). "Jasno je da se Italija trenutno suočava sa problemima koje su uglavnom izazvala tržišta i kojima će italijanska vlada i partneri, sigurna sam, pokloniti veliku pažnju", kazala je Lagard za AFP, Ona je navela da je italijanski deficit, ukoliko se ne ubroje kamatne stope, među najnižima u EU, kao i da je dug poseban budući da je veliki deo u rukama državljana. Za stabilizaciju situacije od ključnog značaja je da se ostvari privredni rast, navela je ona.
Na pitanje o ulozi krejting agencija u probleima Italije, ona je kazala da su agencije "odigrale ulogu, u to nema nikakve sumnje".
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
