Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Teška borba za finansijsku stabilnost evro zone
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članice zone evra i dalje naporno rade da bi očuvale finansijsku stabilnost. Dok španski zvaničnici, ohrabreni spremnošću Kine za kupovinu duga te zemlje i brojnim ugovorima sklopljenim u Pekingu, najavljuju da neće biti dodatnih mera štednje, u Portugaliji se vode razgovori o visini međunarodne pomoći. Strateg revolucije u Portugaliji kojom je zbačena diktatura 1974. godine kazao je da ne bi dizao revoluciju da je znao koliko će se teško živeti u njegovoj zemlji skoro tri decenije kasnije. Političke stranke će teško sklopiti sporazum nepuna dva meseca uoči izbora, a dospevanje jedne rate duga na naplatu ističe.
Eksperti Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda započeli su 12. aprila "tehničku procenu" neoophodnu za pregovore o iznosu i uslovima međunarodne pomoći Portugaliji.
Evropski i međunarodni zajmodavci će Portugaliji pomoći samo uz striktne uslove štednje i politiku promovisanja rasta i konkurentnosti privrede, što obuhvata i strukturne reforme i privatizaciju.
Postavlja se pitanje, međutim, da li je moguće postići zadovoljavajući sporazum u trenutku političke krize. Premijer te zemlje Žoze Sokrateš (Jose Socrates) je, naime, 23. marta podneo ostavku kada plan štednje koji je vlada predložila nije usvojen u parlamentu. Prema sadašnjim prognozama, favorit za pobedu na izbore je opoziciona socijaldemokratska stranka PSD. U takvim okolnostima nijedna stranka nije spremna za kompromis, koji zajmodavci traže kako bi se garantovalo da će mere biti primenjen nezavisno od ishoda izbora.
Portugalija ne može da čeka izbore, pa da o pomoći pregovara nova vlada - 15. juna joj stiže na naplatu pet milijardi evra duga, što bi teško mogla da otplati bez pomoći jer investitori traže izuzetno visoku kamatu za zaduživanje Portugalije čak i kada je reč o kratkoročnim zajmovima. Prema prvoj proceni komesara za ekonomska pitanja Olija Rena (Olli Rehn), Portugaliji je potreban iznos od oko 80 milijardi evra.
Dolazak evropskih stručnjaka, a posebno MMF-a, 28 godina nakon prethodne intervencije te institucije u Portugaliji, zaokupio je naslovnice u novinama i udarne termine u dnevnicima, uglavnom u negativom kontekstu. Većina uvodničara i komentatora to je ocenila kao poniženje zemlje.
"Tim MMF-a, Evropske centralne banke i Evropske komisije koji danas dolazi u Lisabon, dolazi da potvrdi naš neuspeh. Svaki korak nakon silaska iz aviona predstavljaće udar za naš ponos, autonomiju, samoopredeljenje", napisao je direktor ekonomskog dnevnika Žornal de negosios (Jornal de Negocios) u izdanju od 12. aprila. U listu Dijario de notisijas (Diario de Noticias), kolumna bivšeg predsednika Portugalije Marija Soareša (Soares) objavljena je pod naslovom "Portugalija na kolenima".
Situacijom u Portugaliji ogorčen je i strateg takozvane "karanfil revolucije", koja je, za razliku od većine pučeva, nakon zbacivanja diktuture zaista otvorila put stvaranju demokratije. Jedan od vojnih stratega te revolucije sprovedene bez ispaljivanja ijednog metka Otelo Saraiva de Karvaljo (Carvalho) kazao je da je to što dva miliona Portugalaca živi u bedi dokaz da ciljevi revolucije nisu ostvareni i ukazao da nije u redu da postoje ogromne razlike u platama između običnih ljudi i onih na visokim pozicijama.
"Zapanjen sam. A ostali? Oni koji ustaju u pet ujutru da bi išli u fabriku i na polje, a na kraju meseca dobijaju bednu zaradu?", zapitao je on. Najniža bruto zarada u Portugaliji je 475 evra, a po predviđanju MMF-a, ta zemlja će ove godine zabeležiti pad privrede od 1,5% BDP-a, a 0,5% u 2012 , dok će nezaposlenost nastaviti da raste i dostići 12,4% naredne godine.
Background Zemlje evro zone u krizi mogu da zatraže pomoć iz privremenog mehanizma pomoći, čiji kapacitet je 440 milijardi evra. Lideri EU su se 25. marta dogovorili o uspostavljanju stalnog mehanizma pomoći koji će imati kapacitet 500 milijardi evra. Zemlje koje zatraže pomoć prihvataju i obaveze u pogledu štednje i boljeg uređivanja javnih finansija. Strogi uslovi pozajmica mogu da izazovu nezadovoljstvo određenih slojeva naroda, pa i političke krize, što se i do sada pokazalo u slučajevima zemalja koje su bile prinuđene na traženje pomoći.
Pomoć EU i međunarodnih zajmodavaca do sada su dobile Grčka i Irska. Portugalija je pomoć nedavno zatražila.
Lideri EU su na sastanku u martu, pored mera pomoći, odobrili i stvaranje mera za jačanje budžetske discipline u EU. Glavni promoter izvesnog usklađivanja politika u EU je Nemačka, koje želi da predupredi krizu i ubedi svoje građane da neće plaćati za neodgovorno ponašanje drugih zemalja članica.
"Ne bih izveo 25 april da sam znao da ćemo doći u sadašnju situaciju", kazao je on i dodao da bi se umesto toga odlučio za ono što "rade mladi danas" - otišao u inostranstvo.
Španija odahnula zahvaljujući pomoći Kine
Od kada je Portugalija početkom aprila zatražila međunarodnu pomoć, pod lupom aktera na finansijskom tržištu našla se i Španija, koja se tradicionalno smatra slabom karikom zone evra.
Strepnja za finansijsku stabilnost te zemlje, koja je sprovela mere štednje, smanjena je, a dodatni optimizam ove sedmice unela je najava povećanja saradnje sa drugom svetskom ekonomskom silom - Kinom. Premijer Španije Hoze Luis Sapatero (Jose Zapatero) kazao je da nisu planirane nove mere za smanjenje budžetskog deficita, napomenuvši ipak da ne treba usporiti sa reformama i da vlada planira da odobri nove mere za podsticanje rasta.
Kako je Sapatero obznanio, španske firme su tokom njegove posete Pekingu dobile ugovore u vrednosti od jedne milijarde evra.
Veliki deo novca odnosi se na dva ugovora između španskog lidera u domenu obnovljivih izvora Gamesa i kineskih firmi Čajna risorsiz pauer (China Ressources Power) i Čajna Datang korporejšen (China Datang Corporation) za po 150 vetrenjača ukupne snage 600 megavata. Potpisani su i drugi ugovori - najveća finansijska kompanija Španije Banko Santander sklopila je ugovor za finansiranje izvoza telekomunikacione opreme sa kineskim proizvođačem ZTE, a španska kompanija Inra u Kinu će izvesti simulator leta i u njemu obučavati pilote helikoptera. Proizvođači automobilske opreme Grupo Antolin, Maksam (Maxam) i Ringo Valvulas otvoriće predstavništva u Kini.
Premijer Kine kazao je svom gostu da je ta zemlja spremna da nastavi da kupuje državni dug Španije. Kina, prema zvaničnim podacima, poseduje 12 % javnog duga Španije, dok je na početku finansijske krize u toj zemlji imala 4%. "Povećanje (ulaganja) u španski dug predstavljalo je značajan faktor za postizanje stabilnosti, likvidnosti i ulivanje poverenja tržištu", istakao je Sapatero. On je naglasio da je Kina od ključnog značaja za ekonomsku diplomatiju, koja predstavlja značajan deo spoljne politike u današnjem svetu.
Sapatero će nastaviti azijsku turneju posetom Singapuru, a onda će se vratiti u Kinu, na tropsko ostrvo Hainan, da bi učestvovao da forumu Boao, takozvanom azijskom Davosu.
Sa problemima se i dalje bori i Grčka, prva zemlja evro zone koja je prošle godine zatražila evropsku pomoć zbog krize.
U Atini je 12. aprila boravio predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Rompuy), koji je skoro godinu dana od kada je Grčka dobila međunarodnu pozajmicu od 110 milijardi evra ukazao da je za oporavak privrede potrebno vreme i da Grčka treba da nastavi reforme koje je započela i "odvažni plan privatizacija". On je nakon sastanka sa premijerom Grčke Jorgosom Papandreuom kazao da su ti napori u dugoročnom interesu Grčke i istakao je da je potrebno poboljšati konkurenciju i postaviti osnove za rast i zapošljavanje.
Van Rompej je u Grčkoj fondaciji za evropsku politiku (Eliamep), koja je i organizovala posetu, kazao da će Grčka morati da ulaže napore i u narednim godinama.
U privatnom sektoru se, kako je naveo, već pojavljuju pozitivni znaci, poput povećanja izvoza, ali još toga treba poboljšati, posebno u javnoj administraciji, poreskoj politici i statističkom sistemu. "Od ključnog značaja je ponovo uspostaviti socijalnu pravdu", dodao je on i naglasio da zbog toga treba poboljšati borbu protiv utaje poreza, privilegija i korupcije.
On je Papanderuu čestitao na "odlučnosti i hrabrosti" i najavio da će EU nastaviti ada pomažeGrčkoj.
"To može da potraje - kao Odisej prilikom povratka - ali uspećete", poručio je Van Rompej, predsednik Evropskog saveta.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
