Šef Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trichet) ocenio je 9. avgusta da se "finansijska tržišta nalaze u najtežoj krizi od kraja Drugog svetskog rata". Nemački mediji prenose detaljno intervju koji je Triše dao francuskoj radio-stanici Evropa 1 (Europe 1) u kojem je šef ECB-a ocenio da ključnu ulogu u okončanju te krize ne treba da ima ova institucija, već države članice evro zone.

"Mi očekujemo da vlade učine ono što smatramo da je njihov zadatak i što je u skladu sa njihovom odgovornošću", rekao je Triše.

Posebno jasno upozorenje Triše je uputio Italiji i rekao da je vladi Silvija Berluskonija (Silvio Berlusconi) proteklih dana "izrazito jasno" rečeno "kakve odluke treba da donese, pre svega da što pre ponovo uspostavi normalnu budžetsku situaciju". Isto se, kako je rekao Triše, "očekuje i od španske vlade".

ECB je juče 8. avgusta objavila da će kupiti obveznice španskog i italijanskog državnog duga. Nemački mediji prenose Trišeovu najavu da će tek narednog ponedeljka saopštiti koliko novca je uloženo u tu kupovinu koja je danas i juče pokazala prve uspehe, jer su počele da padaju kamate na državne obveznice dve zemlje.

Nemačka savezna kancelarka Angela Merkel je, kako je preneo jedan od vladinih portparola, izrazila olakšanje zbog odluke ECB da otkupi deo obveznica španskog i italijanskog državnog duga.

Međutim, ovaj potez oštro je kritikovao šef nemačke centralne Banke Jens Vajdman (Weidmann), koji je do proletos bio kancelarkin saveznik za ekonomska pitanja. Prema njegovoj proceni, ECB uopšte nije smela da interveniše, već su to, ako je bilo nužno, morale da učine zemlje članice evro-zone. Vajdman je ocenio da je ECB prekoračila ovlašćenja i povukla potez u suprotnosti sa njenim ključnim zadatkom da čuva stabilnost zajedničke evropske valute.

Po Vajdmanovoj oceni, ali i po mišljenju niza nemačkih analitičara, potez ECB učinio je da će Španija i Italija sada činiti još manje napore da štede, pri čemu se već i dosadašnje mere budžetske štednje u ove dve države smatraju nedovoljnima.

Vladin portparol stavio je do znanja da kancelarka ne namerava ni da se obrati javnosti i stanovništvu objasni kako poteze ECB tako ni novonastalu situaciju u vezi sa potresima na finansijskim tržištima posle snižavanja kreditnog rejtinga SAD.

Zahtevi Liberala, manjeg koalicionog partnera u saveznoj vladi, da se zakaže vanredna sednica Bundestaga ostali su bez pozitivnog odgovora kako od strane kancelarkinih hrišćanskih-demokrata, tako i od strane socijaldemokratske i zelene opozicije.

Ekonomski stručnjaci opozicionih stranaka potez ECB ocenjuju kao nužan i smatraju da ova institucija mora sada da ispašta zbog toga što su političari propustili da urade proteklih meseci.

Opozicione stranke već duže traže od kancelarke Merkel da predloži da Evropska unija, umesto stalno nove pomoći, za zemlje koje su zapale u finansijsku krizu pokrene veliki investicioni program sličan Maršalovom planu posle Drugog svetskog rata.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U 20. veku zabeležena dva velika kraha u svetu
  
• 

  Vesti

  : Borba protiv krize na svetskom nivou
  
• 

  Vesti

  : Kriza prekinula odmore evropskih zvaničnika