Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zahvalnost DDR na Berlinskom zidu izazvala gnev
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemački mediji su 15. avgusta burno reagovali na zahvalnost za izgradnju Berlinskog zida i "očuvanje mira u Evropi", koju je bivšoj Istočnoj Nemačkoj na naslovnoj strani svog časopisa uputila nemačka partija Levica. U Nemačkoj je 13. avgusta obeleženo 50 godina od početka izgradnje zida koji je podelio Berlin i razdvojio susede i porodice.
Na naslovnoj strani nedeljnika "Mladi svet" (Junge Welt) objavljenoj 13. avgusta na 50. godišnjicu početka gradnje zida objavljeno je veliko "Hvala" na crvenoj pozadini, ilustrovano slikom istočnonemačkih vojnika kako obezbeđuju gradnju zida kod Brandenburške kapije.
Partija je zahvalila nekadašnjoj Demokratskoj Republici Nemačkoj (DDR) što je 28 godina "očuvala mir u Evropi", kao i obezbedila 28 godina bez nezaposlenosti i besplatne zdravstvene zaštite, besplatnog obrazovanja i dovoljno mesta u obdaništima, pored ostalog.
To je izazvalo ogorčenje u nekoliko dnevnih listova, pa i u Veltu (Die Welt) i najčitanijem nemačkom listu, Bildu. "Časopis partije Levica ruga se žrtvama Zida", naveo je Bild, dodajući da je "odbrana DDR postala uvreda".
Direktor muzeja istočnonemačke obaveštajne službe Štazi (Stazi), istoričar Hubertus Knabe je u intervjuu za Bild časopis "Mladi svet" nazvao "levičarskim Štirmerom (Sturmer)", antisemitskim nacističkim novinama koje su u Nemačkoj izlazile tridesetih godina 20. veka.
"List na ciničan način rehabilituje diktaturu SED", vladajuće partije u Istocnoj Nemačkoj, ocenio je Knabe.
U Berlinu je 13. avgusta obeležena 50. godišnjica početka izgranje Zida. Svečanosti je prisustvovala i nemačka kancelarka Angela Merkel, i sama odrasla u istočnom, komunističkim delu Berlina.
Angela Merkel je ispričala uoči ceremonije 50-godišnjice izgradnje Zida, da je kao sedmogodišnjakinja sa bakom redovno išla u Zapadni Berlin i da je podela, uvedena ubrzio nakon toga, za nju bila neprihvatljiva iako je bila dete. "Od tada, nisam mogla da posećujem baku u Hamburgu, niti rođake. To je, naravno, obeležilo moj život", rekla je kancelarka u neuobičajeno otvorenom razgovoru.
Gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt je rekao da izgradnja Berlinskog zida, pre pola veka, mora da bude stalno podsećanje građanima da se bore za slobodu i demokratiju. "Naša je zajednička odgovornost da održimo sećanje živim i prenesemo ga narednim generacijama kao podsetnik da se bore za slobodu i demokratiju i osiguraju da se takva nepravda nikada više ne desi", rekao je prvi čovek Berlina na ceremoniji.
Delovi zida danas, zajedno sa kontrolnim tornjem, čine muzej. Put na kome se muzej nalazi podeljen je na dva dela 13. avgusta 1961. godine kada je oko 2.000 istočnonemačkih građana bilo isterano iz svojih domova kako bi komunističke vlasti mogle da obezbeđuju granicu. Nakon toga, zemlja je bila podeljena 28 godina; stotine istočnih Nemaca bilo je uhapšeno u pokušaju da pobegnu u Zapadni Berlin, odnosno Zapadnu Nemačku, a najmanje 136 ubijeno je tokom tih pokušaja.
Podela grada je okončana 9. novembra 1989. godine, nakon što je Istočna Nemačka otvorila Zid pod pritiskom masovnih demonstracija i uz ublažavanje političkog stava SSSR-a uz tadašnjeg predsednika Mihaila Gorbačova.
Danas su od Zida, nekada visokog 3,5 metra, ostali samo neki delovi, ali je u središtu grada put od skoro 40 kilometara danas obeležen kako bi se prolaznicima ukazalo gde je Zid prolazio.
Izvor: Beta i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
