Obaveza uspostavljanja budžetske stabilnosti 7. septembra u naredne dve sedmice će biti upisana u Ustav Španije. Španija je prva zemlja koja je odgovorila na inicijativu Nemačke i Francuske da se "zlatno budžetsko pravilo" upiše u najviši zakonski akt, a sledeća bi mogla da bude Italija budući da je procedura već počela usvajanjem u vladi. Usvajanje te ustavne reforme igra značajnu ulogu u borbi za naklonost birača. Italija je usvojila i mere štednje koje, kako je saopšteno tokom boravka italijanske delegacije u Srbiji, neće uticati na investicije u Srbiji.

"Zlatno budžetsko pravilo" već postoji u Nemačkoj, a druga zemlja koja insistira na njegovom uvođenju u članicama evro zone, Francuska, verovatno to neće uspeti pre predsedničkih izbora 2012. godine zbog političkih manevara u predizbornom periodu.

U Španiji će nakon izglasavanja u parlamentu u narednih 15 dana zlatno budžetsko pravilo biti uneto u ustav osim u slučaju da 10% poslanika ili senatora zatraži referendum o tom pitanju, što nije mnogo verovatno. Ustavna izmena je usvojena bez obzira na proteste više hiljada ljudi u Madridu i Barseloni dan uoči usvajanja, i uprkos protivljenju malij stranaka.

Izmena je usvojena po hitnoj proceduri. To je druga ustavna izmena od stupanja na snagu tog teksta koji je stupio na snagu 1978. godine, tri godine nakon smrti bivšeg diktatora Fransiska Franka.

Za "zlatno budžetsko pravilo" glasala je ubedljiva većina poslanika - u Senatu je bilo 233 glasova za i tri protiv, a u dojnem domu 316 za i pet protiv. Izglasavanje se i očekivalo budući da su o tome prethodno postigle sporazum vladajuća Socijalistička stranka i glavna desničarska opoziciona Narodna stranka.

Tom, kako su je mediji nazvali, "ekspres reformom" španske vlasti želele su da uliju poverenje tržištu, koje je nestabilno zbog usporavanja privrednog rasta i dužničckih kriza u zoni evra.

Hitna procedura bila je neophodna da bi se tekst usvojio pre planiranog raspuštanja parlamenta 27. septembra u okviru procedure za prevremene izbore zakazane za 20. novembar. "U igri su izlazak iz krize i budućnost evra", istakla je portparolka socijalističke poslaničke grupe u Senatu Karmela Silva.

Španska vlada je odlučila da tačan procenat ograničenja utvrdi organskim zakonom. Predlog zakona, kojim bi se deficit ograničio na 0,4% od 2020. godine, trebalo bi da bude utvrđen do juna 2012. godine.

Da bi popunila državnu kasu, vlada socijalista će delimično privatizovati telo za upravljane aerodromima Aena, brojne aerodrome u zemlji i državnu lutriju, što bi trebalo da donese oko 15 milijardi evra. Najavljeno je i da bi već sledeće sedmice mogla biti ponovo uveden porez na bugatstvo, koji je ukinut 2008. godine. To je i jedno od značajnih obećanja levice u predizbornom periodu. Desnica obećava program štednje, uključujući kontrolu javnih rashoda i strukturne reforme.

Političke igre u Francuskoj ometaju usvajanje zlatnog budžetskog pravila

Izbori, koji su u Španiji ubrzali izglasavanje "zlatnog budžetskog pravila", u Francuskoj su prepreka za to. Naime, sve je izvesnije da se zajednička sednica gornjeg i donjeg skupštinskog doma, takozvani Kongres, neće održati pre predsedničkih izbora 2012. godine.

Prema navodima francuskih medija, opoziciona Socijalistička partija najavila je da će se na eventualnom glasanju izjasniti protiv "zlatnog budžetskog pravila". Socijalistički lideri nisu protiv toga, ali bi njihova podrška bila "poklon" u predizbornoj kampanji konzervativaca, a sadašnjem predsedniku Nikoli Sarkoziju je isuviše veliki rizik da pokuša da tu ustavnu reformu "progura" a u njoj ne uspe. Neuspeh bi se takođe mogao negativno odraziti na kreditni rejting Francuske u vremenu ekonomske nestabilnosti.

Procedura za zlatno budžetsko pravilo započeta je i u Italiji ali će, kao i svaka ustavna reforma u toj zemlji, njeno izglasavanje u parlamentu iziskivati dosta vremena.

Vlada Silvija Berluskonija 8. septembra je usvojila nacrt zakona kojim se menja ustav upisivanjem "zlatnog budžetskog pravila".

Italijanska vlada je takođe usvojila mere štednje koje bi trebalo da vrate poverenje tržišta u prezaduženu Italiju. Evropski partneri strahuju da bi nepoverenje tržišta, zbog kojih je tokom leta više puta zabeležen pad berze, moglo da ubaci treću privredu zone evra u problleme dužničke krize, što bi imalo katastrofalne posledice u celoj Evropi. Mere štednje 54,2 milijarde evra do 2013. godine usvojene su 7. septembra u Senatu, a u narednim danima očekuje se usvajanje u donjem domu. Glasanje u Gornjem domu sa 165 poslanika "za", 141 "protiv" i tri uzdržana, bilo je i glasanje o poverenju u vladu Silvija Berluskonija, čiji su se koalicioni partneri prethodnih nedelja prepirali oko detalja plana štednje. Da paket štednje nije izglasan, Berluskoni bi bio primoran na ostavku, što su poslanici hteli da izbegnu s obzirom na nervozu s kojom finansijsko tržište gleda na sposobnost Italije da drži pod kontrolom dugove i podstakne rast, ocenjuje agencija AP.

U jeku usvajanja mera u Srbiji je boravio ministar za ekonomski razvoj Italije Paolo Romani koji je sa ministrom ekonomije Srbije Nebojšom Ćirićem ocenio da investicije u Srbiji nisu ugrožene teškoćama u finansijskom sektoru. Italija je 6. investitor u Srbiji . U Srbiji posluje 250 kompanija, banaka i osiguravajućih društava iz Italije, zapošljavajujući više od 18.000 ljudi.

Obavezu budžetske stabilnosti prva je u ustav upisala Nemačka. Propisom je predviđeno da od 1. januara 2016. godine deficit federalnog budžeta ne premaši 0,35% bruto domaćeg proizvoda.

Izvor: AFP, Beta i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Španija menja ustav zbog budžetske stabilnosti
  
• 

  Vesti

  : Stručnjaci: Evro zona će prebroditi krizu
  
• 

  Vesti

  : Francuska najavila mere štednje
  
• 

  Vesti

  : Sarkozi i Merkel za zajedničku vladu evro zone