Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sarkozi i Merkel za zajedničku vladu evro zone
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri Francuske i Nemačke predstavili su 16. avgusta predloge za veću ekonomsku integraciju u zoni evra i sprečavanje krize, koji predviđaju, između ostalog, stvaranje "ekonomske vlade" zone evra i uvođenje obaveze ograničavanja deficita. Njihovi predlozi su, međutim, naišli na mlak prijem na tržištima i među stručnjacima. Iako su lideri dve vodeće ekonomije zone evra uputili snažnu političku poruku, tržišta očekuju konkretne korake za brzo rešavanje krize nastale zbog prezaduženosti.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) i nemačka kancelarka Angela Merkel predložili su uspostavljanje ekonomske vlade za zonu evra, koju bi sačinjavali šefovi država ili vlada svih članica evro zone.
Prema tom planu, lideri zone evra sastajali bi se dva puta godišnje, i češće u slučaju krize, kako bi odlučivali o politikama u toj zoni. Savetom evro zone bi predsedavao predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Rompuy). Sarkozi je naveo da bi posle prvog dvoipogodišnjeg perioda na čelu tog tela mogli biti birani šefovi vlada ili država članica. Francuski predsednik je rekao novinarima da on i Angela Merkel žele "istinsku evropsku ekonomsku vladu". Francuska se za to već duže zalaže, dok je Berlin bio uzdržan strahujući da će to umanjiti nezavisnost Evropske centralne banke.
Pariz i Berlin, takođe, predlažu da 17 članica zone evra usvoji pre leta 2012. pravilo o uravnoteženim javnim finansijama, odnosno unošenja ograničenja deficita u nacionalne zakone. Ta mera je već na snazi u Nemačoj, dok se Francuska priprema da ga usvoji. Ta mera bi omogućila smanjenje ogromnih javnih dugova koji su u korenu krize. U Nemačkoj, osnovni zakon ograničava savezni strukturni deficit na najviše 0,35% bruto domaćeg proizvoda i predviđa obavezu usklađivanja budžeta saveznih pokrajina. U Francuskoj bi trebalo da se u Ustav unese princip uravnoteženosti javnih finansija.
Lideri Francuske i Nemačke su predložili i oporezivanje finansijskih transakcija po ugledu na meru koju je 1972. godine formulisao dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju DŽejms Tobina. Ta mera predviđa oporezivanje kratkoročnih kretanja novca u istim ili različitim valutama sa ciljem da se suzbiju špekulativne transakcije na globalnim tržištima i pomogne u finansiranju pomoći. Merkelova i Sarkozi nisu naveli detalje svog predloga - ni stopu ni vrstu transankcija niti gde će se geografski primenjivati.
Evropska komisija je pozdravila ovaj predlog i najavila da će prelog o uvođenju poreza na finansijske transakcije izneti uskoro, verovatno na jesen.
Sarkozi i Merkel su se založili i da njihove dve zemlje harmonizuju poreze za zajednička preduzeća kako bi pokazale da su, kao najveće članice evrozone, saglasne u merama zašitite evra.
Merkel i Sarkozi nisu podržali uvođenje evro obveznica, u kojima mnogi vide resenje za dužničku krizu u zoni evra, naodeći da bi to moglo biti razmatrano kasnije. Oni se, takođe, nisu izjasnili o povećanju Evropskog fonda za finansijsku stabilnosti koji sada iznosi 440 milijardi evra. "Mi imamo identičan stav o evro obveznicama", rekao je Sarkozi na konferenciji za novinare. "Evro obveznice su moguće jednog dana, ali tek na kraju procesa evropske integracije a ne na početku", rekao je on.
Dvoje lidera je posle sastanka u Parizu naglasilo privrženost zaštiti zajedničke evropske valute. Njihova poruka je bila da se treba usredsrediti na dalju ekonomsku integraciju a ne na dalja izdvajanja za pomoć za izlazak iz krize.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je pozdravio nemačko-francuske predloge kao važan politički korak. "Redovno i često održavanje samita zone evra sa stalnim predsedavajućim doprinosi stabilnijem i jačem političkom vođstvu", navodi se u zajedničkom saopštenju Baroza i komesara za ekonomska pitanja Olija Rena.
Te predloge Francuske i Nemačke,"ekonomskog motora" zone evra, pozdravilo je nekoliko vlada.
Analitičari: Dobre namere ali bez sadržine
Međutim, prema nekima analitičarima, tim predlozima nedostaje sadržine da bi smirili tržište, dok investitori ocenjuju da će biti teško primeniti većinu ključnih mera poput ograničenja deficita i uvođenja poreza na finansijske transakcije. "Ove četiri smernice su interesantne, ali neće imati nikakav uticaj kratkoročno a to je jedino što nas interesuje", rekao je stručnjak za tržište u Banci Sakso Alekzandr Barade.
"Najavljen je okvir koji će poslužiti kao reper za sve evropske zemlje i finansijska tržišta. Već samo to je povoljna odluka, ali đavo je u detaljima", rekao je za AFP Filip Vehter, direktor za ekonomsko istraživanje u firmi Natiksis AM. "Očekujemo mnogo detalja o 'zlatnom pravilu' budžeta koje zemlje zone evra treba da prihvate. Koji mehanizmi su obavezujući? Koji su izuzeci predviđeni?", upitao je on. Prema njegovim rečima, "izjave o tome su veoma nejasne, a treba brzo razjasniti stvari".
Soni Kapur iz tink-tenka "Ri-difajn" (Re-define) sa sedištem u Londonu, smatra da je "predlog za uvođenje ekonomske vlade (zone evra) koji može biti važan korak ka čak čvršćem udruživanju, od male koristi za rešavanje najhitnijih problema".
"Investitori mogu da konačno pitaju šta je poenta tog sastanka: ima dosta dobrih namera i retorike, kao i obično, ali nema ključnih mera koje mogu rešiti dužničku krizu i bankarsku krizu", rekao je Nil Mak Kinon, iz ruske banke VTB Kapital.
Rene Defose, strateg za obveznice u Natiksisu, ocenio je da "krizu može ublažiti samo stvaranje tržišta evro obveznica".
Izvor: Beta, AFP i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
