Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Rumunija optužila austrijske banke za nepoštenu igru
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.11.2011. |
|
|
|
|
|
|
Odluka Centralne banke Austrije da ograniči buduće pozajmice podružnicama austrijskih banaka u istočnoj Evropi izazvala je burnu reakciju ni manje ni više nego rumunskog predsednika Trajana Baseskua (Traian Basescu). Austrijska centralna banka objavila je 21. novembra da banke Erste grupa, Rajfajzen (Raiffeisen) i Austrija AG u vlasništvu italijanske Unikredit (Unicredit) banke od Nove godine neće moći da pozajmljuju više nego što prikupe depozita u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope što je rumunski predsednik nazvao "nefer igrom".
U saopštenju austrijske centralne banke navodi se i da će lokalne banke morati više da se oslone na međunarodne kreditne linije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB). To znači da će banke matice ograničiti podružnicama kreditne linije.
"Najava austrijske centralne banke je ili greška ili nerazumevanje njenih posledica. Želeli bismo da podsetimo evropske partnere na kom stepenu su vezali člansto Rumunije u EU sa privatizacijom bankarskog sistema", rekao je Basesku. On je podsetio da je za vreme predsedavanja Austrije EU , najveća rumunska banka prodata upravo Erste banci. Danas, prema pisanju Euobzervera (EU Observer), austrijske banke poseduju u Rumuniji više od 30% tržišnog učešća.
"Gospodo, ostvarivali ste ogromne profite u Rumuniji od 2000. do 2009, i (odluka centralne banke Austrije) bila bi čist dokaz nepoštene igre prema Rumuniji ako dozvolite da naša ekonomija ne dobije fiansijsku podršku u krizi," dodao je rumunski predsednik.
On je ocenio da bi bilo nepošteno ostaviti da račun "bankarske pohlepe" i "neodgovornosti" plate nove članice EU. On je istakao da su banke kao što su Rajfajzen i Erste davale "lake pozajmice" i stambene kredite građanima koji nisu mogli da ih otplate.
Na vest da će austrijske banke smanjiti izloženost u istočnoj Evropi, reagovala je češka centralna banka. Ona je navela da nova regulativa o kreditnom plasmanu austrijskih banka "nije relevantna" za češke banke, preneo je Blumberg (Bloomberg).
Odluku austrijske centralne banke treba posmatrati u kontekstu činjenice da su austrijske banke plasirale 266 milijardi evra korisnicima kredita u bivšim komunističkim zemljama Evrope, što je čak 70% austrijskog BDP-a. U tu sumu nije uključen plasman Banke Austrija čiji su krediti okrenuti Italiji.
Austrijska vlada pokušava da zaštiti prvoklasni rejting zemlje AAA i smanji troškove zaduživanja jer postoji bojazan da bi mogla da proglasi bankrot banaka u centralnoj i istočnoj Evropi zbog njihovog gubitaka u tim zemljama. A taj bankrot bi bio preveliki udar na BDP i poskupeo bi zaduživanje Austrije. Rejting agencija Fič (Fitch) upozorila je da je austrijski rejting ranjiv zbog izloženosti njenih banaka u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i Italiji.
Na saopštenje austrijske centralne banke tržište je odmah reagovalo jer je premija rizika koju zemlja mora da plati investitorima koji žele da kupe njene desetogodišnje obveznice umesto nemačkih pala 21. novembra na 148 poena sa vrlo visokih 191 poena prethodne nedelje.
Austrija nije imuna na krizu
Potez Austrije, koji je zasad jednostran, pokazuje da čak i najjače ekonomije evro zone osećaju pritisak dužničke krize. Podsećanja radi, susedna Mađarska je 21. novmebra zvanično zatražila finansijsku pomoć iz predrostrožnosti od Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije, iako je istu pomoć odbila pre godinu i po dana.
Odluka Austrije nije iznenadila analitičare. Još 11. novembra šef Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj rekao je da će zapadne banke neizbežno povući sredstva iz istočne Evrope kao odgovor na zahteve za većom adekvatnošću kapitala.
Od novih mera se očekuje da povećaju stabilnost austrijskog bankarskog sistema. Austrijski guverner Evald Novotni (Ewald Nowotny) rekao je da mere neće samo doprineti stabilnosti finansijskih tržišta već će i izloženost regionu biti održivija.
Podružnice koje su "naročito izložene" moraće da ograniče odnos novih pozajmica prema lokanom refinansiranju na 110%. To znači da razlika između kreditnih linija koje vuku od matice i novca prikupljnog na loklanom tržištu neće moći da bude veća od 10%.
U saopštenju austrijske centralne banke se navodi da će tri banke morati da ispune sve zahteve o adekvatnosti kapitala i ograničenjima o zaduživanju koji proističu Bazel 3 standarda počev od januara 2012, šest godina ranije nego što je prvobitno planirano. Banke će morati i da povećaju rezervacije do 2016.
Banke će poštovati odluku
Zvaničnici lokalnih banaka saopštili su da nove mere neće imati značajniji uticaj na njihovo poslovanje u istočnoj Evropi jer su se već okrenuli politici da izvore fiansiranja traže u lokalnim depozitima. Međutim, analitičari smatraju da je odluka garancija za dostupnost kredita.
“Ova odluka čini austrijske banke i austrijski javni dug sigurnijim. Međutim, ona neće biti od pomoći za zemlje u kojima posluju austrijske banke", rekao je za Fajnenšal tajms (Financial Times) Kristijan Keler (Christian Keller), analitičar za tržišta u razvoju u Barklis kapitalu (Barclays Capital).
Tri banke su najavile i da će se pridržavati svih preporuka. Erste banka sa kreditnim plasmanom od 7,5 milijardi evra u Rumuniji, nastaviće da podržava podružnicu u toj zemlji", preneo je Rojters (Reuters) izjavu izvršnog direktora Erste Rumunija Dominika Brinsilsa (Dominic Bruynseels).
On je ocenio da će se kreditni plasmani rumunskim građanima verovatnom smanjiti u narednih godinu dana. Ali, kada se bude povećao broj novih radnih mesta i uspostavi stabilnost na tržištu, onda će se povratiti i poverenje u pozajmice, rekao je Brinsils.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|