Rezultati testova izdržljivosti koje je sprovela Evropska služba za nadzor banaka (EBA) biće saopsteni 15. jula u kasnim popodnevnim satima u Londonu. U test je bila uključena 91 evropska banka, i njihovom proverom trebalo bi da se stabilizuje finansijsko tržište evro zone koje je uzdrmano dužničkom krizom. Prema mišljenju stručnjaka između deset i petnaest banaka neće proći test i naći će se pod nadzorom dok budu primenjivale mere dokapitalizacije. Ukoliko te banke ne budu uspele da se stabilizuju iza njih će morati da stane država da bi se sprečilo produbljivanje krize.

Testirane su banke iz 21 zemlje koje zajedno predstavljaju 65% bankarskog sektora u Evropi. Prema prognozama stručnjaka, test neće proći neke banke iz Španije i Nemačke, iz kojih ujedno i dolazi najveći broj banaka koje su podvrgnute proveri. Sa posebnom pažnjom će se posmatrati i stanje banaka u Portugaliji, Irskoj i Grčkoj zemljama koje se nalaze u programu pomoći za izlazak iz dužničke krize.

Svesni da bi rezultati testova mogli da prouzrokuju nove potrese u situaciji koja je već teška zbog dužničke krize nekih zemalja evro zone, ministri finansija EU početkom nedelje odlučili su da države podrže banke koje ne prođu test i spasu ih od propasti. Međutim, to će predstavljati novo opterećenje posebno za države koje se već bore sa velikim deficitom budžeta i dugom i biće teško pronaći dodatna sredstva da bi se podržale banke koje su u problemima.

Prethodni test koji je pre godinu dana sprovela Evropska služba za nadzor banaka naišao je na kritike pa čak i podsmehe zbog popustljivih kriterijuma koji su tada primenjeni. Pokazatelj je i to da su na testu prošle dve irske banke da bi se mesec dana kasnije ispostavilo da je njima, kao i Irskoj, neophodna finasijska pomoć. Budući da je kredibilitet EU doveden u pitanje ta agencija uverava da su ovaj put kriterijumi strožiji i da će biti dosledno primenjeni.

Testovi su osmišljeni kao finasijska provera i treba da utvrde da li banke imaju dovoljno kapitala da podnesu scenario teških ekonomskih uslova. Agencija je pripremila i proverila stanje banaka kroz dva scenarija, jedan koji uzima u obzir trenutna makroekonomske predviđanja i drugi koji pretpostavlja ekonomski šok u 2011. i 2012. Krizni scenario predviđa rast BDP-a od samo 0,5% u evro zoni i pad na evropskoj berzi od 15%, kao i krizu na tržištu nekretnina. One banke koje ne budu imale više od 5% osnovnog kapitala u odnosu na svoja druga sredstva u zamišljenim ekonomskim uslovima neće proći test.

Ipak, test koji bi trebalo da pokaže da je Evropa spremna da raščisti situaciju u bankarskom sektoru i ulije poverenje u investitore nije dovoljno strog, ocenjuje agencija za kreditni rejting Standard end purs (Standard & Poor's).

"Smatramo da je Evropska služba za nadzor banaka podesila težinu stres scenarija dovoljno jako da bi vratila poverenje tržišta, ali ne i dovoljno strogo da bi se pokazao suštinski nedostatak kapitala", saopštila je agencija uz ocenu da bi malo striktniji test viiše doprineo u proceni otpornosti bankarskog sektora u Evropi.

Rezultati će pokazati da li je evropska služba uspela testom da doprinese stabilizaciji u evro zoni. Agencije za kreditni rejting već su se našle na udaru kritika iz EU jer su nekoliko puta snizile rejting Grčke i Porugala, što je povećalo kamatu na državnim obveznicama tih zemalja i samim tim povećalo cenu za izvlačenje tih države iz krize.

Od zemalja evro zone trenutno je situacija kritična i u Italiji gde je 15. jula parlament izglasao nove fiskalne reforme kojima se predviđa da se stabilizuje budžet te zemlje do 2014. godine da bi se izbeglo širenje dužničke krize i na Apenine. Italija ima ogroman javni dug od čak 1.900 milijardi evra što je 120% njenog BDP-a i ukoliko ne bude samostalno uspela da se izbori sa njim stručnjaci ocenjuju da će EU teško biti u stanju da joj pomogne.

Među merama kojima treba da se uštedi oko 48 milijardi evra su povećanje poreza kojim bi se prikupilo oko 20 milijardi. Povećanje će najdrastičnije pogoditi poslovanje finansijskog sektora a dodatan porez će se plaćati za hartije od vrednosti, poslovanje na berzi, bankarske poslove i osiguranje.

Državna administracija takođe će morati da štedi pa će se zamrznuti plate kao i zapošljavanje u javnom sektoru. I u zdravstvenom sistemu će doći do promena, pa će se i pored zdravstvenog osiguranja ubuduće dodatno plaćati specijlistički pregledi i analize. I reforma penzionog sistema koja je trebalo da stupi na snagu 2015. biće ubrzana i važiće već od 2013.

I političari će morati da doprinesu pa će se ubuduće ograničiti korišćenje službenih automobila i aviona, a i plate javnih funkcionera biće smanjene na evropski prosek ali tek od sledećih izbora. Sredstva će biti prikupljena i u privatizaciji koja će početi 2013. godine.

I dok se u italijanskom parlamentu glasa o štednji koja će uticati na još veći broj ljudi iz Nacionalnog instituta za statistiku objavljeni su podaci prema kojima je 2010. godine 8.272.000 Italijana odnosno 13,8% stanovništva živelo u "relativnom siromastvu". To je porast u onosu na 2009. godinu dok je broj onih koji žive u "apsolutnom siromaštvu" takođe porastao ali neznatno pa ih sada u Italiji ima 3.129 miliona ili 5,2%.

Dok Italijani pokušavaju sami da reše svoje probleme Grčka zavisi od novog plana pomoći koji međutim još uvek nije usaglašen jer postoji sporno pitanje učešća privatnog sektora u finansiranju novog plana vrednog oko 100 milijardi evra.


Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Štednja u Italiji, negativne posledice i za Srbiju
  
• 

  Vesti

  : Nove nesuglasice EU i rejting agencija
  
• 

  Vesti

  : Pojačava se borba protiv krize u EU
  
• 

  Vesti

  : Pripremaju se ograničenja za rejting agencije
  
• 

  Vesti

  : Države EU će pomagati bankama
  
• 

  Vesti

  : Lideri EU: Pomoć će stići u Grčku