Evropska komisija je predložila da se u Evropskoj uniji omogući veći pristup podacima javnih službi i tela i podstakne njihovo korišćenje u privredi kako bi se doprinelo ekonomskom rastu. Veće korišćenje takvih podataka bi, prema proceni Komisije, moglo da donese 40 milijardi evra, a koristi bi posebno imali oni sektori usluga koji dostavljaju korisnicima podatke putem novih tehnologija i sistema za navigaciju. Istraživanja su pokazala da se preduzeća i građani i dalje suočavaju sa teškoćama u pronalaženju i korišćenju informacija iz javnog sektora.

"Evropske javne administracije sede na rudniku neiskorišćenog ekonomskog potencijala - raspolažu obimnim informacijama koje su prikupile različite javne službe i vlasti", navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Neke članice, poput Velike Britanije i Francuske, već su omogućile da podaci iz javnih službi budu dostupniji, a sada Komisija namerava da takav pristup proširi na nivo EU. Javni podaci su sve informacije koje pripremaju, prikupljaju ili plaćaju javne službe EU. To mogu biti geografski podaci, statistike, podaci iz istraživanja koja su finansirana javnim sredstvima i digitalizovane knjige iz biblioteka.

Komisija će informacije kojima raspolaže, poput dokumenata, elektronskih fajlova i statističkih podataka, besplatno staviti na raspolaganje javnosti na novom internet portalu za podatke koji je u pripremi. Novi portal će biti predstavljen na proleće 2012, a vremenom bi trebalo da izraste u mesto na kome će biti dostupni podaci iz svih institucija, tela, agencija EU i nacionalnih vlasti, koji se mogu koristiti. Takođe, za finansiranje istraživanja tehnologija za obradu podataka biće izdvojeno 100 miliona evra za period 2011-2013, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Nove mere bi trebalo posebno da pomognu sektorima koji dostavljaju podatke stotinama miliona korisnika putem informacionih i komunikacionih tehnologija, poput "pametnih" telefona, i to u vidu mapa, informacija o stanju u saobraćaju ili vremenu, cenama i drugom.

Od novog pristupa bi koristi trebalo da imaju i novinari i stručnjaci.

"Danas upućujemo snažan signal administraciji. Vaši podaci vrede više ako ih prosledite... Poreski obveznici su već platili za ove informacije, a najmanje što možemo da učinimo jeste da ih vratimo onima koji žele da ih upotrebe kako bi pomogli ljudima ili doprineli otvaranju novih radnih mesta i rastu", rekla je potpredsednica Evropske komisije Neli Krus (Neelie Kroes) koja je nadležna za digitalnu agendu.

Nemačko tržište usluga u vezi sa geografskim informacijama je, na primer, nakon revizije propisa o javnim podacima, povećalo prihode za 50% u periodu od 2000. do 2007. na 1,4 milijardi evra, navodi sajt EurActiv.com.

Danska agencija za preduzetništvo i građevinarstvo (DECA) je konstatovala da se, pošto je olakšala pristup svojim dokumentima, broj korisnika podataka povećao 10.000% za osam godina.

Strategija DECA je donela i finansijske koristi, pošto se dodatni prihod od poreza u budžet četiri puta povećao , prema procenama, nego da su se naplaćivale takse za korišćenje informacija.

Komisija predlaže da se revidira Direktiva iz 2003. o pravu na korišćenje informacija javnog sektora. Predlaže se da se kao opšte pravilo uvede da se sva dostupna dokumenta iz javnih službi mogu ponovo koristiti u bilo koje svrhe, privredne ili ne, osim ako ne podležu zaštiti autorskih prava ili privatnosti.

Predlaže se da se uvede princip da javne službe i tela ne smeju da naplaćuju više od osnovnih ili takozvanih marginalnih troškova koje nosi izdavanje podataka. U praksi to će značiti da će većina podataka biti besplatna, osim ako ne postoje opravdani razlozi za naplatu troškova. Komisija smatra da je potrebno omogućiti lakši pristup podacima i u tehnološkom smislu, a u planu je da se sadašnja direktiva proširi i na bibilioteke, muzeje i arhive, što do sada nije bio slučaj.

Istraživanja sprovedena na zahtev Evropske komisije su pokazala da se preduzeća i građani i dalje suočavaju sa teškoćama u pronalaženju i korišćenju informacija iz javnog sektora.

U pogledu dostupnosti geografskih informacija gotovo 80% ispitanika je reklo da ne mogu u potpunosti da koriste informacije kojima rapsolažu javna tela. Razlozi za to su visoke takse, netransparentni propisi i prakse u korišćenju podataka, nedovoljno informacija o tome u kojim službama se mogu naći određene informacije i ekskluzini ugovori o dozvoli korišćenja koji mogu ugroziti konkurentnost.

Inicijative Komisije je, međutim, ograničena, pošto članice imaju pravo da primenjuju svoje zakone na tom planu. Osim unapređenja razmene "najboljih praksi", Komisija ne može da učini mnogo toga. Njene nadležnosti su ograničene i u odnosu na druge institucije EU. "Komisija poziva Evropski parlament i Savet da, na osnvou svojih nadležnosti, stvore okvir za uslove za korišćenje javnih informacija širom EU", navodi se u strategiji Komisije.

U dokumentu se ne govori o pitanju poverljivih dokumenata, iako se Evropski parlament već izjasnio o tome u nacrtu rezolucije koju je velikom većinom krajem novembra odobrio Odbor za građanske slobode. Odbor je predložio novu kategorizaciju poverljivih dokumenata: "EU vrhunska tajna", "EU tajna", "EU poverljivo" i "EU ograničen pristup".

Evropski poslanici su naglasili da institucija može dokument označiti poverljivim samo ako će njegovo objavljivanje ugroziti osnovne interese EU ili jedne ili više članica posebno u pogledu javne bezbednsoti, odbrane i vojnih pitanja.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Veća zaštita elektronskih komunikacija
  
• 

  Vesti

  : Veća prava potrošača unutar EU
  
• 

  Vesti

  : Produžena zaštita autorskih prava u EU
  
• 

  Vesti

  : Veća zaštita kupaca na internetu u EU