Bivši francuski predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) proglašen je 15. decembra krivim za proneveru javnog novca i uslovno je osuđen na dve godine zatvora. Širak (79) je, u poznom dobu i nakon izuzetno duge političke karijere, postao prvi francuski predsednik koji je osuđen, osim nacističkog saradnika, maršala Filipa Petena (Philippe Petain) 1945. U Francuskoj je presuda protiv Širaka, koji je dugo zbog imuniteta bio van domašaja pravosuđa, uglavnom pozdravljena kao važan korak za pravdu i demokratiju.

Širak, stub francuske desnice tokom 40 godina, osuđen je na uslovnu kaznu od dve godine zatvora. Sudija pariskog suda je Širaka, koji je na funkciji predsednika bio od 1995. do 2007, proglasio krivim za proneveru javnog novca i zloupotrebu poverenja.

Širak je osuđen za trošenje novca poreskih obveznika na fiktivno zapošljavanje 21 člana svoje stranke u vreme dok je bio gradonačelnik Pariza od 1977. do 1995. U to vreme, Širak je radio na stvaranju nove stranke desnog centra sa kojom je pobedio na izborima.

Bivši predsednik Francuske nije prisustvovao suđenju koje je trajalo od 5. do 23. septembra, kao ni izricanju presude, zbog "ozbiljnih" i "neizlečivih" neuroloških smetnji, o čemu su njegovi advokati dostavili lekarski izveštaj.

Za dela koja mu se stavljaju na teret mogao je da dobije kaznu od deset godina zatvora i novcanu kaznu od 150.000 evra. Širak je oduvek poricao optužbe. On je u izjavi koju je na suđenju pročitao njegov advokat, naveo da nije počinio nikakvu grešku ni u krivičnom ni u moralnom smislu.

Grad Pariz, najveća žrtva zloupotrebe, odustao je od građanske parnice u okviru dogovora sa Širakom i njegovom strankom UMP kojim je grad dobio odštetu od 2,2 miliona evra.

Od devet drugih optuženih u istom slučaju samo dvoje je oslobođeno a ostalima su izrečene kazne od dva do četiri meseca zatvor auslovno.

Udruženje za borbu protiv korupcije Antikor (Anticor) pozdravilo je odluku suda kao istorijsku i izuzetno važnu za budućnost demokratije.

Bivši sudija i kandidat Zelenih na predsedničkim izborima u 2012. Eva Žoli (Joly) ocenila je da je "pravda ispunjena", dok je portparol Socijalističke partije Benoa Amon (Bernoit Hamon) pozdravio sprovođenje pravde koje ne pravi razliku između moćnika i običnih ljudi.

Čovek paradoksa

Bivši francuski predsednik imao je imunitet do 2007, kada mu je istekao predsednički mandat, nakon 12 godina. Širak je uglavnom mirno provodio penzionerske dane i držao se podalje od politike. Njegovo držanje se, međutim, promenilo i postao je nesigurniji, što je podstaklo glasine da boluje od Alchajmerove bolesti. Širak danas je potpuno različita osoba u odnosu na mladog žustrog čoveka, koji je užvao reputaciju političkog "ubice" ali i zavodnika kome je na počektu karijere izgledalo da sve polazi za rukom.

U jeku studentske revolucije 1968. Širak je već uključen u administraciju - bio je već godinu dana državni sekretar za zapošljavanje. Od tada više neće odlaziti iz vlasti: bio je ministar poljoprivrede i unutrašnjih poslova, zatim u dva navrata premijer i tokom 18 godina svemoćni gradonačlenik Pariza. Iz svog pariskog uporišta stvorio je mašinu za osvajanje vlasti. Često je optuživan da koristi bogate opštinske vlasti da bi ostvario svoje ambicije. Iz tog vremena potiču i afere zbog kojih je osuđen.

Dva puta je bezuspešno pokušao da postane francuski predsednik, 1981. i 1988. godine, a to mu je konačno pošlo za rukom 1995. Ponovo je ubedljivom većinom izabran za predsednika 2002. godine pobedivši lidera ekstremne desnice Žan-Marija Le Pena (Jean-Marie Le Pen), pet godina pošto je počinio veliku političku grešku: raspustio je parlament i omogućio uspeh levici s kojom je dugo morao posle toga da deli vlast.

Njegove pristalice u njemu vide toplog i širokogrudog čoveka, dok ga protivnici opisiju kao osobu bez vizije, "sposobniju da osvoji vlast nego da je sprovodi", i tvrde da se teško može naći nešto po čemu će ući u istoriju. Širak se, međutim, do kraja protivio američkoj intervenciji u Iraku.

Širakovu političku karijeru obeležila je i promena opredeljenja. Kao mladić nakratko je bio aktivan u levici da bi zatim prihvatio ideale "degolizma". Tokom godina, bio je sklon i liberalizmu, bio je i evroskeptik i proevropski nastrojen, povremeno bi predstavljao konzervativniju opciju u desnici da bi zatim bio brana protiv ekstremizma.

Za biografe, Širak je složena osoba i čovek paradoksa. Naviknut na javna okupljanja i poljoprivredne sajmove, veliki ljubitelj piva, Širak je i zaljubljenik u Aziju i veliki zagovornik "zaboravljenih naroda".Pred kraj mandata u Parizu je otvorio muzej posvećen primitivnoj umetnosti, a po odlasku iz Jelisejske palate osnovao je fondaciju posvećenu održivom razvoju i dijalogu kultura.

Širak živi u Parizu sa suprugom Bernadetom (Bernadett) u stanu na obali Sene, koji mu je dala na korišćenje porodica bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja, s kojom ga veže dugogodišnje prijateljstvo.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Korupcija pogoršava krizu u evro zoni
  
• 

  Vesti

  : Porast korupcije u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Slabi rezultati u borbi protiv korupcije
  
• 

  Vesti

  : Male šanse za povratak Stros-Kana na političku scenu
  
• 

  Vesti

  : Francuski poljoprivrednici moraju da vrate novac EU
  
• 

  Vesti

  : Uređenjem lobiranja do smanjenja korupcije