Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Porast korupcije u Srbiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je nazadovala na godišnjoj listi Transparensi internešnela (Transparency International) i sada se nalazi na 86. mestu, sa indeksom percepcije korupcije (CPI) od 3,3, saopštila je 1. decembra organizacija Transparentnost Srbija. U godišnjem izveštaju Transparensija navodi se da je Srbija zabeležila pad skora indeksa percepcije korupcije sa 3,5 u protekle dve godine, na 3,3 koliko je zabeleženo u 2011. godini. Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati kao uzrok korupcije naveo je sporu reformu pravosudnog sistema i slabljenje institucija, a političke partije nazvao je generatorom korupcije. Skala je od 1 do 10, pri čemu najbolju ocenu 9,5 ima Novi Zeland, a najlošiju - 1 - Severna Koreja i Somalija.
U 2010. godini Srbija je delila poziciju između 78. i 84. mesta sa Kinom, Grčkom, Kolumbijom, Lesotom, Peruom i Tajlandom, dok je 2009. godine, sa istim indeksom, bila sama na 83. mestu.
Kao glavne problemi Srbije, predstavnici Transparentnosti Srbija naveli su kršenje antikorupcijskih zakona, narušavanje pravne sigurnosti usvajanjem kontradiktornih i nejasnih odredbi, vaninstitucionalna moć političkih stranaka koja utiče na rad javnog sektora, neuređeno lobiranje, netransparentan proces donošenja odluka, nepotrebne procedure i nedovoljni kapaciteti organa koji vrše nadzor nad primenom zakona.
Na konferenciji za novinare u Beogradu na kojoj je predstavljen godišnji izveštaj, predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati podsetio jw da se sve zemlje koje imaju indeks manji od pet smatraju državama sa "endemskom korupcijom". "To znači da su u toj zemlji krediti skupi a da investitori nisu skloni da ulažu u tu zemlju", rekao je Goati.
Goati je za pogoršanje ocene Srbije sa 3,5 na 3,3 okrivio i nejasne akcije pravosudnih organa, naglašenu selektivnost i sporost pravosuđa, slabljenje institucija, odnosno najave oduzimanja nadležnosti Upravi za javne nabavke, kao i političke partije za koje je rekao da su već gotovo 22 godine bez ikakve kontrole po pitanju finansiranja.
Oni je ocenio da visok stepen korupcije onemogućava ekonomski razvoj, što vodi ka još većoj korupciji.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da organi vlasti krše antikorupcijske zakone, da se usvajaju kontradiktorne odredbe, da se obavlja diskreciona primena zakona, da proces lobiranja nije uređen i da se zakonski propisi usvajaju netransparentno. Nenadić je ocenio da svaka zemlja koja želi uspeh u borbi protiv korupcije mora da posebnu pažnju posveti javnim nabavkama i oblasti finansiranja političkih partija.
Najveći napredak na listi u odnosu na prošlu godinu su ostvarili Norveška, Tajvan, Ruanda, Gruzija i Čad, dok su najviše nazadovali Oman i Haiti.
Ove godine rangirane su 183 zemlje i teritorije sa rasponom indeksa od jedan do deset. Indeks 10 znači da u zemlji nema korupcije, a jedan da je zemlja prožeta njome. Najgore plasirane su Somalija i Severna Koreja sa indeksom jedan, dok su pri samom dnu Avganistan i Mjanmar sa skorom od 1,5. Na prvom mestu rang liste je Novi Zeland sa 9,5, drugo i treće mesto zauzimaju Danska i Finska sa 9,4, dok je na četvrtom mestu Švedska sa indeksom 9,3.
Bez pomaka u Hrvatskoj
Background Indeks se sačivanja na osnovu 17 različitih istraživanja i studija, koje je sprovelo 13 nezavisnih institucija, ispitujući preduzetnike, analitičare i lokalne stručnjake. Meri se stepen u kojem se opaža korumpiranosti javnih službenika i političara. Ispituje se percepcija, odnosno opažanje a ne činjenice, to jest broj osuda za korupciju ili broj tekstova u medijima.
Od zemalja bivše SFRJ najbolje je plasirana Slovenija sa skorom od 5,9 na 35 mestu, Hrvatska i Crna Gora dele 66 mesto, Makedonija je na 69. mestu, dok je BiH lošija od Srbije i sa indeksom 3,2 nalazi se na 91. mestu. Posebno je rangirano i Kosovo koje se na listi Transparentnosti internešenala nalazi na 112 mestu, sa indeksom 2,9. Lošije od Srbije, od zemalja regiona, rangirana je i Albanija sa 3,1, dok Bugarska ima isti indeks kao i Srbija.
Hrvatska je na godišnjoj listi Transparensi internešnela zabeležila mali pad ili stagnaciju korupcije i sada se nalazi na 66. mestu sa indeksom percepcije korupcije 4, što je za desetinu boda niža ocena nego prošle godine, rekao je predsednik TI Hrvatske Nikola Kristić.
"Na osnovu indeksa može se zaključiti da u Hrvatskoj reforme zakonodavstva, javne uprave i sudstva treba još odlučnije sprovoditi ako se želi suzbiti korupcija", istakao je Kristić na konferenciji za novinare predstavljajući Indeks percepcije korupcije za 2011.
Hrvatska je prošle dve godine imala ocenu 4,1, a najviša ocena zabeležena je 2008. godine 4,4.
Član upravnog odbora hrvatskog Transparensi internešenala Zorislav Antun Petrović dodao je da se ispitivanje bavilo takozvanom "šalterskom" i najvišom - političkom korupcijom.
Crna Gora takođe bolja od Srbije
Crna Gora je po indeksu korupcije ove godine zauzela 66. mesto od 183 države rangirane u najnovijem izveštaju međunarodne organizacije Transparensi internešenel (TI) i za par mesta poboljšala svoju poziciju.
Crna Gora je prošlogodišnjim izveštajem bila na 69. mestu sa indeksom 3,7, dok je ove godine ocenjena 4,0. Po indeksu korupcije u javnom sektoru Crna Gora je neposredno iza Hrvatske koja je na 65. mestu liste TI-ija, dok su od Crne Gore lošije rangirane ostale države regiona: Makedonija, Srbija, BiH i Albanija.
Najbolje rangirana zemlja bivše SFRJ je Slovenija koja je na 35. mestu i sa indeskom 5,9.
U MANS-u, partnerskoj organizaciji Transparensi internešenala u Crnoj Gori, međutim ukazuju na objašnjenje Transparensija da zbog izmenjene metodologije ovogodišnji izveštaj o percepciji korupcije nije uporediv sa prošlogodišnjim.
Navodi se da su na globalnu listu indeksa percepcije korupcije uključene nove zemlje zbog čega rang zemlje nije uporediv sa onim iz prethodne godine.
Kosovo najgore u regionu
Kosovo ima najlošiji indeks percepcije korupcije u regionu, rezultati su izveštaja Transparensi internešnel i Transparensija Kosovo.
"U indeksu percepcije korupcije za 2011. godinu na globalnom nivou Kosovo je na 112. mestu i smatra se zemljom sa visokim nivoom korupcije i u grupi je sa državama kao što su Alžir, Egipat, Moldavija, Senegal i Vijetnam", kazala je Merita Mustafa, rukovodilac antikorupcijskog projekta u okviru Transparensi Kosova.
"Nedostatak političke volje i zanemarivanje ovog fenomena od strane naših institucija i nespremnost da se protiv njega bore učinilo je da je Kosovo najkorumpiranija zemlja u regionu", rekla je ona na konferenciji za novinare u Prištini.
Transparensi Kosova je pozvao vladu, Skupštinu i sve druge nadležne institucije da taj, ali i drugi izveštaji koji govore o korupciji na Kosovu utiču na promenu pristupa tom fenomenu, time što će iskazati maksimalno opredeljenje i preduzeti konkretne mera u borbi protiv korupcije.
To su jačanje i obezbeđivanje pune nezavisnosti institucija koje se bave borbom protiv korupcije, izgradnja i konsolidacija mehanizama za borbu protiv korupcije. Transparensi takođe traži da se izvrše izmene i dopune u zakonodavstvu protiv korupcije i ostvare reforme koje će omogućiti drastično smanjenje koruptivnih dela.
Stavovi
Predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Verica Barać ocenila je da je razlog zbog kojeg je Srbija nazadovala na listi Transparensija po pitanju percepcije indeksa korupcije to što je u društvu restauriran sistem vrednosti iz 90-ih godina prošlog veka i ocenila da rezultat nije iznenađenje ni za koga. Ona je u izjavi agenciji Beta upozorila da Državna revizorska institucija nije počela da radi u punom kapacitetu i da je "reforma pravosuđa neuspela".
Barać je dodala da je u državi došlo do potpune feudalizacije državnih institucija a stvorena su i "nemoćne institucije" koje ne mogu da urade ili se nekada prave da ne mogu da urade ono zbog čega postoje. "Pa, stvorili smo Agenciju kao veliko i moćno telo za borbu protiv korupcije pre više od dve godine. Kakav je efekat njihovog rada? U kojem polju su oni pomerili stvari unapred?", upitala je ona i ocenila da je zakonom stvoreno veliko i birokratsko telo koje je nemoćno da se bori protiv korupcije.
Ona je takođe optužila vladajuću koaliciju a naročito Demokratsku stranku zbog toga što nije sprovedena lustracija u društvu.
Poverenik za informacije od javnog žnačaja Rodoljub Šabić ocenio je da nazadovanje na listi Transparensija po pitanju percepcije indeksa korupcije ukazuje da Srbija mora da radikalno preispita koncepciju u borbi protiv korupcije. "Razlozi su evidentni. Ne možemo poreći da je još uvek potpuno jasno da neki bitni antikorupcijski organi imaju i slaba ovlašćenja i još slabije resurse, kao i da se neke odluke donose potpuno netransparentno", rekao je Šabić agenciji Beta.
Prema njegovoj oceni, recept koji bi trebalo primeniti, i koji bi bio jeftin, brzo primenljiv i efikasan jeste da se radikalno podigne nivo transparentnosti u trošenju javnog novca.
Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović izjavio je da su javne nabavke jedan od faktora koji su doveli do pada Srbije na listi percepcije korupcije. Jovanović je ukazao da je vlasti u Srbiji nisu uvažile preporuke Evropske komisije i međunarodnih organizacija da jačaju institucije koje su zadužene za kontrolu javnih nabavki i efikasnije primene propise koji treba da utiču na smanjenje korupcije u toj oblasti. "Umesto jačanja regulatornih institucija izmenama Zakona o javnim nabavkama predloženo je njihovo utapanje u Ministarstvo finansija, što je dodatno pojačalo utisak o korupciji u javnim nabavkama", istakao je Jovanović.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
